 |
| NAŠA DECA |
U kineskoj pedijatriji poseban značaj se pridaje bolestima koje su povezane sa tri glavna gusta organa: plućima, slezinom i jetrom, zato što kod dece često dolazi do oboljenja gornjih disajnih puteva.
Kod male dece često dolazi do kolitisa, povraćanja, proliva, zatvora i bolova u želucu. U kineskoj medicini se govori da postoji veoma bliska veza između slezine ili varenja i pluća. Mnoge bolesti gornjih disajnih puteva nastaju ili se intenziviraju pod uticajem nepravilnog varenja izazvanog nepravilnom ishranom.
Što se tiče jetre, ona se u kineskoj medicini vezuje pre svega za spazam, emocionalna rastrojstva i osećanje kao što je ljutnja.
S druge strane, prilikom razmatranja prirodnih mogućnosti dece, kineska medicina tvrdi da je „njihov unutrašnji Či očigledan i efikasan: zato oni lako i brzo ozdravljaju“. Deca će utoliko pre ozdraviti, ukoliko odrasli ranije shvate uticaj ishrane i slezine na procese bolesti i ozdravljenja.
Kod dece u uzrastu do pet-šest godina, varenje je „nezrelo“ i slabo. Time se može objasniti česta pojava takvih rasprostranjenih dečjih bolesti kao što su kolitisi, otitis, kašalj, tonzilitis, alergije kao i astma i ekcemi.
U kineskoj medicini varenje se ne smatra samo funkcijom želuca već i slezine. Takvo shvatanje „želuca“ i „slezine“ razlikuje se od „zapadnog“ shvatanja koja ima u vidu strogo anatomski smisao. Tradicionalna kineska medicina (TKM) pod tim nazivima podrazumeva ne samo anatomski pojam već i sadržaj funkcije organa.
Kineski lekari smatraju da su slezina i želudac, kao sinonim za varenje, kod male dece po prirodi slabi i nezreli. To znači, da se prilikom odvajanja čiste i mutne supstance u njihovom organizmu javljaju problemi probavne prirode. To znači da mala deca nemaju Či energiju krvi kao odrasli i zato mnogo spavaju. Prema TKM, proces varenja je sličan destilaciji alkohola. Želudac se uporedjuje sa posudom za destilaciju. Hrana se fermentiše kada dospe u želudac. Tu posudu odozdo greje peć slezina, koja proizvodi toplotu koja iz hrane i tečnosti izlučuje željenu supstancu, isto kao što vatra ispod posude za destilaciju izbacuje alkohol iz džibre. Toplota slezine uslovljava kretanje hranljive mase.
Sluz, kao zgusnuta vlažnost nastaje zbog nepotpunog varenja hranljive mase. S obzirom da je slezina odgovorna za za varenje, onda se obično smatra da je slezina izvor koji proizvodi sluz. Sluz teži da iz svog izvora pređe u pluća. Nagomilavajući se u plućima, usporava protok Či energije u plućima, što dovodi do nastanka takvih stanja kao što su začepljen nos ili „curenje“ iz nosa, kijanje, kašalj i čak astmatično teško disanje.
Najtipičnije dečje bolesti odnose se ili na disajni trakt: kašalj, prehlada, astma, alergija, ili na probavni trakt: kolitisi, bolovi u želucu, proliv, povraćanje. Čitava prva grupa bolesti nastaje zbog nagomilane sluzi u plućima, a druga – zbog lošeg varenja.
Prema kineskoj medicinskoj teoriji, sluz je produkt lošeg varenja, onda koren osnovnih dečjih bolesti leži u „nezreloj“, nepravilnoj probavnoj funkciji. Nije slučajno što u kineskoj medicini postoji izreka: „Sve dečje bolesti imaju jedan izvor – loše varenje“.
U kineskoj medicini smatra se da je Či energije topla, da ona pokreće i transformiše hranljive mase. Ako Či energija ne može da transportuje i transformiše hranljive mase dolazi do poremećaja normalnog i slobodnog protoka Či energije. Pošto je Či energija tople prirode, prilikom njenog nepravilnog transportovanja u gornjem delu tela dolazi do nagomilavanja toplote, što dovedi do upale.
Loše varenje kod dece u uzrastu do pet-šest godina može u organizmu da izazove preteranu vlažnost i sluz, ali i nepravilan tok Či energije i upale.
Energija Či štiti organizam od različitih patogenih faktora iz spoljne sredine. U kineskoj medicini, razne štetne bakterije izvan našeg tela, virusi i gljivice se obično nazivaju „spoljnim zlom“ ili „spoljnim patogenim faktorima“. Ako slezina i želudac obezbeđuju dobro varenje, onda Či energija u dovoljnoj količini može da zaštiti telo od prodiranja spoljnih patogenih (štetnih) faktora. Ako Či energije nema dovoljno, organizam deteta ostaje bez potrebne zaštite i podložniji su uticaju spoljnih patogenih faktora.
Postoje bar tri uzročne zavisnosti dečjih bolesti od stanja sistema organa za varenje.
Prvo, ako varenje ima tako važnu ulogu za zdravlje i subjektivno osećanje deteta, onda je sasvim očigledna i značajna uloga ishrane, kako za preventivu tako i za lečenje bolesti.
Drugo, lečenje većine dečjih bolesti je direktno povezano sa regulisanjem varenj hrane.
Treće, slezina i želudac „automatski“ sazrevaju oko šeste godine, kada većina dečjih bolesti ima svojstva samoograničenja. To znači da je dečji organizam podešen za „prerastanje“ svojih bolesti. Postoje brojni recepti za opšte jačanje zdravlja male dece, koje kineski lekari koriste dve hiljade godina: te formule sadrže biološke preparati koji jačaju slezinu, harmonizuju želudac, otklanjaju vlažnost, transformišu sluz i isteruju patološku toplotu iz želuca i creva.
Oprezno sa antibioticima Ako se antibiotici uzimaju kada je to zaista potrebno, u tom slučaju su oni zaista izuzetni lekovi. Nažalost, antibiotici se ponekad prepisuju i kada se bez njih može, a i kod takvih bolesti koje se uopšte ne leče antibioticima (na primer, virusne infekcije). To dovodi do nastanka brojnih novih kultura bakterija koje su otporne na antibiotike. Čak ako i ne dođe do toga, antibiotike treba uzimati u izuzetnim slučajevima, onda kada se bez njih ne može. Treba imati u vidu da su antibiotici – veoma jaka sredstva. Oni uništavaju ne samo patološke, već i bakterije čije je prisustvo u našem organizmu krajnje neophodno.
Naše telo je prebivalište mnogih bakterija koje deluju u našu korist i održavaju nas u zdravom stanju, pomažu varenje i apsorbovanje hranljivih materija. Druge bakterije održavaju populaciju korisnih kvasnih gljivica u potrebnom količinskom odnosu i pružaju nam različite značajne usluge. Ako antibiotici i patogeni mikroorganizmi unište i one bakterije koje deluju u našu korist, doći će do disbalansa u našem organizmu, naročito u crevima. To povlaći za sobom čitav niz promena koje imaju veliki uticaj na naše zdravlje i naše subjektivno osećanje. Ako se bakterijama, koje drže pod kontrolom kvasne gljivice u našem organizmu, nanese šteta, onda se gljivica preterano razmnožava. Kada se to dogodi, desiće se još tri važne stvari:
1. preseliće se u unutrašnji deo našeg tela, kada izađu iz creva. Kad se tu nasele, imuni sistem ih napada - jer su tu stranci. Štiteći se od imunog sistema, ti kvasci i gljivice proizvode hormonske materije koje:
√ slabe imuni sisem,
√ uništavaju hormonsku koji pomažu da se telo održi u normalnom zdravom stanju.
2. Kada kvasci i gljivice uginu, transformišu se u strane molekule, što izazva imunu reakciju i tako podriva i slabi imuni sistem, jer ga primorava da neprekidno reaguje na prisustvo produkata njihovog razlaganja.
Kada kvasci i gljivice prođu kroz zidove creva, oni učine te zidove propustljivim i za druge supstance čije je prisustvo u našem telu nepoželjno. Nastaje to što se naziva sindromom povećane propustljivosti zidova creva. „Druge materije“ su krupne čestice nesvarene hrane, posebno – ostaci belančevina. Ako ove čestice dospeju unutar tela, imuni sistem ih identifikuje kao tuđe i tako dolazi do imune reakcije. Tako se manifestuju alergijske reakcije, koje ne predstavljaju ništo drugo nego imunu reakciju na materije koje kod zdravih ljudi obično ne izazivaju takvu reakciju.
Uništavanje korisnih bakterija u crevima dovodi do:
√ oštećenja zidova creva;
√ hormonskog poremećaja imunog sistema;
√ hronične alergije
Stalne alergijske reakcije slabe imuni sistem i čine ga osetljivijim na mikroorganizme, na koje on obično ne reaguje ako nema simptoma bolesti. Kao rezultat toga, imuni sistem postaje do te mere neuravnotežen da prestaje da pravi razliku između svog i tuđeg, i može da počne da se bori protiv samog sebe, pa zato mogu da se pojave takve autoimune bolesti kao što su: reumatoidni artritis, multipli skleroza i crveni (eritematozni) lupus.
Ovaj scenario postoji kod većine bolesti sa kojima se sve češće susrećemo: alergija, nedostatak imuniteta, „autoimune“ bolesti kao i mnoge bolesti virusne prirode.
Takav scenario postoji kod razvoja endometrioze, imunološkog steriliteta i čak predmenstrualnog sindroma (PMS) i sindroma menopauze koji je izazvan „autoimunim“ tireoditisom i ovaritisom, mnogih oblika raka.
Može se smatrati ključnim za razumevanje i uspešno lečenje brojnih dečjih bolesti, kao što su hronični otitis i tonzilitis, raznih oblika alergija, uključujući ekcem i alergijsku astmu.
Logika ove karakteristike se potkrepljuje drugim zaključcima. S obzirom da se varenje razmatra kao proces transformisanja toplote, onda izuzetno hladni lekovi mogu da ometaju taj proces. U kineskoj medicini se to opisuje kao „oštećenje slezine“. Ako se slezina ošteti zbog pogrešne ili preterane upotrebe hladnih protivupalnih lekova, onda su razni simptomi koji tada nastaju povezani sa poremećajem varenja: retka stolica, gasovi i nadutost stomaka posle jela. To su uzgredni efekti koje izazivaju antibiotici.
U kineskoj medicini slezina se vezuje za zdravu, pravilnu Či energiju u telu. Nanošenjem štete slezini izazivamo umor, hladnoću u rukama i nogama, smanjenje apetita i bledu (sivožuto) boju lica. S obzirom da je slezina odgovorna za transport i pretvaranje telesnih tečnosti, onda se u slučajevima slabe Jang-Či slezine, voda i vlaga nagomilavaju, transformišu i zgušnjavaju u sluz.
Tako, s gledišta tradicionalne kineske medicine, nepravilna ili preterana upotreba antibiotika može da dovede do slabljenja slezine, što izaziva pojavu takvih bolesti kao što su otitis, tonzilitis, različite vrste alergija, preteranu proizvodnju i nagomilavanje sluzi, prehladu, kašalj i astmu.Kada se infekcija vrati, daje se nova doza antibiotika i nastaje začarani krug.
Iz navedenog se može zaključiti da antibiotike treba uzimati samo onda kada su zaista neophodni. Čak je u poznatim zapadnim dečjim klinikama razvijen sistem „budne pažnje“ za prepisivanje antibiotika i preporučuju ih samo onda kada postoje čvrsti dokazi (opšti simptomi, analiza krvi, rentgenografija i dr.) da se infekcija ne može suzbiti bez antibiotika.
Nasuprot zapadnim travarima, kineski lekari retko prepisuju jednu „travu“. Ove formule za recepte nisu samo jednostavan skup svih onih ingredijenata za koje lekar zna da će pomoći kod ove ili one bolesti. Kombinuju ih da bi delovale sinergično (zajedno, u istom pravcu) – tako da svaki ingredijent ili par ingredijenata odgovara nekom delu opšte aktivnosti usmerene na obnavljanje energetske ravnoteže bolesnika.
Kineske recepti se prepisuju tako što se ne uzima u obzir samo bolest pacijenta već i karakteristike njegovog individualnog disbalansa. U slučaju iste bolesti, dva različita pacijenta mogu da dobiju sasvim različite recepte za izlečenje. To je u skladu sa principom da ne treba lečiti samo bolest već i čoveka.
ISHRANA ODOJČADI
Majčino mleko je jedina kvalitetna hrana za odojčad. Ima temperaturu i konsistenciju koja je za to potrebna. Razne zamene za majčino mleko su manje-više uspešni surogati.
Zašto onda odojčad, čak i kad se hrani majčinim mlekom, boluje od takvih bolesti kao što su kolitisi, kašalj, ušobolja itd? Prva bolest su, po pravilu, kolitisi - zbog nagomilavanja gasova u želucu i crevima. Dete vrišti dok se ne oslobodi gasova. Grčevi kod dece se u tradicionalnoj kineskoj medicini (TKM) razmatraju kao patogeno stanje sistema za varenje. Uzrok tog stanja je ustvari zadržavanje hrane. To znači da Či energija slezine ne može da se izbori sa kretanjem i preradom hrane, koja se tako nagomilava i zadržava u želucu i crevima.
Bez obzira na to što je majčino mleko najbolja hrana za odojčad, čak i deca koja se njime hrane imaju grčeve. Zašto se to događa? Odgovor leži u tome da je svaka prekomerna ishrana štetna – čak ako je jako dobra.
U toku poslednjih nekoliko desetina godina, ishrana deteta „čim zatraži“ je postalo normalno. Svaki put kada dete svojom vriskom izražava želju za jelom, majka se trudi da mu ispuni tu želju i da istovremeno smiri svoje dete, ako se hrani „čim zatraži“ dolazi do prejedanja. Kada su želudac i slezina preopterećeni hranom, dete ne može da se izbore s njom, tada se čak i majčino mleko zadržava, dolazi do poremećaja varenja, pa se dete ne oseća prijatno.
U istočnoj medicini „ishrana po principu čim dete zatraži“ je sinonim za „neurednu ishranu“, a nesistematska ishrana se smatra glavnim uzrokom nastanka grčeva.
Istočnjački lekari mogu taj uzrok da odrede po mirisu podrigivanja, povraćanja ili stolice kod deteta, i prema razgranatosti venskog sistema u korenu kažiprsta deteta. Ako zbog zadržavanja nastanu grčevi ili neko drugo patogeno stanje sistema organa za varenje, veoma je važno da se prekine sa nepravilnim načinom ishrane po principu „čim zatraži“ i da se pređe na ishranu prema rasporedu. Ishrana po rasporedu u Kini se kaže, „redovna ishrana“, ne znači da odojče treba da oseća glad ili neku drugu vrstu nelagodnosti. Kada dete vikom signalizira da mu treba hrana, ono to radi instiktivno, što može i da ga obmane. Zaključci odraslih su bazirani na nagomilanom iskustvu, kojeg kod deteta još uvek nema dovoljno. Roditelji su odgovorni za svoju decu i treba bolje od svoje dece da znaju kada ih treba nahraniti. Kod dece može da dođe do želje da „prezalogaje“ iz dosade ili od žeđi – kako se to, uostalom, događa i kod odraslih.
Jednostavno pravilo ishrane po rasporedu za novorođenu decu može se svesti na dve-tri unce mleka na svaka četiri sata (1 unca = 26,35 grama). Bez obzira na to što svaka beba ima individualnu potrebu za hranom, zasnovanu na mogućnostima njenog metabolizma, takav okvirni raspored može da se smatra prihvatljivim za većinu novorođene dece. Određivanje rasporeda će pomoći da se spreči razvijanje navike hranjenja po principu „čim zatraži“.
Ishrana po principu „čim zatraži“ je jedan od glavnih uzroka dečjih bolesti na Zapadu Povratak na ishranu po rasporedu znatno će smanjiti broj takvih stanja kod odojčadi kao što su grčevi, ušobolja, kašalj i prehlada. Otklanjanje uzroka koji dovode do zastoja hrane u dečjem uzrastu pomoći će da se poboljša kvalitet života deteta.
Ako posle porođaja žena primeti da nema dovoljno mleka, treba da u svoju dijetu doda papaju i da redovno uzima kikiriki i semenke crnog susama. Kineski lekari smatraju da sve ove namirnice doprinose većoj proizvodnji mleka.
OSNOVNI PROGRAM PODRŠKE majkama u laktacionom periodu posle porođaja pomoću bioloških preparata „Tjanši“
- „BIOKALCIJUM ZA DECU“: 1/2 kesice sa 200 ml prečišćene vode ujutru, 30 min pre doručka.
- „BIOCINK“: dve kapsule rastvoriti ili popiti sa 1/2 -1 čašom mlake vode pre ručka.
- „SPIRULINA U KAPSULAMA“: po 4 kapsule, 30 minuta pre večere, popiti s vodom.
- „OMEGA 3“: uzimati 30 minuta pre jela po 1 kapsulu – 2 puta na dan (ujutru i uveče, istovremeno sa drugim biološkim preparatima).
Druga karakteristika odojčeta je intenzivni rast koji postepeno slabi: tokom prve godine života telesna težina se povećava 300%, dužina tela – 50%, obim glave – 35% itd.
Koštano tkivo dece sadrži manje gustih materija i više vode; pokosnica koja kao navlaka pokriva koštano tkivo je relativno debela – time se objašnjava velika mekoća i elastičnost i manja krtost dečjih kostiju u poređenju sa kostima odraslih.
Proces formiranja kostiju, koji podrazumeva rastvaranje starih struktura i sintezu novih – odvija se vrlo intenzivno. Mnoge kosti posle rođenja uopšte nisu formirane ili ih nema. Prilikom rentgenskog snimanja često se na mestu budućih kostiju nalaze samo takozvana jezgra okoštavanja.
U periodu dojenja, kod neke dece se javljaju takozvane anomalije u konstituciji – neobične reakcije na obične faktore (alergija na kravlje mleko, žumance i dr.), sklonost ka čestim respiratornim bolestima.
Pojačan rast moždanog tkiva i njegova morfološka nezrelost čini odojčad predisponiranim na nastanak konvulzivnih reakcija.
Sklonost ka difuznim reakcijama i nemogućnost da neki određeni organ ili tkivo suzbiju neki patološki proces, takođe je karakteristična za odojčad.
Krajem prve godine života dete može da funkcioniše bez enzima, hormona i antitela koje je do tada dobijao preko majčinog mleka, jer ih sada u dovoljnoj količini proizvode njegovi organi i tkiva.
Nabrojane anatomsko-fiziološke karakteristike odojčeta karakteriše visok intenzitet i osetljivost metabolizma u njegovom organizmu.
U tom periodu, uporedo sa brzim telesnim razvojem, kod dece se često mogu primetiti bolesti kao što su:
√ dispepsija (poremećaj varenja)
√ hipotrofija (poremećaj ishrane)
√ rahitis (oštećenje kostiju zbog nedostatka vitamina „D“)
√ spazmofilija (sklonost ka konvulzijama zbog nedostatka kalcijuma)
√ alimentarna anemija (malokrvnost povezana sa nedostatkom gvožđa, belančevina i nekih vitamina)
√ pogoršanje eksudativne dijateze (opšte alergijsko stanje povezano sa nedostatkom cinka, selena i zapljuskivanje organizma stranim belančevinama)
√ upalni procesi gornjih disajnih puteva zbog izražene nezrelosti disajnih organa i nedovoljne proizvodnje imunoglobulina klase „A“, koji pokriva površinu disajnih puteva.
OSNOVNI PROGRAM PODRŠKE novorođenčadi i odojčadi (od 1 do 12 meseci) pomoću bioloških preparata „Tjanši“):
Ako majka ne doji dete, onda se detetu u veštačke smese mogu dodavati biološki dodaci po sledećoj shemi:
- „BIOKALCIJUM ZA DECU“: 1/3 – 1/5 kesice (do 1 meseca na vrh noža, 1-6 meseci – 1/5 kesice) u mleko ili druge namirnice (supu, kašu) ujutru, u vreme doručka.
- „BIOCINK“: po 1/2 - ¼ kapsule (otvoriti kapsulu, prah sipati u mleko ili druge namirnice: supu, kašu) u vreme ručka.
- TABLETE DIGEST - ZDRAVLJE ZA ŽELUDAC I CREVA: uzimati po 1/2 - ¼ tablete 2 puta na dan pre jela, pre upotrebe tablete izmrviti.
PERIOD FORMIRANJA MLEČNIH ZUBA (od 1 do 6 godina) karakteriše postepeno usavršavanje svih funkcionalnih mogućnosti dečjeg organizma, koji je još uvek veoma osetljiv. Naročito brzo dolazi do intelektualnog razvoja, dete počinje dobro da govori i znatno se obogaćuje njegov fond predstava.
Sistem organa za varenje ove dece karakteriše relativna morfološka nezrelost slezine i želuca: njegova sluzokoža je relativno debela i bogata krvnim sudovima ali siromašna vezivnim tkivom.
Slabo je razvijen mišićni sloj i sadrži nedovoljno limfnih sudova; ulazni sfinkter u želudac je slabo izražen, a mišićni sloj pilorusa je, naprotiv dosta jak, što primorava dete na bljuvanje i povraćanje. Želudačni sok karakteriše smanjena kiselost. Ipak, količina slobodne i vezane sone kiseline se sa godinama postepeno povećava.
Žuč je kod dece relativno siromašna žučnim kiselinama, holesterolom, lecitinom i solima, ali je bogata mucinom, vodom i pigmentima.
Od anatomskih karakteristika dečjih creva izdvaja se slabo formirana sluzokoža i podsluznični omotač i nedovoljna razvijenost mišićnog sloja. Time se može objasniti veća predisponiranost dece ka ispadanju rektuma kod naprezanja.
U ovom periodu detinjstva znatno češće se mogu primetiti sledeće bolesti:
√ uporedo sa akutnom respiratornom infekcijom javljaju se teške pneumonije, bronhitis, astmatične reakcije;
√ zbog nepravilne ishrane ili genetskih predispozicija dolazi do oboljenja bubrega, jetre, srca, nervnog sistema;
√ endokrini poremećaji;
√ češće se sreću akutne „dečje“ infekcije (varičele, parotidis itd);
√ povećava se učestalost inficiranja tuberkulozom;
√ vidne su posledice preležanog rahitisa.
U ovom periodu se uslovno mogu izdvojiti dve uzrasne kategorije, koje se odlikuju sledećim karakteristikama:
Deca u uzrastu od 1 do 3 godine, za koju je karakteristično brzo sazrevanje centralnog i perifernog nervnog sistema kao i usavršavanje uslovnog refleksa – drugi signalni sistem.
U uzrastu od 1 do 3 godine se još često sreću akutni poremećaji varenja, dijateze, rahitis, pneumonije.
Najčešća patologija su: akutne dečje infekcije (rubeole, magareći kašalj, šarlah, varičele, epidemijski parotidis i dr.). U tom periodu je veoma važna preventiva infektivnih bolesti.
Deca predškolskog uzrasta (od 4 do 6 godina).
U predškolskom uzrastu povećava se broj alergijskih i infektivno-alergijskih bolesti (bronhijalna astma, reumatizam, nefritisi i dr.). U tom uzrastu nastavlja se dalji duhovni i fizički razvoj, povećava se mišićna snaga i javlja veća motorička spremnost deteta.
Pravilno fizičko i psihičko vaspitanje dece u uzrastu do 3 godine i predškolskom uzrastu je od izuzetno velikog značaja.
Važnost ishrane
Prva hrana koja se posle majčinog mleka uključuje u obrok odojčeta mora da bude tečna – „supa“ od belog pirinča. Ona povećava protok Či energije, krvi i drugih telesnih tečnosti i istovremeno jača slezinu, harmonizuje želudac i otklanja preteranu vlažnost.
Pošto je za tek rođeno dete sve još uvek novo, njegov ukus nije prezasićen. Nema potrebe da jelovnik odojčeta bude toliko raznovrsan kao kod odraslog čoveka. To je toliko pozitivno koliko je i važno da se neka određena vrsta hrane u određenom trenutku uključi u dečji obrok i da se taj način ishrane nastavi tokom nekog određenog vremenskog perioda – sve dok ne bude uvedena druga vrsta hrane. Prilikom uključenja određene vrste hrane u određenom trenutku, roditelji mogu da prate kako njihovo dete usvaja tu vrstu hrane. Da sistem organa za varenje još nije ojačao u dovoljnoj meri da bi mogao da se izbori s tom hranom bez pojave uzgrednih efekata, može da se utvrdi po simptomima kao što su: podrigivanje, grčevi, gasovi, zatvor ili retka stolica.
Ako se prilikom uvođenja nove hrane primete simptomi ne varenja, tu hranu treba privremeno izbaciti. Roditelji treba da sačekaju par nedelja ili recimo mesec dana, a zatim da ponove pokušaj. Ako se tokom nedelju dana ne pojave simptomi nevarenja, onda možemo da smatramo da organizam deteta može da se izbori sa ponuđenom vrstom hrane i onda možemo preći na uvođenje sledećeg jela.
Ako previdimo simptome kao što su retka stolica, zatvor ili intenzivno stvaranje gasova, nesvarena hrana može da se nagomila u crevima i zato može da dođe do zastoja hrane i pojave sluzi. To može da se manifestuje povećanjem količine sluzi – ili u stolici ili u nosu ili u plućima. Ako se zbog uvođenja nove hrane u dečji obrok primeti povećana količina sluzi, i u tom slučaju treba prekinuti sa upotrebom te hrane i ponoviti pokušaj tek posle par nedelja ili čak za nešto duži vremenski period.
Pri istovremenom uvođenju nekoliko vrsta hrane ili zbog nepoštovanja makar jednonedeljnog roka za uvođenje nove namirnice, roditelji ne mogu da dobiju preciznu informaciju o tome kako organizam deteta reaguje na ovu ili onu hranu. Zato je tu važna postepenost i razumno strpljenje. Ovde treba postupati isto kao i kod „eliminacioniih“ dijeta koje se koriste za lečenje i sprečavanje alergije na hranu. I zaista, ukoliko upravo na ovaj način uvodimo nove vrstu ishrane možemo da izbegnemo nastanak alergije na hranu kod dece. U TKM, alergija na hranu kod dece nastaje zato što konzumiraju veće količine hrane koja je teška za varenje. Tada dolazi do nevarenja i oslobađanja mehanizama raznih bolesti koje su izazvani zadržavanjem hrane i sluzi.
Obično se odmah posle „supe“ od belog pirinča u dnevni obrok deteta uvodi različito povrće. Pri tom se možete pridržavati sledećeg rasporeda: kuvana, ispasirana šargarepa, krompir pire, zelene mahunarke ili grašak. Najpre treba uzimati povrće koje je hranljivo i što je najvažnije, koje se lako usvaja. Drugim rečima, ono i ne mora da bude izuzetno hranljivo. Po pravilu, bareno povrće odgovara tom zahtevu. Obično povrće nije bogato mastima i ne sadrži belančevine koje se teško apsorbuju. Namirnice sa velikim sadržajem belančevina životinjskog porekla (uključujući različite vrste sireva) i razni proizvodi od brašna mogu se ostaviti za kasnije - kada kod deteta ojača sistem organa za varenje. Poznanstvo sa takvom poslasticom kao što je kuvani kukuruz, može da se odloži za mnogo duži period, jer čak i varenje kod odraslih ne može da se izbori sa neusitnjenim zrncima.
Treba istaći da se u kineskoj medicini smatra da pšenica može da obrazuje hladnoću i vlažnost. Drugim rečima, ova žitarica se teško vari, teže nego na primer pirinač i hrana koja je pripremljena na bazi pirinča, češće se zadržava u crevima. Klasici kineske medicine posebno odvraćaju od ishrane male dece neprepečenim pšeničnim hlebom, koji može da izazove zadržavanje hrane u crevima i tako ošteti funkciju slezine i varenja.
Pre svega, deca ne treba da piju voćne sokove, naročito iz frižidera. Oni su preterano slatki i po pravilu mnogo hladni. Dovode do poremećaja varenja i izazivaju nagomilavanje sluzi. Mala deca ne treba da jedu mnogo hleba, jer šteti slezini i dovodi do obrazovanja sluzi. Mala deca ne treba da jedu sirovo povrće. Ne treba da jedu previše sira. Kikiriki puter je dozvoljen u izuzetno malim količinama, jer kikiriki doprinosi povećanju supstance Jin u organizmu. Vlažnost i sluz imaju s tim veze. S gledišta kineske medicine, kikiriki se teško vari i dovodi do obrazovanja sluzi.
Pored toga, deci ne treba davati slatke konditorske proizvode i sladoled. Slatkiši slabe slezinu i dovode do obrazovanja sluzi. Što se tiče sladoleda, osim što je suviše sladak znatno doprinosi obrazovanju vlažnosti (jaja i šlag) i šteti Jan Či slezine (niska temperatura).
Na spisku neželjnih namirnica i napitaka koje se koriste za ishranu male dece, roditelji će odmah otkriti one koje čine glavni deo prosečnog dnevnog obroka njihove dece. To su sirova šargarepa i celer, sir, krekeri i hleb, kikiriki puter i voćni žele, hladno mleko i voćni sokovi. To je razlog zašto naša deca često pate od otitisa, hroničnog kašlja i alergije na hranu.
Kada mališan oboli od prehlade, tonzilitisa, kašlja ili otitisa, događa se da je u četiri od pet slučajeva dete pre bolesti bilo na slavlju i jelo slatkiše i sladoled.
Zato je potrebno uzdržati se od preterano ranog ili brzog uvođenja čvrste hrane u obrok malog deteta kao i od upotrebe sirove i hladne hrane u obroku. To takođe znači i uzdržavanje od čestog konzumiranja mlečnih proizvoda, jaja i posebno raznih vrsta slatkiša. Drugim rečima, dijeta malog deteta mora da sadrži mnogo složenih ugljenih hidrata (povrća i voća) i samo manju količinu mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
Treba kontrolisati stolicu kod deteta. Retka stolica kod malog deteta često znači da dete jede suviše slatkiša. To može da znači i neumereno konzumiranje sladoleda – najopasnije poslastice. Preterivanje sa slatkišima, uključujući i sladoled, dovodi do oštećenja slezine, zbog čega ona gubi kontrolu nad podelom čiste i mutne supstance. Ako ne dođe do razdvajanja čiste i mutne supstance, dolazi do nastanka vlažnosti, a vlažnost i nevarenje kao konačan rezultat daju retku stolicu i proliv. Obično, kada otkrijemo retku stolicu kod malog deteta koja je nastala zbog nepravilne dijete, treba da pratimo sluz tokom jednog-dva dana.
Ako je proizvodnja sluzi postala intenzivnija, tada obično govorimo o nastanku kijavice ili vlažnog kašlja, upali krajnika ili otitisu. Glavni uzrok nastanka ovih bolesti je nepoštovanje pravilne dijete. Ako bi roditelji na vreme obratili pažnju na retku stolicu kod deteta i uneli potrebne izmene režima njegove ishrane, te bolesti bi se mogle izbeći.
Ako je stolica malog deteta normalnog izgleda i u njoj nema mnogo sluzi, onda je dijeta očigledno u normali. Ako posle pojedenog slatkiša ili sladoleda stolica postane tečna, to je već važan signal.
Šta treba da uradite ako je zbog nepravilne ishrane kod vašeg deteta nastala prevelika sklonost ka određenim namirnicama?
Kinezi imaju poslovicu koja se približno može prevesti na sledeći način: „Loše je grešiti, ali je mnogo gore ne pokušati ispraviti grešku“. Ako se dete razbolelo zbog nepravilne dijete, ne mislite valjda da će ozdraviti ako nastavite da ga hranite na isti način. Ipak, dete zaista može da odbija ponuđenu hranu koja je za njega korisna, i da traži onu na koju se navikao i koju je zavoleo. U tom slučaju roditelji treba da budu uporni i dete će na kraju popustiti. Možda će se joguniti i negodovati, ali neće gladovati.
Nažalost, takva situacija je već ozbiljna stvar. Ipak, greška je napravljena i treba je ispraviti. Roditelji su odgovorni za svoje dete i dužni su da se ne obaziru na njegovo negodovanje i da učine sve kako bi se privikao na novu, za njega korisniju dijetu. Naravno, roditelji mogu i da ostave sve po starom – to je ono o čemu oni odlučuju. Ipak, treba da im je jasno: ili zdrava dijeta i zdravo dete ili ranija nezdrava dijeta s brojnim slatkišima i ne sasvim zdravo dete.
OSNOVNI PROGRAM PODRŠKE deci u „periodu mlečnih zuba“ (od 1 do 6 godina) pomoću bioloških preparata „Tjanši“:
Popunjavanje deficita makroelemenata.
- „BIOKALCIJUM ZA DECU“: ¼ kesice sa 50 ml prečišćene vode ujutru, 30 minuta pre doručka.
- „BIOCINK“: po 1-2 kapsule pre večere, popiti sa 50 ml vode.
- TABLETE DIGEST - ZDRAVLJE ZA ŽELUDAC I CREVA: piti po 1/2 tablete 2 puta na dan pre jela, pre uzimanja tabletu izmrviti.
- „SPIRULINA U KAPSULAMA“: po 1-2 kapsule na dan.
- „OMEGA 3“: po 1 kapsula jednom dnevno.
Tokom godine se sprovode najmanje dve kure.
U periodu mlađeg školskog uzrasta (od 7 do 12 godina) u organizmu deteta već je završena osnovna strukturna diferencijacija tkiva. Nastavlja se dalji razvoj mišićnog sistema i formiranje karaktera.
U tom periodu se već jasno ispoljavaju psihofizičke karakteristike deteta, u zavisnosti od pola. Kod neke mlađe dece školskog uzrasta primećuju se nedostaci u fizičkom razvoju, astenija. Znatno se povećava uloga alergija, jer kod ponovnog delovanja infektivnih agenasa, alimentarnih i drugih antigena na organizam, dolazi do promene njegove osetljivosti. To uslovljava relativno čestu pojavu bolesti infektivno-alergijskog karaktera. Kod dece u ovom periodu odrastanja mnogi organi dostižu polni razvoj.
Svoju diferencijaciju završava i veliki mozak, izrazito se manifestuju karakterne osobine i sposobnosti deteta za rad i intelektualnu aktivnost, pojačan je razvoj mišićnog sistema, pojačava se aktivnost štitne i polnih žlezda.
U tom periodu pedijatri često primećuju sledeće bolesti: ARVI, astmatični bronhitis, bakterijska i alergijska oboljenja kože, reumatizam i druga oštećenja srca i zglobova, bolesti jetre i želuca, javljaju se različita astenijska stanja.
OSNOVNI PROGRAM PODRŠKE deci u mlađem školskom uzrastu (od 7 do 12 godina) pomoću bioloških preparata „Tjanši“:
Popunjavanje deficita makroelemenata.
- „BIOKALCIJUM ZA DECU“: 1/2 kesice sa 100 ml prečišćene vode ujutru, 30 minuta pre doručka.
- „BIOCINK“: po 2-4 kapsule pre večere popiti sa 100 ml mlake, prečišćene vode.
- „SPIRULINA U KAPSULAMA“: po 2 kapsule na dan.
- „OMEGA 3“: po 1 kapsula jednom dnevno.
- „VEJKAN“: uzimati po 1 kapsulu svaki drugi dan, kapsulu popiti sa pola čaše mlake vode.
Tokom godine se sprovode najmanje 2 kure.
Poslednji period detinjstva naziva se takođe pubertetskim periodom (13-18 godina). Period njegovog nastanka znatno varira u zavisnosti od klime, nacionalnosti i pola deteta. Kod devojčica taj period počinje od 13. godine i završava se do 17-18. godine. Kod dečaka – od 14-15. godine i završava od 18-20 godine.
Za ovaj period su posebno karakteristične promene u endokrinom sistemu. Jasno se manifestuje funkcionalna zrelost polnih organa i završava razvoj sekundarnih polnih karakteritika. Jasnije se manifestuju hormonski uticaj nadbubrežnih žlezda i ćelija nadbubrežnih žlezda koje proizvode insulin.
Patologija u ovom uzrastu ima posebne karakteristike: češće se sreću psihičke nervoze, funkcionalni poremećaji kardiovaskularnog sistema, anomalije u polnoj sferi, a ređe se sreću akutne dečje infekcije i česti poremećaji držanja. U celini, tekuće bolesti se odvijaju isto kao i kod odraslih ljudi.
U periodu polnog sazrevanja, spoljni izgled i telesne proporcije adolescenata postaju isti kao i kod odraslih. Istovremeno se javljuju slučajevi nerazvijenosti polnih organa, poremećaji nervnog sistema u vidu psiho-nervoza. Česte žalbe na probadanja u predelu srca i snažno lupanje srca se u većini slučajeva mogu objasniti poremećajima vegetativno-neurotičkog karaktera.
Dečje infekcije se ređe sreću, ipak hronične infekcije često prelaze u akutne (na primer, tuberkuloza).
OSNOVNI PROGRAM PODRŠKE deci u starijem školskom uzrastu
( od 13 do 18 godina) pomoću bioloških preparata „Tjanši“:
Prva faza – čišćenje creva, obezbeđenje normalnog funkcionisanja polnih žlezda.
- „BIOKALCIJUM ZA DECU“: 1/2 kesice sa 200 ml prečišćene vode ujutru, 30 minuta pre doručka.
- „BIOCINK“: sadržaj 3 kapsule rastvoriti ili popiti sa 1 čašom mlake vode pre ručka.
- „SPIRULINA U KAPSULAMA“: po 4 kapsule, 30 minuta pre večere, popiti s vodom.
- „OMEGA 3“: po 1 kapsulu 2 puta na dan.
- „VEJKAN“: uzimati po 1 kapsulu svaki drugi dan, popiti kapsulu sa pola čaše mlake vode.
Tokom godine se sprovode najmanje 2 kure.
Нема коментара:
Постави коментар