PREHLADA I GRIP

Napisao Milan Stanić                                                                                                              


Čovek se godišnje prehladi tri puta i prehlada zauzima četvrto mesto među ostalim akutnim oboljenjima. Simptomi obične prehlade su glavobolja, kijanje, začepljen nos, bol u grlu, opšti osećaj iznemoglosti, umor, kašalj i sekrecije iz nosa.
Prehlada predstavlja ozbiljnu pretnju novorođenčadi, starijim osobama, osobama koje boluju od srčanih i hroničnih oboljenja, naročito od hroničnih plućnih oboljenja: astme, hroničnog bronhitisa i emfizema. Ako se prehlada javlja često ili traje duže od nedelju dana, treba isključiti mogućnost da se radi o alergiji ili sinusitisu. Prehlada i alergijske reakcije mogu da prate jedna drugu, naročito kod dece koja su sklona prehladama i kod kojih postoji tendencija za razvoj astme.
Najispravniji način lečenja prehlade je ublažavanje simptoma razvoja oboljenja. Za vreme bolesti treba da budete stalno u toplom i da mirujete da biste, s jedne strane, sprečili širenje virusa, a s druge - izbegli moguće komplikacije.
Nije neophodno uzimati lekove protiv prehlade koji sadrže sulfonamidna jedinjenja ili antibiotike. Prilikom njihovog uzimanja uvek postoji rizik od pojave alergije na lekove ili drugih negativnih reakcija.
Budete skeptični prema reklamama za preparate protiv prehlade. Tako, naprimer, kofein koji je sadržan u mnogobrojnim preparatima,  kako reklamiraju, pomaže da se otkloni bol. U praksi, pak, ne postoje uverljivi dokazi o tome da kofein otklanja bol i poboljšava disanje. Neki lekoviti preparati protiv prehlade sadrže kombinaciju mnogobrojnih ingredijenata, naprimer, antihistaminici, analgetici, tablete za uspavljivanje, kofein i dr. Nisu sve komponente smese, posmatrano pojedinačno, efikasne za lečenje prehlade.
Precizno utvrđene kombinacije i proporcije sastojaka ne dozvoljavaju da se izabere efikasna doza jedne komponente koja ne bi uticala na doze drugih sastojaka. Štaviše, radi bezbednosti, posebni lekovi se daju u oko pola obične terapeutske doze. To je suviše mala doza da bi mogla da bude efikasna za lečenje obične prehlade, alergije ili druge bolesti.
Zbog toga nije slučajno što posebno interesovanje u terapiji oboljenja izazvanih prehladom izazivaju preparati korporacije «Tjanši», jer se pomoću njih može obezbediti lekovito dejstvo u svim fazama razvoja prehlade.
GRIP (kataralna groznica, influenca) je izuzetno zarazno respiratorno oboljenje koje se javlja u vidu epidemija koje počinju krajem jeseni i početkom zime. Svaka epidemija traje od 4 do 6 nedelja u bilo kojoj sredini. Glavnu opasnost ove bolesti predstavljaju komplikacije koje oštećuju ne samo disajne organe, već i kardiovaskularni sistem, bubrege i druge organe.
Većinu slučajeva pojave gripa izazvaju tri tipa virusa A, B i C. Epidemija tip A ima tendenciju da nastaje svake 2-3 godine, tip B je, posmatrano uopšte, blaži, javlja se svakih 4-5 godina. Između tipova i podtipova u jednom tipu, unakrsni imunitet je slab. Osoba, koja tek što se oporavila od gripa tipa A,  može da oboli od bilo kog tipa B i C.
Pandemija predstavlja širenje virusa po celom svetu. U toku obične godine od gripa oboli samo manji procenat stanovništva, a za vreme pandemije – od 20 do 40%.
Velike pandemije nastaju u intervalu od 10-12 godina. Pandemija je 1918. godine odnela 21 milion ljudi, tako da je u oblasti medicinskih katastrofa samo kugi 14. veka prepustila tužnu štafetu prvenstva.
Za vreme epidemije gripa najčešće oboljevaju deca u uzrastu od 5-9 godina i odrasli od 25-35 godina. Najveća smrtnost je kod novorođenčadi i osoba preko 50 godina. Grip je posebno opasan za osobe koje boluju od srca i od takvih hroničnih oboljenja kao što su tuberkuloza, hronični bronhitis i emfizem. Kod trudnica, takođe, postoji velika smrtna opasnost od gripa.
Virusna infekcija je karakteristična po naglom početku. Primećuje se drhtavica, glavobolja, bol u leđima, mišićima  udova. Temperatura se brzo penje do 38,3 C ili čak do 40,0 C. Često se javlja i kašalj. Lice gori, grlo je crveno.
Kako ćete razlikovati da li imate – grip ili jaku prehladu. Ako imate jako visoku temperaturu, onda je najverovatnije grip. Prehladu retko kad prati visoka temperatura.
Kad se pojave prvi simptomi bolesti lezite u krevet, budite u toplom, izbegavajte promaju. Ukoliko i morate da ustajete iz kreveta, obucite topao ogrtač i papuče. Pijte mnogo vode i drugih tečnosti. Ni jedan poznat lek ne može da izleči grip. Sulfonamidni preparati, penicilin i drugi antibiotici ne deluju na virus, mada se koriste za lečenje niza nastalih komplikacija. Ozdravljenje bez pojave komplikacija zavisi od toga koliko je organizam koji se bori sa infekcijom, stvorio povoljne uslove za to.
Ne obraćajte pažnju na uveravanja proizvođača lekova protiv prehlade da su efikasni i protiv gripa. Ni jedan od njih nije efikasan.
Za vreme epidemije izbegavajte mesta okupljanja ljudi, naprimer, bioskope, diskoteke. U školi ili na poslu budite na odstojanju od ljudi koji ne stavljaju maramicu ili zavoj od gaze prilikom kašljanja ili kijanja.
Kod gripa i oboljenja izazvanih prehladom treba da izbegavate hranu koja je bogata arahidonskom kiselinom, koje ima u crvenom mesu i žumancu.
Kada se ne radi o gripu? Jedna vrsta virusa koja je kriva za pojavu infekcije preko zime, a nema nikakve veze s gripom je virus Coxsackie (koksaki). To je jedan od najrasprostranjenijih oblika virusne ifekcije. Ime je po gradu u severnom delu države Njujork, gde je otkriven 1948. godine, virus izaziva dijareju i mučninu, bol u mišićima, prehladu i malaksalost celog tela.
Zbog čega sve iznova i iznova bolujemo od gripa?
Jedan od razloga je sposobnost virusa da se menjaju i postanu imuni na vakcine, a drugi je u većini slučajeva to, što osobe koje često boluju od gripa, prehlada obole od sekundarne imunodeficijencije. Otpornost na virusne infekcije je kod takvih osoba mala, a rizik od ponovnog oboljenja je veliki.
Vakcine su sredstvo preventive virusnih infekcija, u slučaju gripa i mogu da budu nedovoljno efikasne zbog raznovrsnosti i velike mogućnosti menjanja izazivača bolesti, jer vakcinacija stimuliše čovekov imunitet samo u konkretnim kulturama gripa, pri čemu još treba obaviti vakcinaciju 1,5 - 2 meseca pre početka očekivane epidemije gripa.
Glavna prepreka na putu virusnih infekcija je sistem interferona u našem organizmu. Interferon je najvažnija odbrambena belančevina koja  nastaje kao odgovor na prodiranje virusa u ćelije organizma. Interferon aktivira imunološki sistem, što dovodi do brze lokalizacije legla virusne infekcije. Postoje preparati koji izazivaju veću proizvodnju interferona – to su induktori interferona. Najveći značaj u pogledu aktivnosti, bezbednosti i efikasnosti ima «Kordiceps» korporacije «Tjanši».

BIOKOREKCIJA PREHLADE I GRIPA

Sprovođenje detoksikacije, borba s virusima i stimulacija imunoloških procesa.

1. «KORDICEPS» po 2 kapsule ujutru i uveče 30 min pre jela, popiti sa 250 ml vode;
2. «BIOKALCIJUM» uzeti po jednu kafenu kašičicu u vreme ručka, 30 min. pre jela s    čajem od šipka. Uveče preliti 1 supenu kašiku zrna šipka sa 250 ml ključale vode i ostaviti da odstoji najmanje 12 sati. Uzeti 50 ml čaja i u njega doliti do 250 ml ključale vode, uzimati zajedno s praškom BIOKALCIJUMA.
3.    «BIOCINK» po 2 kapsule uveče, 30 min pre večere, popiti sa 250 ml vode.
4.  «ANTILIPIDNI ČAJ» ujutru, sat vremena pre jela, preliti 1 kesicu čaja sa 500 ml    ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min. piti toplo, manjim gutljajima tokom dana.
5. «PROPOLIS» uzimati tokom dana. Bolje je da tablete ne pijete već da ih dobro sažvaćete.
Doziranje: deci do 10 godina: po 1 tableta 2-3 puta na dan; deci do 14 godina: po 1 tableta 4-5 puta na dan; odrasli: 2 tablete 3 puta na dan ili po 1 tableta 6-10 puta tokom dana.
Trajanje programa – 1-2 nedelje.