BIOCINK

Sastav: cink-laktat (2%), belance kokošijeg jajeta u prahu

i dr.

Svojstva:

Cink, koji učestvuje u preko 80 metaboličkih procesa organizma, predstavlja neophodnu materiju za njegov razvoj, genetsko nasleđivanje, nervni sistem, imunitet, endokrini sistem i druge fiziološke procese.

Cink je neophodna komponenta preko 200 vrsta enzima organizma. Nedostatak cinka u organizmu negativno utiče na funkcionisanje raznih sistema, zato se cink naziva „cvetom života“.

Medicinska istraživanja potvrđuju da je pojava genetskih grešaka i nakaznosti u direktnoj vezi sa nedostatkom cinka u organizmu. Zato žene u trudnoći posebnu pažnju moraju da obrate na konzumiranje namirnica koje sadrže cink.

Cink učestvuje u procesima deobe, razvoja, rasta i regeneracije ćelije. Mehanizam razmene cinka u mozgu kontroliše hipokampus. Nedostatak cinka može dovesti do usporavanja procesa rasta kod dece, kašnjenja u razvoju, kao i do nepotpunog razvijanja skeleta. Istovremeno nedostatak cinka pogubno deluje na intelektualni razvoj dece, dovodi do smanjenja radne sposobnosti. Osim toga, cink pomaže povećanju imuniteta kod dece, a takođe čuva i jača vid.

Savremena medicinska istraživanja su dokazala da je jedan od nedostataka muškog steriliteta nedostatak cinka u organizmu. Utvrđeno je da cink direktno deluje na razvoj polnih žlezda i kvalitet sperme kod muškaraca. Najnovija istraživanja su pokazala da hipokampus u mozgu kontroliše procese više nervne delatnosti, razvoj govora, mišljenja i pamćenja.

Cink-laktat je forma koja se najlakše apsorbuje. Ukupna količina cinka u ljudskom organizmu iznosi 1400-2400 mg, tj. 2 puta manje od sadržaja gvožđa, 10-15 puta više od sadržaja bakra i 100 puta više od količine mangana. Visoka koncentracija cinka se nalazi u hipofizi, pankreasu (naročito u ćelijama), mrežnjači oka, polnim žlezdama, jetri, skeletu, noktima, kosi.

U krvi se cink nalazi uglavnom u eritrocitima (do 80%), a unutar ćelije – u jedru i mitohondrijama. U koštanom tkivu sadržano je do 20% ukupnog cinka, pri tome brzina uključivanja cinka u koštano tkivo je veća nego kod kalcijuma, u kostima se cink zadržava znatno stabilnije nego u mekim tkivima.

Funkcije cinka u organizmu:

1. Fermentativna: stvaranje nukleinskih kiselina, obezbeđivanje deobe, rasta ćelija i regeneracije tkiva, naročito kolagenih vlakana i skeleta. Aktivno utiče na imunitet, obezbeđujući sintezu imunoglobulina.
2. Neophodan je za normalno funkcionisanje: hormona hipofize, koji su odgovorni za rast i razvoj organizma; pankreasa, koji obezbeđujuju aktivnost insulina; semenika i prostate, koji utiču na normalan polni razvoj i seksualnu aktivnost (bez njega sperma ima slabe karakteristike).
3. Ima lipotropno dejstvo tako što normalizuje metabolizam masti, povećava intenzitet razlaganja masti i sprečava masnu distrofiju jetre.
4. Neophodan je u procesu stvaranja krvi
5. Čuva i poboljšava vid.
6. Predstavlja strukturni element epitelnih ćelija sluzokože, naročito u usnoj duplji, koži, kosi i noktima. Utiče na čulo ukusa i apetit.
7. Neophodan je za normalan razvoj koštanog skeleta i regeneraciju tkiva, normalizuje šećer u krvi, aktivira rad velikog mozga, deluje kao element neophodan imunom sistemu, usporava procese starenja.
8. Obavezan je za normalan rast kože, kose i noktiju, za lečenje rana i opekotina. Sprečava opadanje kose i ćelavost, koristi se za lečenje akni. Učestvuje u stvaranju belančevina i nukleinskih kiselina (genetski ćelijski materijal).

Dnevne potrebe za cinkom: kod dece od 1-5 godina – 10 mg, od 6-10 godina – 12 mg, kod dece od 11-17 godina i odraslih – 15 mg, kod trudnica – 22 mg, kod dojilja – 25 mg.

Norma dnevnog unosa cinka je 15 mg za muškarce, 12 mg za žene. U slučaju bolesti je do 25 mg.

Osobe koje treba dodatno da unose cink su: vegetarijanci, deca predškolskog uzrasta koja se neadekvatno hrane, osobe koje pate od teških hroničnih oboljenja, koje konzumiraju alkohol i narkotike, kod dugotrajnih stresova, osobe koje su nedavno imale hiruršku intervenciju, povrede i opekotine, osobe koje duže uzimaju diuretike, osobe koje pate od hronične dijareje.

Kod dugotrajnog uzimanja cinka treba prepisati i 2-3 mg bakra na dan.

Najčešći simptomi kod nedostatka cinka u hrani (u hrani preovlađuju pšenični proizvodi, gde ima mnogo fitinske kiseline koja sprečava apsorbovanje cinka iz creva u krv), kao i kod poremećaja apsorbovanja i izlučivanja cinka iz organizma su:

* slaba polna aktivnost kod muškaraca (može da bude uzrok muškog steriliteta);
* slabljenje vida, naročito u sumrak, pojava kratkovidosti;
* česte prehlade, naročito kod starijih ljudi;
* nedostatak cinka dovodi do slabljenja čula ukusa, gubitka apetita;
* krta kosa i nokti;
* poremećaj razmene masti;
* srčane bolesti;
* poremećaji nervnog sistema, povrede mozga;
* slabo zarastanje rana;
* alergija na hranu;
* sindrom hroničnog umora;
* osteoporoza;
* patološka stanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem, timusa i epitelnih ćelija kože;
* usled nedostatka cinka deca zaostaju u rastu, javljaju se oboljenja kože s pojavom gnojnih čireva, opada kosa, često dolazi do pojave aftoznih promena u usnoj duplji, na jeziku, desnima, oko noktiju, zastoj u polnom razvoju.



Indikacije za primenu kod prevencije oboljenja i kao opšte lekovito sredstvo:

* kod povećanih intelektualnih i fizičkih napora;
* u periodu polnog sazrevanja dečaka;
* za prevenciju kratkovidosti i slabljenja oštrine vida;
* za normalizaciju težine (kod gojaznosti i nedovoljne težine);
* stresne situacije;
* suva koža, krta kosa i nokti;
* nesanica, vrtoglavica, loše pamćenje;
* opšta iscrpljenost, pospanost, razdražljivost.



Indikacije za primenu kod bolesti u sklopu medikamentne terapije:

* metabolički sindrom;
* kod muškog i ženskog steriliteta izazvanog nedostatkom cinka i kod smanjenje polne aktivnosti;
* dijabetes, uključujući i insulin zavisni;
* katarakta, dijabetička retinopatija;
* sindrom hroničnog umora;
* disfunkcija štitaste žlezde;
* kod oboljenja sistema organa za kretanja, uključujući artritis, artrozu itd;
* alergija;
* kod kožnih oboljenja (dermatitis, akne, ćelavljenje);
* trofički čirevi;
* prostatitis i adenom prostate;
* vertebrogena oboljenja perifernog nervnog sistema;
* migrena;
* poliradikuloneuropatija;
* autoimuna oboljenja (sklerodermija, reumaoidni artritis i dr.).



Način primene: uzimati za vreme maksimalne aktivnosti meridijana bubrega od 17 do 19 časova ili trostrukog grejača od 21 do 23 časa, popiti sa 1 čašom mlake vode.

Doziranje:

- deca do 10 godina: po 1-2 kapsule na dan;

- deca do 14 godina: po 2 kapsule na dan;

- odrasli: po 3-6 kapsula na dan.

Pakovanje: 60 kapsula
INFORMACIJE NA 062/521-217 MILAN