EPILEPSIJA

Napisao Milan Stanić                                                                                                               


Naš mozak, nalik na neverovatno složen i munjevito brz računar, u stanju je da brzo obrađuje milijarde informacionih poruka na podsvesnom nivou, reguliše milijarde istovremenih procesa u organizmu, koordiniše pokrete svih delova tela, dok na svesnom nivou omogućuje mišljenje, govor, pažnju i reakciju na okolinu.
Kod nekih ljudi iz ovih ili onih razloga dolazi do neusklađenosti elektrofizioloških procesa u mozgu, čija posledica su abnormalna intenzivna pražnjenja pojedinih nervnih ćelija. Takvi nagli momenti električne aktivnosti izazivaju napade, i ovakvo stanje je široko poznato pod nazivom „epilepsija“.
Epilepsija poprima različite oblike: Grand mal, veliki epileptični napad podrazumeva gubitak svesti za kojim sledi dugotrajno grčenje mišića; pti mal, mali epileptični napad, kada  izostaju grčevi, i samo nastupa privremeni gubitak svesti, podrazumeva da čovek nekoliko minuta bukvalno nije „prisutan“; postoji i naročit oblik napada, status epileptikus temporalis, izazvan napadima u predelu slepoočnica, jer u tom delu i nastaju – čovek je u stanju da hoda, govori i vrši različite radnje, konfuzan je i dezorjentisan ili smanjenog nivoa svesti, ali u potpunosti ne gubi svest.
Abnomalna električna aktivnost slepoočnog dela mozga izaziva čudne efekte, kao što su: podrhtavanje usana, slušne, vizuelne i mirisne halucinacije. U nekim slučajevima čovek  u toku napada nije u stanju da razume šta mu se govori, ne može da imenuje predmete i ljude ili ne razlikuje note i melodije.
Epilepsija može da nastane nakon povrede glave, nakon teške virusne infekcije, koja zahvata mozak (npr. meningitis ili encefalitis), a takođe kao posledica insulta ili tumora mozga. U nekim slučajevima čak ni detaljno ispitivanje ne može pomoći u utvrđivanju uzročnika napada.
Ketonska dijeta, koja praktično izuzima šećer i ugljene hidrate koji su po sastavu slični skrobu, ali ima visok sadržaj masti, koristi se kao sredstvo za lečenje epilepsije kod dece u onim slučajevima, kada lekovi ne daju značajan rezultat. Kod nedostatka skroba i šećera organizam može koristiti masnoće kao izvor energije. Pritom dolazi do formiranja proizvoda takve razmene, koji se nazivaju ketonima. Odatle i naziv dijete – ketonska, tj. ona koja proizvodi ketonska tela.  Način, na koji ketoni snižavaju električnu aktivnost, povezanu sa napadima, zasada u potpunosti nije jasan.
Ove supstance naročito smanjuju apetit, izazivajući hemijske promene u centru za varenje hrane, koji je smešten u mozgu, i verovatno, zahvaljujući sličnim promenama ketoni sprečavaju nastanak svojevrsnog „kratkog spoja“.
Glavni problem pri sprovođenju takve dijete sastoji se u tome da dijeta sadrži isuviše malo belančevina, koje su potrebne organizmu u razvoju, kao i previše masnoća, koje nesumnjivo štete zdravlju.
Folna kiselina može biti korisna kod epilepsije iz sledećih razloga. Nakon napada sadržaj folne kiseline u mozgu opada. Preparati koji sprečavaju grčeve takođe snižavaju nivo folne kiseline u krvi,  zbog čega se pretpostavlja da deficit vitamina u oba slučaja može doprineti većoj učestalosti napada.
Kod ljudi, koji pate od napada, smanjuje se takođe nivo vitamina B₁ (tijamina). Njegov nizak nivo u krvi može biti posledica unosa preparata protiv grčenja.  Pojedini podaci omogućuju pretpostavku da je nizak nivo tijamina u stanju da izazove napade.
Poznato je da deficit vitamina B₆ može biti uzročnik napada i da, poput slučaja sa folnom kiselinom i tijaminom, unos preparata protiv grčenja smanjuje sadržaj piridoksina B₆ u organizmu. Ukoliko se ovaj vitamin uključi u obrok, dolazi do slabljenja napada.
Vitamin E znatno smanjuje učestalost napada kako kod dece, tako i kod odraslih. Kao i u slučaju sa vitaminima B grupe, preparati protiv grčenja ponekad izazivaju deficit vitamina E.
Verovatnoća nastanka napada raste u slučaju deficita magnezijuma. Čak i u slučaju normalnog unosa magnezijuma i pri normalnom nivou u krvi ponekad dolazi do relativno kratkotrajnog deficita kod stresa, vrućine ili nakon teškog fizičkog napora, i takav deficit već je u stanju da izazove napad.
Aminokiselina taurin suzbija abnormalnu električnu aktivnost mozga. Oblasti mozga, u kojima se odvija takva aktivnost, po svemu sudeći, sadrže smanjenu količinu taurina. Unos ove aminokiseline može da smanji učestalost napada i omogući smanjenje doze preparata protiv grčenja. Aspartam, supstanca sa slatkim ukusom, koja se koristi kao dodatak za dijetetske napitke, puding, žele, jogurt, može kod nekih ljudi izazvati napade. Pošto je aspartam belančevina, on ponekad izaziva alergijske reakcije, od kojih jedna verovatno predstavlja uzrok abnormalne električne aktivnosti mozga.

BIOKOREKCIJA EPILEPSIJE

Prva faza – uspostavljanje narušenog metabolizma i mikrocirkulacije moždanog tkiva.
1.    „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po1 kapsulu sa 250 ml vode.
2.    „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 2 sata nakon večere, sa 250 ml vode.
3.    „TABLETE ZA SPAVANJE“: uzimati po 1 tabletu 1-2 sata pre potrebnog sna, dobro sažvakavši tabletu i ispivši 0,5 čaše mlake vode.
Doza predviđena za kuru: 1 mesec.

Druga faza – održavanje normalnog metabolizma nervnog tkiva.
4.    „IKAN“: po 3 kapsule ujutru, 30 minuta pre doručka, popiti sa 250 ml vode.
5.    „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon unosa hrane, popiti sa 250 ml vode.
6.    „SAN GAO“: uzimati po 2 kapsule 2 puta na dan, piti sa vodom.

Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2,5 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.
.