петак, 29. јун 2012.

SINDROM HRONIČNOG UMORA

Napisao Milan Stanić                                                                                                             


Jedna od najčešćih žalbi, sa kojom se ljudi obraćaju lekaru, je umor koji se naziva na različite načine: slabošću, iznemoglošću, nedostatkom energije.
Među njima su problemi sa štitnom žlezdom – proizvodnja suviše velike ili suviše male količine tiroksina; problemi sa srcem, npr. srčana insuficijencija, infekcije: prehlada ili grip, i ozbiljniji, koji izazivaju sindrom hroničnog umora, disajni problemi, kao što su emfizem ili apnea (stanje kada čovek otežano diše, izraženije za vreme sna), anemija, hronična oboljenja, npr. artritis ili rak, alkoholizam, i na kraju posebna psihička stanja kao što je depresija.
Raznovrsni uzroci dovode do najglavnijeg – usporavanja procesa metabolizma u ćelijama i skladištenje štetnih materija u tkivima. Umor izaziva ogromnu potrošnju kiseonika i glikogena, višak mlečne kiseline, skupljanje aminokiselina, hormona (aktiviranje štitne žlezde) i drugih proteinskih materija u krvi.
Naročit oblik umora – sindrom hroničnog umora (SHU) predstavlja stanje pri kojem je imunološki sistem čoveka u toj meri tolerantan da ga čini nezaštićenim od napada recidivantnih-hroničnih virusnih infekcija, gljivičnih mikroorganizama, patogenih bakterija, parazita, sa kojima se zdrav imunitet obično bori. Bolest se najčešće ispoljava u obliku naglog razvoja sindroma, koji je nalik na grip, sa nedostatkom snage, mišićnim bolovima, zbrkom u glavi, umnim rastrojstvom.
Pravilno sastavljen jelovnik stvara osnovu za uspostavljanje normalne energetske ravnoteže u organizmu. Većina od vas unosi 2-3 puta više kalorija, ali pritom je neophodno sačuvati proporciju: 20% belančevina posnih namirnica, 70 % ugljenih hidrata sa malim udelom skroba i 10 % potrebnih masti.
Vaša potreba za vitaminima grupe B biće u porastu kada ste bolesni, doživeli povredu, proživeli psihički ili fizički stres, tj. kada se kod vas poveća potreba za energijom. Ukoliko u tom slučaju ne povećate unos vitamina B grupe, veoma je verovatno da je doći do pojave umora.
Unos dodatne količine folne kiseline pomaže pri umoru, koji je povezan sa depresijom, osećajem “mravinjanja“u rukama i nogama, „sindromu uznemirenosti nogu“ (kada čovek ne može da zaspi, stalno oseća potrebu da pokreće noge).
Najčešći simptom deficita pantotenske kiseline je umor, praćen depresijom i pospanošću.
Deficit vitamina B12, čak ne toliko značajan da bi izazvao anemiju ili nervna rastrojstva, često je uzrok umora. Na umor se često žale ljudi koji unose malo vitamina C, koji poboljšava koncentraciju i radnu sposobnost kod osoba koje pate od umora.
Deficit gvožđa smanjuje obrazovanje eritrocita i dovodi do anemije, zbog koje je teško koncentrisati se, a takođe se smanjuje radna sposobnost. Višak  gvožđa takođe ponekad izaziva izuzetno jak umor i poremećaj radne sposobnosti.
Magnezijum, kalijum i asparaginska kiselina igraju ključnu ulogu u proizvodnji energije, kako pojedinačno, tako i u celini. Magnezijum je neophodan za sintezu ATP (adenozin III fosfat), osnovnog prenosnika energije u organizmu, dok asparaginska kiselina učestvuje u transportu magnezijuma i kalijuma u ćeliju.
Budući da tri ove supstance deluju u kompleksu, prilikom umora ih treba uzimati zajedno. Osećaj umora i slabost mogu se javiti i kod deficita cinka. Jedan od znakova deficita – smanjena količina leukocita u krvi, pojava belih mrlja na noktima. Ukoliko ste primetili kod sebe takve mrlje (a niste povredili nokat), i patite od slabosti i umora, neophodni su vam preparati cinka.
Unos veće količine rafinisanih i prostih šećera, kao i ugljenih hidrata sa visokim glikemijskim indeksom, kod nekih ljudi može pojačati umor i pospanost. Umor nastaje usled toga što visok sadržaj šećera omogućava triptofanu, nezamenljivoj aminokiselini, da brzo prodre u mozak.
Velika količina triptofana u mozgu izaziva pospanost, kao i kod visokog sadržaja nekih složenih jedinjenja, nalik na skrob, koja su zastupljena napr. u krompiru, pšenici i kukuruzu.
Med je takođe prost šećer, ali u manjem stepenu doprinosi osećaju umora, budući da sadrži više glukoze i fruktoze nego saharoze (običnog šećera). Međutim, čak i med treba koristiti u malim količinama, ukoliko patite od umora. Od prostih šećera prednost dajte onim  iz voća. Ali, nemojte jesti voće u velikoj količini, jer prekomeran unos i takvog šećera može da šteti organizmu.
Iako smatramo da je kofein, zastupljen u kafi, sredstvo koje nas održava u budnom stanju, njegova hronična upotreba može izazvati premor, glavobolje i depresiju. Pošto kofein povećava energiju, stimulišući sintezu ATP (adenozin  III-fosfat), osnovne supstance u organizmu, koja sadrži energiju, neki istraživači smatraju da hronična stimulacija ovog sistema može dovesti do njegovog poremećaja, koji se može porediti sa slučajem dugotrajne obrade zemljišta, koja ga osiromašuje.

BIOKOREKCIJA HRONIČNOG UMORA

Prva faza – čišćenje creva i krvnih sudova.
1.    „DVOSTRUKA CELULOZA“: uveče, 30 minuta pre uzimanja hrane, sažvakati, izmrviti ili promešati sa vodom 3 tablete i popiti sa 500 ml pročišćene vode. Tokom dana uzimati 2-3 l tečnosti, računajući na količinu hrane koja se unosi u tečnom obliku.
2.    „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima po 2 tablete 2 puta dnevno. Popiti sa ½-1 čašom mlake vode.
3.    „DIGEST“: uzimati nakon svakog obroka po 2 tablete 2 puta na dan, dobro sažvakati. Ispiti 1/2-1 čašu vode.

Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Druga faza – uspostavljanje narušenog metabolizma.
4.    „ANTILIPIDNI ČAJ“; ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vide i sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
5.    „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po jednu kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Preporučuje se prijem sa čajem od šipka.
6.    „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
7.    „MACA“: uzimati po 2 tabl. 2 puta dnevno  sa čajem.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Treća faza – uspostavljanje narušenih endokrinih funkcija i uspostavljanje imunološkog statusa.

8.    „IKAN“: početi sa 2 kapsule tokom 7 dana, zatim 3 kapsule tokom 7 dana, preostalih 115 kapsula – po 4 kapsule ujutru 30 minuta pre doručka, piti sa 250 ml vode.
9.    „TABLETE ZA SPAVANJE“: uzimati po 1 tabletu 1-2 sata pre potrebnog sna, dobro sažvakavši tabletu i ispivši 0,5 čaše mlake vode.
10.           „SAN GAO“: uzimati po 2 kapsule 2 puta na dan pre jela, piti sa vodom.
Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 3 meseca.
U toku godine se sprovode 2 kure lečenja.

Нема коментара:

Постави коментар