IMUNITET

 Napisao Milan Stanić                                                         

IMUNITET KOD INFEKTIVNIH BOLESTI

PROGRAM POVEĆANJA IMUNITETA KOD ODRASLIH

Pod imunitetom se podrazumeva reakcija organizma, usmerena na njegovu odbranu od stranog genetskog materijala: bakterije i njihovi toksini, virusi, protozoe, paraziti, tkiva donora (uključujući krv), izmenjene sopstvene ćelije ( ćelije raka ) i sl.

Imunološka zaštita se odvija pomoću različitih mehanizama. Prvo organizam neutrališe stranu supstancu (antigen) putem proizvodnje specijalnih hemijski aktivnih molekula, koje neutralizuju efekat antigena – antitela.
Za proizvodnju antitela odgovorne su najvažnije ćelije imunološkog sistema – limfociti. Razlikuju se dve osnovne populacije limfocita, koje zajednički omogućuju sve oblike imunog odgovora: T (timus-zavisni) i V (bursozavisni) limfociti. Prva grupa limfocita prilikom senzibilizacije strane belančevine direktno učestvuje u imunološkim reakcijama: uništava strane ćelije tumora ili ćelije transplantiranih tkiva donora. To je ćelijska karika imuniteta.
Druga grupa limfocita onesposobljava strane čestice na udaljenosti, putem proizvodnje specijalnih biološki aktivnih molekula – imunoglobulina. To je humoralna karika imuniteta.
Prilikom razvoja humoralne imunološke reakcije odbrana organizma se odvija direktno u krvi u zavisnosti od tipa hemijske reakcije. Antitela, nastala kao rezultat slične imunološke stimulacije, mogu se čuvati u organizmu čitav život, čineći čoveka otpornim na ponovne kontakte sa npr. ospicama, infektivnim parotitisom, rubeolama. Na ovom efektu zasnovan je celokupan program vakcinisanja stanovništva.
T-limfociti učestvuju u imunološkim reakcijama u dva smera, s jedne strane pomažu V-limfocitima da prepoznaju strani činilac (antigen) i stimulišu ih za proizvodnju složenih molekula antitela, a sa druge strane, T-limfociti su nakon antigenske aktivacije u stanju samo da razlažu ili direktno da uništavaju druge supstance.
T-limfocit uništava stranu ćeliju pri neposrednom kontaktu, zbog čega je i dobio naziv “ćelija-ubica”.
Ova pojava je dobila naziv fagocitoza, dok su aktivne ćelije koje “love” strane supstance nazvane fagocitima. Proizvodnja antitela i pojava fagocitoze ,predstavljaju tipične mehanizme imuniteta.
Pored toga postoje i atipični mehanizmi. U njih se ubrajaju:

• nepropustljivost kože i sluzokože za većinu mikroorganizama
• supstance, zastupljene u kožnim sekretima i kiselom sadržaju želuca, koje nepovoljno deluju na mikroorganizme
• specijalni enzimski sistemi, zastupljeni u telesnim tečnostima (krvi, pljuvački, suzama i sl.), koje uništavaju mikroorganizme (npr. lizozim).

Odbrana organizma odvija se ne samo putem sprečavanja ulaska stranih supstanci u organizam, već i putem čišćenja organa i tkiva od već unetih antigena (proces eliminacije). Virusi, bakterije i njihovi toksini, kao i proizvodi razlaganja bakterija, izbacuju iz organizma putem znoja, sluzi, mokraće, stolice i drugih izlučevina.
U atipične odbrambene činioce ubrajaju se i interferoni – antivirusne belančevine, koje proizvodi zahvaćena ćelija. Šireći se po međućelijskoj tečnosti i taložeći se na membranama zdravih ćelija, interferon brani zdravu ćeliju od prodiranja čestica virusa, kao i sistem komplemenata – niz belančevinastih jedinjenja, rastvorenih u serumu krvi, limfi i tečnosti unutar tkiva, koji omogućuju uništavanje ćelija sa stranim česticama.
Dugotrajno gušenje rada odbrambenog mehanizma naglo povećava mogućnost od nastanka kancera, pošto su kancerogene ćelije mutanti u odnosu na organizam, dok ih u zdravom telu T-limfociti brzo prepoznaju  i uništavaju.
Nedostatak imuniteta na desetine puta povećava rizik da će limfociti propustiti kancerogenu ćeliju i da će ona usloviti progresivni i nepovratni rast novih ćelija raka. Postoji niz preparata, koji sadrže kako sintetisane, tako i prirodne supstance (KORDICEPS, SPIRULINA, IKAN, HITOZAN, CINK, ANTILIPIDNI ČAJ, HOLIKAN, VEJKAN, LIKOPEN, PROPOLIS, ULJE BELOG LUKA, ULJE ŽUTOG NOĆURKA, MACA, TABLETE I ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE, VIŠE VRSTA KALCIJUMA, DIGEST, INER WELNES)  koje povećavaju snagu atipičnog imuniteta.
Na taj način odbrambeni sistem predstavlja liniju odbrane, koja vas štiti od uticaja svega, što “niste vi”. U ovu široku kategoriju ubrajaju se: bakterije, gljivice, virusi i sve to, što odbrambeni sistem kao verni pas čuvar proglasi “spoljašnjim”. Na nju se mogu odnositi transplantirani bubreg ili srce, penicilin i pojedini drugi lekovi, čestice prašine i polena.
U nekim slučajevima “spoljašnjim” se smatraju ćelije našeg vlastitog tela, kod kojih je poremećena struktura i koje su izgubile svoje normalne “naše” karakteristike. Odbrambeni sistem sa budnom pažnjom patrolira u potrazi za takvim ćelijama-simulantima koje su potencijalni izvori raka.
U svako doba imuni sistem se trudi da preseče put svemu što je strano i aktivizira čitav niz sredstava, koje uništavaju sve ono što je strano.
Svi mi se neprestano izlažemo prodiranju stranog elementa u organizam kako iz spoljašnje sredine (nešto loše udišemo, jedemo, ono prodire u nas preko kože), tako i unutar našeg vlastitog organizma (naše ćelije stare ili menjaju svoja obeležja, i tada je potrebno udaljiti ih iz organizma kako ne bi došlo do razvoja raka).
Mi zavisimo od zdravlja našeg imunog sistema, koji radi neprekidno, kao časovnik, da bi nas odbranio od neprijatelja. Bez zdravog imunog sistema, koji je u stanju da uništi sve naše neprijatelje, osuđeni smo na brzu smrt, nalik detetu koje živi pod staklenim zvonom. U svetlu svega izloženog nije teško razumeti da ukoliko želite da posedujete odlično zdravlje, jedan od vaših najvažnijih ciljeva je jačanje imunog sistema.
U Vaš organizam trebalo bi svakog dana uneti minimum 0,5 grama esencijalnih belančevina na svaka 454 grama nemasne težine tela u cilju izgradnje i regeneracije telesnog tkiva, kao i održavanja imunog sistema u zdravom stanju.
Organizam dobija nezamenljive masne kiseline iz hrane i putem uzastopnih hemijskih reakcija proizvodi “korisne” i “štetne” prostaglandine.
Deficit vitamina A smanjuje aktivnost imunog sistema prilikom prodiranja stranih belančevina u organizam, dok je unos ovog vitamina ponovo uspostavlja. Budući da organizam poseduje sposobnost da nagomilava vitamin A, njegov nekontrolisan unos može dovesti do ispoljavanja toksičnog dejstva vitamina. Međutim, ako je organizmu potreban vitamin A, on ga sam može proizvoditi od provitamina beta-karotena (“VEJKAN”).
Vitamini B grupe potpomažu stimulisanje rada imunog sistema u periodima fizičkog stresa. Ukoliko nivo ovih vitamina pada, primetno se smanjuje sposobnost organizma da proizvodi antitela za borbu sa infekcijama, i vi na taj način postajete žrtva mnogobrojnih infekcija.
Deficit folne kiseline smanjuje brzinu reakcije imunog sistema na spoljašnje činioce. Deficit pantotenske kiseline i riboflavina (vitamina B₂) usporava proizvodnju antitela u organizmu, za borbu sa infekcijama.
Organizam mora imati dovoljno vitamina B₆ (piridoksina), da bi proizvodio potrebnu količinu novih odbrambenih činilaca u trenutku aktiviranja signala o prodoru stranih elemenata u njega. Ovi činioci reprodukuju se u matricama, smeštenim u limfnim čvorovima, kičmenoj moždini, kao i u krvi. Čim se pojavi potreba za odbranom organizma, ove matrice se brzo reprodukuju, ispunjavajući organizam preciznim kopijama, da bi se suprotstavile neprijatelju.  Vitamin B₆ pomaže kod kopiranja genetičkog niza, koji mora preći sa bilo koje imuno-ćelije na njenu kopiju.
Deficit vitamina B₁₂ doprinosi slabljenju reakcije odbrambenog sistema i smanjuje njenu sposobnost da se bori sa stranim ćelijama.
Nedostatak vitamina C može naneti povrede imunom, odbrambenom sistemu na nekoliko načina: zadržava se reakcija odbrambenih snaga nakon signala o nastanku patološkog stanja, i ista sredstva se ne pojavljuju suviše brzo u oblastima prodora bakterija, virusa i sl; smanjuje se brzina proizvodnje antitela za borbu protiv infekcije; sposobnost odbrambenih snaga da uništavaju strane činioce koji su prodrli u organizam može biti oslabljena ili nestati.
Nedostatak vitamina E snižava sposobnost imunog sistema da nas brani. Uzimanjem ovog vitamina poboljšava se otpornost na oboljenja u svim uzrasnim grupama, iako je naročito koristan za starije pacijente.
Deficit selena slabi imuni sistem na nekoliko načina: smanjuje se proizvodnja antitela, snižava sposobnost odbrambenih sredstava da uništavaju strane činioce koji su prodrli u organizam, smanjuje se broj ćelija koje šalju signale o nastanku patološkog stanja da bi privukle ćelije imunog odgovora u toj oblasti, koja je izložena napadu stranih činilaca.
Deficit gvožđa smanjuje sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se bore sa stranim činiocima, kao i sposobnost drugih za deobu u određeno vreme.
Deficit cinka, može da predstavlja uzrok slabljenja imuniteta kod ljudi. Međutim, čak i da nema pravog deficita cinka, dodatno uzimanje preparata cinka uvećava sposobnost zaštitnog imunog sistema da reaguje na strane uticaje.
Hrana sa visokim sadržajem rafiniranog šećera slabi imuni sistem na taj način što narušava sposobnost organizma da proizvodi potrebna antitela za borbu sa infekcijama, kao i time što smanjuje sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se bore sa stranim činiocima. Potrebno je smanjiti potrošnju šećera i svih namirnica, koje su spremljene sa njim.

BIOKOREKCIJA IMUNITETA

Prva faza – uspostavljanje i stimulisanje delatnosti imunološkog sistema.

1.     „KORDICEPS“: po 3 kapsule ujutru, 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode. Deca do 6 godina – po 1 kapsulu, deca preko 12 godina – po 2 kapsule.
2.     „HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode. Deca do 6 godina – po 1 kapsulu, deca starija od 12 godina – po 2 kapsule.
3.     “PROPOLIS”. Način upotrebe: uzimati tokom dana. Tablete je bolje ne gutati, već polako i u potpunosti sažvakati u ustima. Doziranje: deca do 10 godina: po 1 tabletu 2-3 puta na dan; deca do 14 godina: po 1 tabletu 4-5 puta na dan; odrasli: po 2 tablete 3 puta na dan ili po 1 tabletu 6-10 puta tokom dana

4.     „SPIRULINA“: po 2 kaps. 2 puta dnevno, sat i po vremena nakon ručka i večere, piti sa toplim čajem od šipka do 300 ml tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno povećati na najviše 5 kaps. jedanput dnevno nakon ručka. Ne primenjivati u slučaju patologije bubrega (akutna i hronična bubrežna insuficijencija, glomulonefritis).
Predviđena doza za kuru: 2 meseca.

Druga faza – uspostavljanje narušene razmene mikroelemenata i vitamina.
5.     „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po jednu kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Najbolje je piti sa čajem od šipka.
6.     „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, popiti sa 250 ml vode.
7.     „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 3 meseca.
Ponoviti 3 puta godišnje