Napisao Milan Stanić
Neuroze su oboljenja nervnog sistema, uslovljena
dugotrajnim psihičkim preopterećenjem. Navedena oboljenja ispoljena su
kroz raznolika neuro-psihička rastrojstva.
Neuroze se sreću dosta često, i lakše nastaju kod lica sa urođenom
ili stečenom slabošću nervnog sistema. Kod dece, slabost nervnog sistema
može biti uslovljena nepovoljnim tokom prethodne trudnoće majke.
Poznato je da toksikoze tokom trudnoće ili patologija porođaja,
štetne navike trudnice (upotreba alkohola, narkotika, nikotina ili
uzimanje niza lekova tokom trudnoće, opasni uslovi rada) mogu doprineti
primarnoj slabosti nervnog sistema novorođenčeta. Kasnije, različite
infekcije u dečjem uzrastu, povrede glave, nepravilno vaspitanje deteta
mogu dovesti do poremećaja u razvoju adaptivnih reakcija nervnog
sistema.
Grubo zanemarivanje detetovih interesovanja, grubo ponašanje prema
njemu, usađuju agresivnost ili kompleks niže vrednosti. Nasuprot tome,
prevelika ljubav, fetišizacija deteta, dovodi do nastanka sindrima
„idola porodice“, pri kojem dete ne poznaje nikakva ograničenja.
Suočavanje tako razmažene osobe sa realnom socijalnom sredinom, koja
primorava na borbu sa mišljenjem okoline, izaziva ozbiljne traume na
njegovu psihu.
Tokom pojedinih perioda života većina od nas je podložna ovom ili onom obliku depresije usled dejstva fizičkog ili emocionalnog stresa, koji su deo života odraslih osoba.
Patimo od gubitka ljubavi i prijatelja, razočaranja u uzajamne odnose
sa drugim ljudima, karijeri. Sve su to pretnje za naše fizičko zdravlje
ili zdravlje naših roditelja, supruga, dece. Ponekad emocionalni teret
tipičnog stresa u životu odraslih postaje nepodnošljiv, i tada tonemo u
depresiju.
Ovakav tip depresije koji je rezultat psihološki tegobnih događanja
za svoj nestanak ne mora zahtevati ništa, izuzev vremena, strpljenja i
ljubavi koja iskazuje podršku, ali samo ako simptomi nisu postali
isuviše jaki ili ne slabe isuviše dugo.
Kada tipični simptomi kao što su: potištenost, osećaj krivice,
bezvrednosti, bespomoćnosti, problem sa usredsređenošću ili donošenjem
odluka, gubitak interesovanja za posao i društven život, gubitak
energije, glavobolja i druga loša fizička stanja, poremećaji sna,
promena apetita i smanjenje seksualnog nagona, dolaze u protivrečnost sa
vašim stvarnim mogućnostima i običnom aktivnošću, potrebna vam je
stručna konsultacija kako biste našli izlaz iz depresije.
Drugi oblici depresije imaju realnije uzroke, npr. poremećaj u radu
hormona, od kojeg često pate žene za vreme menopauze može izazvati dosta
teške depresije.
Bez obzira na to što terapeutsko lečenje i propisano uzimanje lekova
biva neophodno, primena niza biološki aktivnih preparata igra važnu
ulogu u uklanjanju depresije. Obično se depresija sreće kod ljudi koji
imaju deficit folne kiseline i vitamina B6, čiji nedostatak
dovodi do niskog nivoa sadržaja serotonina u mozgu, a to je supstanca
koja je važna u održavanju dobrog raspoloženja.
Deficit tiamina (vitamin B1), riboflavina (B2) i vitamina B12 takođe može imati udela u razvoju sindroma depresije. Depresija je jedan od najranijih simptoma deficita vitamina C.
Deficit gvožđa izaziva depresiju istovremeno sa anemijom, ali anemija
nestaje nakon apsorpcije gvožđa brže, dok loše raspoloženje ostaje.
Depresiju stvara i nedovoljan unos nezamenljivih masnih kiselina,
pošto su one sirovinski materijal, iz kojeg organizam proizvodi grupu
hemijskih činilaca, tzv. prostaglandina, važnih za održavanje stabilnog
raspoloženja.
Ljudi, koji unose veliku količinu kofeina (3-4 šoljice kafe dnevno
ili više), obično dobijaju puno bodova na testu, koji je razrađen za
otkrivanje simptoma depresije.
Mnogi ljudi se u mukama depresivnog raspoloženja u potrazi za utehom
okreću slatkišima, mada su medicinska istraživanja pokazala da upotreba
šećera pojačava depresiju, umor i potištenost.
Treba smanjiti upotrebu svih vrsta rafinisanog šećera i sve oblike hrane, koji su spremljeni uz primenu ovih namirnica. Ukoliko se jede hrana sa visokim sadržajem masti životinjskog porekla, naročito masnoća, koje postoje u mesu, moguće je da će se pojačati simptomi depresivnog stanja.
BIOKOREKCIJA NEUROZA I DEPRESIJA
Prva faza – uspostavljanje narušenog metabolizma i mikrocirkulacije moždanog tkiva.
1. „DIGEST“: uzimati nakon svakog unosa hrane
nezavisno od vremena aktivnog rada meridijana, 2 puta po 2 tablete
dnevno, dobro sažvakati. Ispiti 1/2-1 čašu vode.
2. „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po 1 kapsulu sa 250 ml vode.
3. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, dva sata nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „SPIRULINA“: uzimati 2 kapsule 2 puta dnevno pre doručka i ručka, piti sa vodom.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Druga faza – održavanje normalnog metabolizma
nervnog tkiva, povećanje umne aktivnosti, pojačavanje prenosa nervnih
impulsa, odbrana organizma od uticaja stresa i umirujuće dejstvo.
5. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat premena
pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vode i
sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu
kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
6. „IKAN“: po 2 kapsule ujutru i 2 kapsule 30 minuta pre ručka, popiti sa 250 ml čaja.
7. „VEJKAN“: po 1 kapsulu, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml čaja.
8. „TABLETE ZA SPAVANJE“: uzimati po 1 tabletu 1-2 sata pre potrebnog sna, dobro sažvakavši tabletu i ispivši pola čaše mlake vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 2 meseca.
Tokom godine sprovode se najmanje 3 kure lečenja.
Za više informacija, pomoć ili poručivanje molim Vas pozovite ili pišite: 063/342-380 ; e-mail na tiensposao@gmail.com
четвртак, 28. јун 2012.
NEURITISI I NEURALGIJE
Napisao Milan Stanić
NEURITISOM se nazivaju zapaljenska oboljenja perifernih nerava, propraćeni jakim bolovima duž odgovarajućeg nerva, slabošću i atrofijom mišića, koji su inervisani nervom pod upalom, često su primetne promene u osetljivosti kože na hladnoću, toplotu, bol, dodir, može doći do poremećaja koordinacije pokreta.
Najčešći razlozi za razvoj neuritisa su: povrede, intoksikacija, infektivne bolesti, kao i poremećaji metabolizma (dijabetes), nedovoljna prokrvljenost nerva usled poremećaja mikrocirkulacije.
Klinički simptomi neuritisa su tesno povezana sa obolelim mestom. Napr. neuritis facijalnog nerva češće nastaje prilikom upale srednjeg uha, prilikom prehlade i ispoljava se asimetrijom mišića lica. Na obolelom delu lica oko se ne zatvara, kraj usne je spušten, bolesnik ne može da pokaže zube, namršti čelo, obrve, naduva obraze. Na zahvaćenoj strani tečna hrana ispada iz usta.
Kod neuritisa slušnog nerva (usled dijabetesa ili ateroskleroze) pojavljuje se šuštanje u ušima i progresivna nagluvost. Kod povrede zgloba lakta može nastati neuritis ulnarnog živca. Pri tom može doći do poremećaja pokreta prstiju, šaka, atrofije mišića podlaktice i šake.
Lečenje neuritisa zavisi od uzroka oboljenja i uglavnom je usmereno na smanjenje bolova i uspostavljanje funkcije zapaljenog nerva.
NEURALGIJA je jako izražen simptom zapaljenja nekog nerva. Predstavlja oštar, uporan, probadajući ili tup bol duž linije nerva.
Uzrok ovih tegoba može biti sama upala nerva ili svežnja nerava, kao i oboljenja kičme ili patologija tkiva, koja okružuju stablo nerva (pojava tumora koji pritiska nerv, otok usled povreda ili infekcija).
Klinički simptomi neuralgije u potpunosti zavise od mesta zahvaćenog nerva. Npr. kod neuritisa trigeminalnog nerva najjači bolovi nastaju pri običnom otvaranju usta, žvakanju, kašlju, umivanju hladnom vodom ili izloženošću hladnoj struji vazduha.
Kod neuralgije potiljačnog nerva bolovi se šire od vrata ka potiljku i pojačavaju prilikom bilo kakvog pokreta glavom.
Kod međurebarne neuralgije, duž međurebarnog žleba nastaju oštri prostrelni bolovi, koji postaju snažniji prilikom udisaja. I dok je uzrok oboljenja trigeminalnog nerva najčešće prehlada ili upala zuba ili desni, međurebarna i potiljačna neuralgija najčešće nastaju kod oboljenja kičme i u ređim slučajevima, kod prehlada.
SINDROM UZNEMIRENOSTI NOGU. Ukoliko pri odlasku na počinak opuštate čitavo telo, ali ne možete opustiti noge, kod vas je verovatno nastao poremećaj, koji se naziva sindromom uznemirenih nogu ili „grčeva u nogama“.
Simptomi se ponekad ispoljavaju i pri opuštenom stanju. Možete osećati: bolove u nogama, oduzetost, probadanje, peckanje, koža se ježi, i ponekad mišiće hvata grč.
Takvi simptomi se sreću prilikom mirovanja, dok za vreme kretanja nestaju ili slabe. Uznemirenost nogu, na taj način, predstavlja pokušaj oslobađanja od čudnih i neprijatnih osećaja. Što su simptomi jače izraženi, to se više remeti mir, i na toj podlozi se može razviti nesanica ili čak depresija.
Pravilno sastavljen hranljivi obrok i primena biološki aktivnih preparata doprinose brzom i značajnom ublažavanju simptoma.
Ponekad je sindrom uznemirenosti nogu praćen deficitom folne kiseline. Deficit vitamina E može izazvati sindrom uznemirenih nogu. Primećeno je da se kod nekih ljudi sindrom uznemirenosti nogu razvija usled velikih kolebanja nivoa šećera. U nizu kliničkih ispitivanja zabeleženo je brzo i značajno poboljšanje simptoma nakon izbacivanja šećera iz obroka. Zato je neophodno odmah redukovati upotrebu šećera, uključujući običan šećer, sirup sa visokim sadržajem fruktoze, melasu i sve namirnice koje se proizvode od njih.
U jednom istraživanju kod 62 pacijenata, koji su u potpunosti izbacili iz svog obroka kofein i druge srodne supstance, zastupljene u čaju i čokoladi, primećeno je ublažavanje simptoma.
BIOKOREKCIJA NEURITISA, NEURALGIJA I SINDROMA UZNEMIRENOSTI NOGU
Prva faza – uspostavljanje narušenog metabolizma i mikrocirkulacije nervnih korena i stabla.
1. „DIGEST“: uzimati po 2 tablete 2 puta na dan nakon svakog unosa hrane, nezavisno od vremena aktivnog rada meridijana, dobro sažvakati. Ispiti ½-1 čašu vode.
2. „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po 1 kapsulu sa 250 ml vode.
3. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „ANTILIPIDNI ČAJ“; ujutru, sat premena pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vode i sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
5. „TABLETE ZA SPAVANJE“: uzimati po 1 tabletu 1-2 sata pre potrebnog sna, dobro sažvakavši tabletu i ispivši pola čaše mlake vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Druga faza – protivupalno dejstvo i održavanje normalnog metabolizma nervnih provodnika.
6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutro, 30 minuta pre uzimanja hrane, piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana uzimati po 3 kapsule, i tokom sledećih 14 dana po 4 kapsule.
7. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.
NEURITISOM se nazivaju zapaljenska oboljenja perifernih nerava, propraćeni jakim bolovima duž odgovarajućeg nerva, slabošću i atrofijom mišića, koji su inervisani nervom pod upalom, često su primetne promene u osetljivosti kože na hladnoću, toplotu, bol, dodir, može doći do poremećaja koordinacije pokreta.
Najčešći razlozi za razvoj neuritisa su: povrede, intoksikacija, infektivne bolesti, kao i poremećaji metabolizma (dijabetes), nedovoljna prokrvljenost nerva usled poremećaja mikrocirkulacije.
Klinički simptomi neuritisa su tesno povezana sa obolelim mestom. Napr. neuritis facijalnog nerva češće nastaje prilikom upale srednjeg uha, prilikom prehlade i ispoljava se asimetrijom mišića lica. Na obolelom delu lica oko se ne zatvara, kraj usne je spušten, bolesnik ne može da pokaže zube, namršti čelo, obrve, naduva obraze. Na zahvaćenoj strani tečna hrana ispada iz usta.
Kod neuritisa slušnog nerva (usled dijabetesa ili ateroskleroze) pojavljuje se šuštanje u ušima i progresivna nagluvost. Kod povrede zgloba lakta može nastati neuritis ulnarnog živca. Pri tom može doći do poremećaja pokreta prstiju, šaka, atrofije mišića podlaktice i šake.
Lečenje neuritisa zavisi od uzroka oboljenja i uglavnom je usmereno na smanjenje bolova i uspostavljanje funkcije zapaljenog nerva.
NEURALGIJA je jako izražen simptom zapaljenja nekog nerva. Predstavlja oštar, uporan, probadajući ili tup bol duž linije nerva.
Uzrok ovih tegoba može biti sama upala nerva ili svežnja nerava, kao i oboljenja kičme ili patologija tkiva, koja okružuju stablo nerva (pojava tumora koji pritiska nerv, otok usled povreda ili infekcija).
Klinički simptomi neuralgije u potpunosti zavise od mesta zahvaćenog nerva. Npr. kod neuritisa trigeminalnog nerva najjači bolovi nastaju pri običnom otvaranju usta, žvakanju, kašlju, umivanju hladnom vodom ili izloženošću hladnoj struji vazduha.
Kod neuralgije potiljačnog nerva bolovi se šire od vrata ka potiljku i pojačavaju prilikom bilo kakvog pokreta glavom.
Kod međurebarne neuralgije, duž međurebarnog žleba nastaju oštri prostrelni bolovi, koji postaju snažniji prilikom udisaja. I dok je uzrok oboljenja trigeminalnog nerva najčešće prehlada ili upala zuba ili desni, međurebarna i potiljačna neuralgija najčešće nastaju kod oboljenja kičme i u ređim slučajevima, kod prehlada.
SINDROM UZNEMIRENOSTI NOGU. Ukoliko pri odlasku na počinak opuštate čitavo telo, ali ne možete opustiti noge, kod vas je verovatno nastao poremećaj, koji se naziva sindromom uznemirenih nogu ili „grčeva u nogama“.
Simptomi se ponekad ispoljavaju i pri opuštenom stanju. Možete osećati: bolove u nogama, oduzetost, probadanje, peckanje, koža se ježi, i ponekad mišiće hvata grč.
Takvi simptomi se sreću prilikom mirovanja, dok za vreme kretanja nestaju ili slabe. Uznemirenost nogu, na taj način, predstavlja pokušaj oslobađanja od čudnih i neprijatnih osećaja. Što su simptomi jače izraženi, to se više remeti mir, i na toj podlozi se može razviti nesanica ili čak depresija.
Pravilno sastavljen hranljivi obrok i primena biološki aktivnih preparata doprinose brzom i značajnom ublažavanju simptoma.
Ponekad je sindrom uznemirenosti nogu praćen deficitom folne kiseline. Deficit vitamina E može izazvati sindrom uznemirenih nogu. Primećeno je da se kod nekih ljudi sindrom uznemirenosti nogu razvija usled velikih kolebanja nivoa šećera. U nizu kliničkih ispitivanja zabeleženo je brzo i značajno poboljšanje simptoma nakon izbacivanja šećera iz obroka. Zato je neophodno odmah redukovati upotrebu šećera, uključujući običan šećer, sirup sa visokim sadržajem fruktoze, melasu i sve namirnice koje se proizvode od njih.
U jednom istraživanju kod 62 pacijenata, koji su u potpunosti izbacili iz svog obroka kofein i druge srodne supstance, zastupljene u čaju i čokoladi, primećeno je ublažavanje simptoma.
BIOKOREKCIJA NEURITISA, NEURALGIJA I SINDROMA UZNEMIRENOSTI NOGU
Prva faza – uspostavljanje narušenog metabolizma i mikrocirkulacije nervnih korena i stabla.
1. „DIGEST“: uzimati po 2 tablete 2 puta na dan nakon svakog unosa hrane, nezavisno od vremena aktivnog rada meridijana, dobro sažvakati. Ispiti ½-1 čašu vode.
2. „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po 1 kapsulu sa 250 ml vode.
3. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „ANTILIPIDNI ČAJ“; ujutru, sat premena pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vode i sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
5. „TABLETE ZA SPAVANJE“: uzimati po 1 tabletu 1-2 sata pre potrebnog sna, dobro sažvakavši tabletu i ispivši pola čaše mlake vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Druga faza – protivupalno dejstvo i održavanje normalnog metabolizma nervnih provodnika.
6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutro, 30 minuta pre uzimanja hrane, piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana uzimati po 3 kapsule, i tokom sledećih 14 dana po 4 kapsule.
7. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.
NEPLODNOST I POLNE DISFUNKCIJE
Napisao Milan Stanić
Brak se smatra neplodnim ukoliko do trudnoće ne dolazi u toku jedne godine pri normalnom polnom životu. Oko 14% bračnih parova ima teškoće sa začećem deteta, dok je u 60% slučajeva to povezano sa ženskom neplodnošću. Uzroci muške neplodnosti nisu dovoljno jasni. Problemi sa začećem kod žena mogu biti: poremećena funkcija polnih organa: infekcije, ciste, tumori jajnika, endometrioza ili hormonalni disbalansi.
Pošto neplodnost kod žena nastaje usled različitih uzroka, njihovo utvrđivanje je složen zadatak. Kao dopuna lekarskim preparatima, koji su neophodni za uklanjanje funkcionalnih i hormonalnih smetnji i ponovnog uspostavljanja reproduktivne funkcije, neophodne su i biološki aktivne hranljive materije.
Nedostatak folne kiseline može uticati na sposobnost začeća. Ukoliko su kod vas ispoljeni simptomi deficita folne kiseline, zamolite doktora da vam uradi analize krvi na deficit folne kiseline; povišen MCV (srednji volumen eritrocita) i nizak sadržaj folne kiseline u krvi.
Ukoliko ispitivanje pokaže deficit, u tom slučaju će vam dopunski unos vitamina pomoći u savlađivanju poteškoća vezanih za začeće.
Preparati vitamina B6 doprinose povećanju nivoa progesterona, najvažnijeg ženskog polnog hormona. Pojedinim ženama su potrebne veće doze piridoksina.
Uradite detaljnu analizu gvoždja. Ukoliko analiza krvi pokazuje nizak sadržaj gvožđa, njegov deficit može otežati nastanak trudnoće. Tada uzmite složena jedinjenja gvožđa u spoju sa 500 mg vitamina C dva-tri puta dnevno sve dok sadržaj gvožđa u krvi ne dosegne normalni nivo. Apsorcija običnog gvožđa je slaba, te u tom slučaju treba koristiti SPIRULINU koju proizvodi korporacija „Tjanši“.
Ukoliko telesna masa iznosi ispod 85% od normalne mase, koja je u skladu sa visinom, rizik nastanka neplodnosti raste 5 puta. U slučaju da težina tela prevazilazi za 120% normalnu težinu, verovatnoća neplodnosti je dva puta veća. Podaci medicinskih istraživanja pokazali su da kod polovine žena, koje imaju poteškoće sa začećem, naglo mršavljenje može biti praćeno prestankom menstruacije.
Muška neplodnost - obično je povezana sa jednim od dva uzroka: proizvodnjom suviše male količine spermatozoida ili njihova nedovoljna pokretljivost.
Problemi sa rađanjem dece su u 30% slučajeva uslovljeni muškom neplodnošću. Muškarcu se uzimaja uzorak sperme: određuje količina spermatozoida i ocenjuje njihova pokreljivost.
Preparati vitamina B12 davali su rezultat u slučaju niskog sadržaja spermatozoida i njihove nedovoljne pokretljivosti.
Vitamin C, koji poseduje antioksidantna svojstva, štiti spermatozoide od povrede u nepovoljnoj (kiseloj) sredini ženskih polnih organa. On takođe doprinosi (iz nedovoljno poznatih razloga) povećanju količine i pokretljivosti spermatozoida.
Nizak sadržaj selena u spermi, nedovoljan za sintezu glutationperoksidaze, može dovesti do smanjenja nivoa ovog važnog antioksidansa, što u skladu sa jednom od teorija, može postati uzrok neplodnosti.
Uzrok neplodnosti može biti deficit kalcijuma i cinka, koji dovodi do smanjenja količine i pokretljivosti spermatozoida i smanjenja lučenja muškog polnog organa – testosterona.
Polne disfunkcije - sreću se kod polovine bračnih parova. Najrasprostranjenije polne disfunkcije su: impotencija, prevremena ejakulacija i problemi, povezani sa orgazmom (frigidnost), kao i slabljenje seksulanog nagona i želje (libida).
Impotencija predstavlja stanje, pri kojem muškarac ne može postići erekciju ili nije sposoban da je održi dovoljno dugo da bi izvršio kvalitetan polni akt. Bolest se razvija postepeno i može biti posledica takvih oboljenja kao što su: ateroskleroza, hipertenzija, dijabetes ili sistemska skleroza.
Uzroci mogu biti i alkoholizam, narkotici, pušenje, povreda kičme ili deficit cinka u organizmu. Impotencija nastaje kao negativan sporedan efekat prilikom upotrebe pojedinih lekarskih preparata, opijatnih analgetika, estrogena.
Kod niza ljudi seksualni problemi nastaju kao posledica preležane bolesti, uzimanja niza lekarskih preparata, podvrgavanja hirurškoj operaciji ili tretmana neke druge kure lečenja, kao i urođenih anomalija u razvoju urogenitalnog trakta.
Daleko više ljudi pati od polnih problema, koji su izazvani emocionalnim stresom. Poremećaj seksualnih funkcija u braku može nastati kao posledica nekih drugih smetnji i prblema, i obrnuto. Problemi među supružnicima, koji bi se lako mogli rešiti, još više se produbljuju nezadovoljstvom u seksualnoj sferi.
Ukoliko muž i žena zaista žele rešenje njihovih problema treba da traže kompetentnu terapeutsku pomoć i umnogome mogu rešiti i svoje seksualne tegobe.
Ukoliko su kad vas i dalje zastupljeni ovi problemi, bez obzira na gore navedene mere, hitno tražite kompetentnu pomoć.
Mnogim doktorima ne polazi za rukom da pomognu pacijentima iz razloga nedovoljnog znanja ili licemerja. Čak i među medicinarima seks je često zabranjena tema.
Štaviše, ukoliko lekar ne produbljuje svoje poznavanje ove oblasti, i zadovoljava se samo osnovnim kursom, koji predlaže većina medicinskih školskih ustanova, može ispasti da on o pitanjima seksa ne zna više od mnogih svojih pacijenata.
BIOKOREKCIJA NEPLODNOSTI I SEKSUALNIH DISFUNKCIJA
Prva faza – čišćenje creva i krvnih sudova.
1. „DVOSTRUKA CELULOZA“: uveče, 30 minuta pre uzimanja hrane, sažvakati, izmrviti ili promešati sa vodom 3 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. Tokom dana uzimati 2-3 l tečnosti, računajući pritom i količinu hrane koja se unosi u tečnom obliku.
Predviđena doza za kuru - 2 nedelje.
2. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom dana. Ponovo zakuvati ovu kesicu čaja u 500 ml vode i ispiti popodne.
3. „HITOZAN“: po 2 kapsule ujutru natašte uzimati tokom sedam dana, zatim po 3 kapsule tokom 10 dana, i nakon toga po 4 kapsule tokom 2 nedelje, piti sa 250 ml vode.
4. „KORDICEPS“: tokom prve nedelje uzimati po 2 kapsule dnevno; kasnije po 3 kapsule jedanput dnevno za vreme maskimalnog rada meridijana trojnog grejača od 21-23 sati. Kapsulu piti sa 1/2-1 čašom čiste mlake vode.
Druga faza – uspostavljanje narušenog metabolizma.
5. „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Najbolje je piti sa čajem od šipka.
6. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
7. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom mlake vode.
8. „MACA“ uzimati 3x1 tabletu pre jela 15 minuta
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Treća faza – uspostavljanje narušenih endokrinih funkcija.
9. „IKAN“: početi sa 2 kapsule tokom 7 dana, zatim 3 kapsule tokom 7 dana, preostalih 115 kapsula – po 4 kapsule ujutru 30 minuta pre doručka, piti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
10. „SPIRULINA“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno pre doručka i ručka, sa čajem.
11. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon obroka, popiti sa 250 ml vode.
12. „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2 puta po jednu kapsulu u toku glavnih obroka.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 3,5 meseca.
Tokom godine sprovode se 3 kure.
Brak se smatra neplodnim ukoliko do trudnoće ne dolazi u toku jedne godine pri normalnom polnom životu. Oko 14% bračnih parova ima teškoće sa začećem deteta, dok je u 60% slučajeva to povezano sa ženskom neplodnošću. Uzroci muške neplodnosti nisu dovoljno jasni. Problemi sa začećem kod žena mogu biti: poremećena funkcija polnih organa: infekcije, ciste, tumori jajnika, endometrioza ili hormonalni disbalansi.
Pošto neplodnost kod žena nastaje usled različitih uzroka, njihovo utvrđivanje je složen zadatak. Kao dopuna lekarskim preparatima, koji su neophodni za uklanjanje funkcionalnih i hormonalnih smetnji i ponovnog uspostavljanja reproduktivne funkcije, neophodne su i biološki aktivne hranljive materije.
Nedostatak folne kiseline može uticati na sposobnost začeća. Ukoliko su kod vas ispoljeni simptomi deficita folne kiseline, zamolite doktora da vam uradi analize krvi na deficit folne kiseline; povišen MCV (srednji volumen eritrocita) i nizak sadržaj folne kiseline u krvi.
Ukoliko ispitivanje pokaže deficit, u tom slučaju će vam dopunski unos vitamina pomoći u savlađivanju poteškoća vezanih za začeće.
Preparati vitamina B6 doprinose povećanju nivoa progesterona, najvažnijeg ženskog polnog hormona. Pojedinim ženama su potrebne veće doze piridoksina.
Uradite detaljnu analizu gvoždja. Ukoliko analiza krvi pokazuje nizak sadržaj gvožđa, njegov deficit može otežati nastanak trudnoće. Tada uzmite složena jedinjenja gvožđa u spoju sa 500 mg vitamina C dva-tri puta dnevno sve dok sadržaj gvožđa u krvi ne dosegne normalni nivo. Apsorcija običnog gvožđa je slaba, te u tom slučaju treba koristiti SPIRULINU koju proizvodi korporacija „Tjanši“.
Ukoliko telesna masa iznosi ispod 85% od normalne mase, koja je u skladu sa visinom, rizik nastanka neplodnosti raste 5 puta. U slučaju da težina tela prevazilazi za 120% normalnu težinu, verovatnoća neplodnosti je dva puta veća. Podaci medicinskih istraživanja pokazali su da kod polovine žena, koje imaju poteškoće sa začećem, naglo mršavljenje može biti praćeno prestankom menstruacije.
Muška neplodnost - obično je povezana sa jednim od dva uzroka: proizvodnjom suviše male količine spermatozoida ili njihova nedovoljna pokretljivost.
Problemi sa rađanjem dece su u 30% slučajeva uslovljeni muškom neplodnošću. Muškarcu se uzimaja uzorak sperme: određuje količina spermatozoida i ocenjuje njihova pokreljivost.
Preparati vitamina B12 davali su rezultat u slučaju niskog sadržaja spermatozoida i njihove nedovoljne pokretljivosti.
Vitamin C, koji poseduje antioksidantna svojstva, štiti spermatozoide od povrede u nepovoljnoj (kiseloj) sredini ženskih polnih organa. On takođe doprinosi (iz nedovoljno poznatih razloga) povećanju količine i pokretljivosti spermatozoida.
Nizak sadržaj selena u spermi, nedovoljan za sintezu glutationperoksidaze, može dovesti do smanjenja nivoa ovog važnog antioksidansa, što u skladu sa jednom od teorija, može postati uzrok neplodnosti.
Uzrok neplodnosti može biti deficit kalcijuma i cinka, koji dovodi do smanjenja količine i pokretljivosti spermatozoida i smanjenja lučenja muškog polnog organa – testosterona.
Polne disfunkcije - sreću se kod polovine bračnih parova. Najrasprostranjenije polne disfunkcije su: impotencija, prevremena ejakulacija i problemi, povezani sa orgazmom (frigidnost), kao i slabljenje seksulanog nagona i želje (libida).
Impotencija predstavlja stanje, pri kojem muškarac ne može postići erekciju ili nije sposoban da je održi dovoljno dugo da bi izvršio kvalitetan polni akt. Bolest se razvija postepeno i može biti posledica takvih oboljenja kao što su: ateroskleroza, hipertenzija, dijabetes ili sistemska skleroza.
Uzroci mogu biti i alkoholizam, narkotici, pušenje, povreda kičme ili deficit cinka u organizmu. Impotencija nastaje kao negativan sporedan efekat prilikom upotrebe pojedinih lekarskih preparata, opijatnih analgetika, estrogena.
Kod niza ljudi seksualni problemi nastaju kao posledica preležane bolesti, uzimanja niza lekarskih preparata, podvrgavanja hirurškoj operaciji ili tretmana neke druge kure lečenja, kao i urođenih anomalija u razvoju urogenitalnog trakta.
Daleko više ljudi pati od polnih problema, koji su izazvani emocionalnim stresom. Poremećaj seksualnih funkcija u braku može nastati kao posledica nekih drugih smetnji i prblema, i obrnuto. Problemi među supružnicima, koji bi se lako mogli rešiti, još više se produbljuju nezadovoljstvom u seksualnoj sferi.
Ukoliko muž i žena zaista žele rešenje njihovih problema treba da traže kompetentnu terapeutsku pomoć i umnogome mogu rešiti i svoje seksualne tegobe.
Ukoliko su kad vas i dalje zastupljeni ovi problemi, bez obzira na gore navedene mere, hitno tražite kompetentnu pomoć.
Mnogim doktorima ne polazi za rukom da pomognu pacijentima iz razloga nedovoljnog znanja ili licemerja. Čak i među medicinarima seks je često zabranjena tema.
Štaviše, ukoliko lekar ne produbljuje svoje poznavanje ove oblasti, i zadovoljava se samo osnovnim kursom, koji predlaže većina medicinskih školskih ustanova, može ispasti da on o pitanjima seksa ne zna više od mnogih svojih pacijenata.
BIOKOREKCIJA NEPLODNOSTI I SEKSUALNIH DISFUNKCIJA
Prva faza – čišćenje creva i krvnih sudova.
1. „DVOSTRUKA CELULOZA“: uveče, 30 minuta pre uzimanja hrane, sažvakati, izmrviti ili promešati sa vodom 3 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. Tokom dana uzimati 2-3 l tečnosti, računajući pritom i količinu hrane koja se unosi u tečnom obliku.
Predviđena doza za kuru - 2 nedelje.
2. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom dana. Ponovo zakuvati ovu kesicu čaja u 500 ml vode i ispiti popodne.
3. „HITOZAN“: po 2 kapsule ujutru natašte uzimati tokom sedam dana, zatim po 3 kapsule tokom 10 dana, i nakon toga po 4 kapsule tokom 2 nedelje, piti sa 250 ml vode.
4. „KORDICEPS“: tokom prve nedelje uzimati po 2 kapsule dnevno; kasnije po 3 kapsule jedanput dnevno za vreme maskimalnog rada meridijana trojnog grejača od 21-23 sati. Kapsulu piti sa 1/2-1 čašom čiste mlake vode.
Druga faza – uspostavljanje narušenog metabolizma.
5. „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Najbolje je piti sa čajem od šipka.
6. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
7. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom mlake vode.
8. „MACA“ uzimati 3x1 tabletu pre jela 15 minuta
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Treća faza – uspostavljanje narušenih endokrinih funkcija.
9. „IKAN“: početi sa 2 kapsule tokom 7 dana, zatim 3 kapsule tokom 7 dana, preostalih 115 kapsula – po 4 kapsule ujutru 30 minuta pre doručka, piti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
10. „SPIRULINA“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno pre doručka i ručka, sa čajem.
11. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon obroka, popiti sa 250 ml vode.
12. „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2 puta po jednu kapsulu u toku glavnih obroka.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 3,5 meseca.
Tokom godine sprovode se 3 kure.
NAGLUVOST
Napisao Milan Stanić
GUBITAK SLUHA
Spoljašnje uvo hvata zvučne talase iz spoljašnje sredine i usmerava ih u slušni kanal, u kojem oni deluju na bubnu opnu i primoravaju je na vibriranje. Vibrirajuća bubna opna pokreće tri tanke slušne koščice, koje su povezana s jedne strane sa njom, smeštene su u srednjem uhu, a s druge strane povezane su sa unutrašnjim uhom.
Vibracije slušnih koščica prenose se na tečnost kanalića puža, tj. organa sluha u kojem se nalaze nervni završeci nalik na dlačice. Kolebanje tečnosti stimuliše ove nervne završetke i oni šalju impulse putem slušnog nerva dalje u mozak. Posledica toga je da vi čujete zvuk.
Gubitak sluha može biti izazvan različitim uzrocima: u prvom redu povredom tankih koščica koje se pokreću istovremeno sa bubnom opnom (gubitak provodljivosti ili otoskleroza), povredom osetljivih nervnih završetaka u pužu ili samog slušnog nerva (gluvoća nerva).
Kada povrede nastaju u strukturama unutrašnjeg uha, gubitak sluha može biti praćen vrtoglavicom i odzvanjanjem u ušima (Menijerova bolest).
Mnogi ljudi sa poremećajem sluha, šumom u ušima i vrtoglavicom pate od prekomerne težine, dijabetesa, visokog nivoa holesterola i triglicerida, srčanih oboljenja, otoka i hipertenzije. Sve su to klasični simptomi viška insulina. Zato je neophodno pridržavati se režima ishrane koji reguliše nivo šećera i insulina u krvi. Treba ograničiti potrošnju skroba i šećera, unositi dodatno 30000-45000 ME beta-karotena, ( naš organizam absorbuje samo do 20% unetog beta-karotena pa je zbog toga potebno unositi vece kolicine kako bi se ishranom prevenirala bolest ili ako je vec nastala da se suprimira ). tokoferola – 400 ME, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka.
Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova organa čula sluha.
1. „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: po 1 kapsulu uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, sa 250 ml vode (deca starija od godinu dana, naročito ona koja se ne hrane majčinim mlekom, treba da uzimaju BIOKALCIJUM ZA DECU počev od 1/5 kesice sa 50 ml pročišćene vode, ujutru pre unosa hrane, deca starija od tri godine – ¼ kesice; deca starija od 6 godina 1/3 kesice).
2. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, popiti sa 250 ml vode (uzimaju ga deca starija od 3 godine po ¼ kesice).
3. „HITOZAN“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
4. „HOLIKAN“: 2 kapsule jednom na dan 30 min pre jela.
Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
Druga faza – održavanje normalnog metabolizma u tkivima organa sluha i poboljšanje provodljivosti slušnog puta.
5. „SPIRULINA“: po 2 kapsule 2 puta dnevno, sat i po vremena nakon ručka i večere, piti sa toplim čajem od šipka do 300 ml tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno povećati na najviše 5 kapsula jednom dnevno nakon ručka. Ne uzimati kod patologije bubrega. Deci 6-14 god. davati po 1, deci starijoj od 14 god. po 2kaps. na dan.
6. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
7. „KORDICEPS“: po 3 kapsule u 17h ( letnje računanje vremena u 18h), 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode. Deca starija od 6 godina – po 1 kapsulu, deca preko 12 godina – po 2 kapsule.
Spoljašnja upotreba KORDICEPSA: 1 kapsula suvog praška rastvara se sa 50 ml sterilnog rastvora vode za injekciju. Po 3-5 kapi 3 puta dnevno unositi u spoljašnji slušni kanal.
Predviđena doza za kuru: 2 meseca.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 3,5 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.
GUBITAK SLUHA
Spoljašnje uvo hvata zvučne talase iz spoljašnje sredine i usmerava ih u slušni kanal, u kojem oni deluju na bubnu opnu i primoravaju je na vibriranje. Vibrirajuća bubna opna pokreće tri tanke slušne koščice, koje su povezana s jedne strane sa njom, smeštene su u srednjem uhu, a s druge strane povezane su sa unutrašnjim uhom.
Vibracije slušnih koščica prenose se na tečnost kanalića puža, tj. organa sluha u kojem se nalaze nervni završeci nalik na dlačice. Kolebanje tečnosti stimuliše ove nervne završetke i oni šalju impulse putem slušnog nerva dalje u mozak. Posledica toga je da vi čujete zvuk.
Gubitak sluha može biti izazvan različitim uzrocima: u prvom redu povredom tankih koščica koje se pokreću istovremeno sa bubnom opnom (gubitak provodljivosti ili otoskleroza), povredom osetljivih nervnih završetaka u pužu ili samog slušnog nerva (gluvoća nerva).
Kada povrede nastaju u strukturama unutrašnjeg uha, gubitak sluha može biti praćen vrtoglavicom i odzvanjanjem u ušima (Menijerova bolest).
Mnogi ljudi sa poremećajem sluha, šumom u ušima i vrtoglavicom pate od prekomerne težine, dijabetesa, visokog nivoa holesterola i triglicerida, srčanih oboljenja, otoka i hipertenzije. Sve su to klasični simptomi viška insulina. Zato je neophodno pridržavati se režima ishrane koji reguliše nivo šećera i insulina u krvi. Treba ograničiti potrošnju skroba i šećera, unositi dodatno 30000-45000 ME beta-karotena, ( naš organizam absorbuje samo do 20% unetog beta-karotena pa je zbog toga potebno unositi vece kolicine kako bi se ishranom prevenirala bolest ili ako je vec nastala da se suprimira ). tokoferola – 400 ME, kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i cinka.
BIOKOREKCIJA NAGLUVOSTI
Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova organa čula sluha.
1. „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: po 1 kapsulu uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, sa 250 ml vode (deca starija od godinu dana, naročito ona koja se ne hrane majčinim mlekom, treba da uzimaju BIOKALCIJUM ZA DECU počev od 1/5 kesice sa 50 ml pročišćene vode, ujutru pre unosa hrane, deca starija od tri godine – ¼ kesice; deca starija od 6 godina 1/3 kesice).
2. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, popiti sa 250 ml vode (uzimaju ga deca starija od 3 godine po ¼ kesice).
3. „HITOZAN“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
4. „HOLIKAN“: 2 kapsule jednom na dan 30 min pre jela.
Predviđena doza za kuru: 1,5 mesec.
Druga faza – održavanje normalnog metabolizma u tkivima organa sluha i poboljšanje provodljivosti slušnog puta.
5. „SPIRULINA“: po 2 kapsule 2 puta dnevno, sat i po vremena nakon ručka i večere, piti sa toplim čajem od šipka do 300 ml tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno povećati na najviše 5 kapsula jednom dnevno nakon ručka. Ne uzimati kod patologije bubrega. Deci 6-14 god. davati po 1, deci starijoj od 14 god. po 2kaps. na dan.
6. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
7. „KORDICEPS“: po 3 kapsule u 17h ( letnje računanje vremena u 18h), 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode. Deca starija od 6 godina – po 1 kapsulu, deca preko 12 godina – po 2 kapsule.
Spoljašnja upotreba KORDICEPSA: 1 kapsula suvog praška rastvara se sa 50 ml sterilnog rastvora vode za injekciju. Po 3-5 kapi 3 puta dnevno unositi u spoljašnji slušni kanal.
Predviđena doza za kuru: 2 meseca.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 3,5 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.
MREZNJAČA - MAKULODISTROFIJA
Napisao Milan Stanić
MAKULODISTROFIJA
Zadnji zid oka, očno dno, obložen je iznutra posebnim slojem ćelija koje su osetljive na svetlost i koje se nazivaju mrežnjačom (retina). Pod uticajem svetlosti u ovim ćelijama dešavaju se nizovi biohemijskih reakcija, koje dovode do nastanka električnih nervnih signala, čije skupove mozak doživljava kao „lik“. Manji deo mrežnjače koji detektuje direktne sunčeve zrake i obezbeđuje najveću oštrinu vida, naziva se makula (macula lutea, žuta mrlja).
Sa uzrastom makula ponekad počinje da se degeneriše - takvo oboljenje naziva se makulodistrofija. Obično nakon 50 godina sa svakom narednom decenijom stanje makule se pogoršava i smanjuje se oštrina vida. Do 75 godine se kod 30 % ljudi sreće više ili manje izražena makulodistrofija.
Ovo oboljenje karakteristično je za ljude starije životne dobi, i u tom slučaju mogu pomoći hranljivi sastojci i biološki aktivne supstance, koje slabe rušilačko dejstvo starosne dobi.
Kod ljudi, u čijem je jelovniku bilo više namirnica koje sadrže vitamin A i beta-karoten, makulodistrofija se susretala ređe. Vitamin C kao moćan antioksidans usporava procese starenja u mrežnjači. Kod deficita takvog antioksidansa kao što je vitamin E može se povećati rizik od nastanka makulodistrofije.
Koncentracija cinka veća je u mrežnjači nego u nekom drugom čovekovom organu. Cink učestvuje u važnim biohemijskim reakcijama mrežnjače, i bez njegove dovoljne količine ove reakcije se ne mogu odvijati. Osim toga, deficit cinka smanjuje mogućnost mrežnjače da iskorištava vitamin A, koji je takođe neophodan za vid.
Selen i vitamin E su potrebni organizmu za sintezu neutralizatora slobodnih radikala glutationperoksidaze. Ovaj moćan prirodni neutralizator čuva tkivo mrežnjače od nepovoljnih promena, koje su povezane sa starošću.
Unos šećera ubrzava procese starenja izazivajući nepovratne promene na belančevinama. Ćelije mrežnjače nisu izuzetak i čak su u većoj meri izložene takvim poremećajima. Neophodno odmah smanjiti unos: šećera, kukuruzne patoke, sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, melase i svih namirnica, koje su proizvedene od njih.
Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova očne jabučice.
1. „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti jednu kesicu čaja litrom vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 7-14 minuta. Uzimati jednu čašu 4 puta dnevno.
2.„BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati po 1 kapsulu 30 min pre doručka, sa 250 ml čaja.
3. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre jela, sa 250 ml čaja.
4. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 2 sata nakon jela, popiti sa čajem.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Druga faza – održanje normalnog metabolizma u unutrašnjoj sredini oka i jačanje imunološkog sistema.
5. „SPIRULINA“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno 30 minuta pre jela.
6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutru, 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim po 3 kapsule tokom 10 dana, i na kraju po 4 kapsule tokom 14 dana.
7. „HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.
MAKULODISTROFIJA
Zadnji zid oka, očno dno, obložen je iznutra posebnim slojem ćelija koje su osetljive na svetlost i koje se nazivaju mrežnjačom (retina). Pod uticajem svetlosti u ovim ćelijama dešavaju se nizovi biohemijskih reakcija, koje dovode do nastanka električnih nervnih signala, čije skupove mozak doživljava kao „lik“. Manji deo mrežnjače koji detektuje direktne sunčeve zrake i obezbeđuje najveću oštrinu vida, naziva se makula (macula lutea, žuta mrlja).
Sa uzrastom makula ponekad počinje da se degeneriše - takvo oboljenje naziva se makulodistrofija. Obično nakon 50 godina sa svakom narednom decenijom stanje makule se pogoršava i smanjuje se oštrina vida. Do 75 godine se kod 30 % ljudi sreće više ili manje izražena makulodistrofija.
Ovo oboljenje karakteristično je za ljude starije životne dobi, i u tom slučaju mogu pomoći hranljivi sastojci i biološki aktivne supstance, koje slabe rušilačko dejstvo starosne dobi.
Kod ljudi, u čijem je jelovniku bilo više namirnica koje sadrže vitamin A i beta-karoten, makulodistrofija se susretala ređe. Vitamin C kao moćan antioksidans usporava procese starenja u mrežnjači. Kod deficita takvog antioksidansa kao što je vitamin E može se povećati rizik od nastanka makulodistrofije.
Koncentracija cinka veća je u mrežnjači nego u nekom drugom čovekovom organu. Cink učestvuje u važnim biohemijskim reakcijama mrežnjače, i bez njegove dovoljne količine ove reakcije se ne mogu odvijati. Osim toga, deficit cinka smanjuje mogućnost mrežnjače da iskorištava vitamin A, koji je takođe neophodan za vid.
Selen i vitamin E su potrebni organizmu za sintezu neutralizatora slobodnih radikala glutationperoksidaze. Ovaj moćan prirodni neutralizator čuva tkivo mrežnjače od nepovoljnih promena, koje su povezane sa starošću.
Unos šećera ubrzava procese starenja izazivajući nepovratne promene na belančevinama. Ćelije mrežnjače nisu izuzetak i čak su u većoj meri izložene takvim poremećajima. Neophodno odmah smanjiti unos: šećera, kukuruzne patoke, sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, melase i svih namirnica, koje su proizvedene od njih.
BIOKOREKCIJA MREŽNJAČE
Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova očne jabučice.
1. „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti jednu kesicu čaja litrom vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 7-14 minuta. Uzimati jednu čašu 4 puta dnevno.
2.„BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati po 1 kapsulu 30 min pre doručka, sa 250 ml čaja.
3. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre jela, sa 250 ml čaja.
4. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 2 sata nakon jela, popiti sa čajem.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Druga faza – održanje normalnog metabolizma u unutrašnjoj sredini oka i jačanje imunološkog sistema.
5. „SPIRULINA“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno 30 minuta pre jela.
6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutru, 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim po 3 kapsule tokom 10 dana, i na kraju po 4 kapsule tokom 14 dana.
7. „HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.
MIOMI I ENDOMETRIOZA
Napisao Milan Stanić
Mnoge žene pate od dobroćudnih tumora u toku celokupnog reproduktivnog perioda života. Simptomi se pojačavaju i slabe u skladu sa ciklusom, dok su kod nekih žena simptomi prisutni sve vreme.
Svi tumori moraju biti pregledani od strane specijaliste, koji zna da li treba uraditi ultrazvuk ili biopsiju, ukoliko uobičajeno lečenje ne daje rezultate.
Fibrozno-cistična mastopatija, endometrioza (pojava i rast tkiva koje oblaže matericu - endometijuma, u trbušnoj duplji), fibromiomi materice (dobroćudni tumori materice, koji nastaju od mišićnog tkiva) – nastaju usled poremećaja ženskih polnih hormona: estrogen preovlađuje nad progesteronom. Poboljšan rad jetre omogućava organizmu da hormone drži u ravnoteži na bolji način, preoblikujući estradiol u slabiji estrogen, estriol.
Vitamin E olakšava simptome oboljenja kod većine (ali ne kod svih) žena, uključujući pritom i smanjenje veličine i broj bolnih cista pri fibrocistitisu mlečne žlezde i fibromioma materice.
Nezamenljive masne kiseline (pre svega, linolna kiselina) smanjuju bolnu osetljivost grudi u slučaju mastalgije i hronične mastopatije, a takođe smanjuju bol, broj i veličinu cista kod fibrocistitisa mlečne žlezde.
Delovanje ovih masnih kiselina je povezano sa tim što su oni prethodnici „korisnih“ ekozanoida, koji dovode do slabljenja bola i upala. Kombinujući dva različita izvora nezamenljivih masnih kiselina, linolnu kiselinu i riblje ulje u odnosu 1:4, možete ostvariti dobar rezultat.
Deficit joda doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, kako kod životinja, tako i kod čoveka, dok preparati joda čine ovaj proces povratnim.
Obrok sa visokim sadržajem zasićenih masti i visoke kalorijske vrednosti doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, verovatno, usled pojačanog lučenja ženskih polnih hormona. Smanjite kalorijsku vrednost obroka na nivo koji će vam omogućiti optimalnu težinu i sadržaj masnoća u organizmu.
Smanjite unos masnoća kako bi na njih odlazilo 30% ukupne kalorijske vrednosti obroka, i to oko 10% na zasićene masti (masnoće životinjskog porekla, žumance), oko 10% na mononezasićene (maslinovo ulje, riblje ulje) i oko 10% na polinezasićene (kukuruzno, suncokretovo ulje).
Kofein, koji se nalazi kafa, pojedini osvežavajući napici, čokolada i njoj slična supstanca teobromin, koji se nalazi u čaju, pojačavaju dejstvo različitih žlezda, kao i mlečnih. Pojačana aktivnost bez stimulacije hormona, koji izazivaju proizvodnju mleka, može dovesti do formiranja cista i tumora ispunjenih tečnošću.
Ukoliko bolujete od bolnih tumora mlečne žlezde i materice, potrudite se da isključite iz obroka sve namirnice koje sadrže kofein i teobromin.
BIOKOREKCIJA MIOMA I ENDOMETRIOZE
Prva faza – čišćenje krvnih sudova, normalizacija metaboličnih procesa i stimulacija imunološkog sistema.
1. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom 10-15 minuta u prepodnevnim časovima. Podgrejati preostalu količinu i popiti u popodnevnim časovima.
Ne preporučuje se: trudnicama i dojiljama.
2. „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima.
3. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Druga faza – poboljšanje rada jetre i normalizacija funkcija endokrinog sistema. Poboljšanje krvne slike.
5. „VEJKAN“: po 1 kapsulu, trideset minuta pre ručka, popiti sa 250 ml vode.
6. „HOLIKAN“: po 2 kapsule u popodnevnim satima, 1,5 sat nakon jela, popiti sa 250 ml vode.
7. „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2 kapsule 2 puta dnevno u toku jela.
8. „HITOZAN“: po 2 kapsule pre spavanja natašte, uzimati sa čajem – tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana po 3 kapsule, i sledećih 14 dana po 4 kapsule, piti sa 250 ml vode.
9. „SPIRULINA“: po 4 kapsule u toku prepodneva popiti sa čašom tople vode. Može zameniti obrok.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.
Mnoge žene pate od dobroćudnih tumora u toku celokupnog reproduktivnog perioda života. Simptomi se pojačavaju i slabe u skladu sa ciklusom, dok su kod nekih žena simptomi prisutni sve vreme.
Svi tumori moraju biti pregledani od strane specijaliste, koji zna da li treba uraditi ultrazvuk ili biopsiju, ukoliko uobičajeno lečenje ne daje rezultate.
Fibrozno-cistična mastopatija, endometrioza (pojava i rast tkiva koje oblaže matericu - endometijuma, u trbušnoj duplji), fibromiomi materice (dobroćudni tumori materice, koji nastaju od mišićnog tkiva) – nastaju usled poremećaja ženskih polnih hormona: estrogen preovlađuje nad progesteronom. Poboljšan rad jetre omogućava organizmu da hormone drži u ravnoteži na bolji način, preoblikujući estradiol u slabiji estrogen, estriol.
Vitamin E olakšava simptome oboljenja kod većine (ali ne kod svih) žena, uključujući pritom i smanjenje veličine i broj bolnih cista pri fibrocistitisu mlečne žlezde i fibromioma materice.
Nezamenljive masne kiseline (pre svega, linolna kiselina) smanjuju bolnu osetljivost grudi u slučaju mastalgije i hronične mastopatije, a takođe smanjuju bol, broj i veličinu cista kod fibrocistitisa mlečne žlezde.
Delovanje ovih masnih kiselina je povezano sa tim što su oni prethodnici „korisnih“ ekozanoida, koji dovode do slabljenja bola i upala. Kombinujući dva različita izvora nezamenljivih masnih kiselina, linolnu kiselinu i riblje ulje u odnosu 1:4, možete ostvariti dobar rezultat.
Deficit joda doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, kako kod životinja, tako i kod čoveka, dok preparati joda čine ovaj proces povratnim.
Obrok sa visokim sadržajem zasićenih masti i visoke kalorijske vrednosti doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, verovatno, usled pojačanog lučenja ženskih polnih hormona. Smanjite kalorijsku vrednost obroka na nivo koji će vam omogućiti optimalnu težinu i sadržaj masnoća u organizmu.
Smanjite unos masnoća kako bi na njih odlazilo 30% ukupne kalorijske vrednosti obroka, i to oko 10% na zasićene masti (masnoće životinjskog porekla, žumance), oko 10% na mononezasićene (maslinovo ulje, riblje ulje) i oko 10% na polinezasićene (kukuruzno, suncokretovo ulje).
Kofein, koji se nalazi kafa, pojedini osvežavajući napici, čokolada i njoj slična supstanca teobromin, koji se nalazi u čaju, pojačavaju dejstvo različitih žlezda, kao i mlečnih. Pojačana aktivnost bez stimulacije hormona, koji izazivaju proizvodnju mleka, može dovesti do formiranja cista i tumora ispunjenih tečnošću.
Ukoliko bolujete od bolnih tumora mlečne žlezde i materice, potrudite se da isključite iz obroka sve namirnice koje sadrže kofein i teobromin.
BIOKOREKCIJA MIOMA I ENDOMETRIOZE
Prva faza – čišćenje krvnih sudova, normalizacija metaboličnih procesa i stimulacija imunološkog sistema.
1. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom 10-15 minuta u prepodnevnim časovima. Podgrejati preostalu količinu i popiti u popodnevnim časovima.
Ne preporučuje se: trudnicama i dojiljama.
2. „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima.
3. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Druga faza – poboljšanje rada jetre i normalizacija funkcija endokrinog sistema. Poboljšanje krvne slike.
5. „VEJKAN“: po 1 kapsulu, trideset minuta pre ručka, popiti sa 250 ml vode.
6. „HOLIKAN“: po 2 kapsule u popodnevnim satima, 1,5 sat nakon jela, popiti sa 250 ml vode.
7. „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2 kapsule 2 puta dnevno u toku jela.
8. „HITOZAN“: po 2 kapsule pre spavanja natašte, uzimati sa čajem – tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana po 3 kapsule, i sledećih 14 dana po 4 kapsule, piti sa 250 ml vode.
9. „SPIRULINA“: po 4 kapsule u toku prepodneva popiti sa čašom tople vode. Može zameniti obrok.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.
METABOLIZAM MASTI
Napisao Milan Stanić
Hiper lipoproteinemija – povećanje sadržaja lipoproteina u plazmi (serumu) krvi, povezano je s poremećajem razmene masti (lipida).
Lipidi su složene organske materije koje se obrazuju sjedinjavanjem masnih kiselina i alkohola, pre svega glicerola.
Poznato je da postoji veliki broj prostih i složenih lipida, koji se razlikuju po svom nastanku. Oni vrše veoma važne funkcije u organizmu čoveka: neophodna su komponenta ćelijskih membrana, koje se sastoje od proteinsko-lipidnih kompleksa, predstavljaju najmoćnije molekularne izvore energije – jedan molekul lipida proizvodi mnogo više energije nego jedan molekul glukoze ili belančevina.
Lipidi su neophodni za sintezu mnogih hormona, biološki aktivnih supstanci, prenos rastvorljivih vitamina u vodi i lekovitih supstanci.
Masnoće biljnog i životinjskog porekla (prosti lipidi) koje preko hrane dospevaju u organizam, razlažu se u utrobi na glicerol i masne kiseline, koje se apsorbuju i prenose svim ćelijama, u kojima se iz ovih komponenti sintetizuju sve vrste lipida potrebnih organizmu.
Poremećaj lipidne razmene može da nastane u bilo kojoj fazi - od razlaganja i apsorbovanja u utrobi, do sinteze određenih vrsta lipida u ćelijama, što se manifestuje promenama koncentracije nekih oblika lipoproteida u serumu krvi – dislipoproteidemija.
Ovakvi poremećaji mogu biti nasledni – primarni (retko se sreću) i sekundarni, koji nastaju kao posledica oboljenja jetre (holestaza, hepatitisi, ciroze), pankreasa (pankreatitis, šećerna bolest), bubrega, endokrinih žlezda (hipoterioza, hipofizna insuficijencija), alkoholizma.
Crevna mikroflora deluje na procese prenosa lipida i holesterola – nedostatak bifidobakterije i aktivni procesi truljenja u debelom crevu doprinose nagomilavanju holesterola u organizmu.
Najrasprostranjeniji oblik poremećaja razmene lipida je preterana količina holesterola u organizmu.
Holesterol je složeno organsko jedinjenje, slično mastima, koje se u organizmu neprekidno stvara i koristi za izgradnju ćelijskih membrana, dajući im tvrdoću i otpornost, kao i za sintezu polnih i steroidnih hormona, vitamina D.
Holesterol je supstanca od vitalnog značaja. U jetri se obrazuje 50-80% ukupne količine holesterola, a preostali holesterol dospeva u gotovom obliku preko proizvoda životinjskog porekla (salo, masno meso, puter, jaja i dr.).
S obzirom da se holesterol, kao i druge masti, ne rastvara u vodi, njegov prenos između organa i tkiva vrši se «u pakovanju» od rastvorljivih belančevina, i to u obliku lipoproteinskih kompleksa.
Jedna vrsta takozvanih lipoproteida niske gustine (LDL /low density lipoproteins) prenosi holesterol u tkiva, a druga – lipoproteidi visoke gustine (HDL /high densiti lipoproteis), eliminiše višak lipoproteida iz ćelija.
Zbog toga postoji gruba podela na «loše» (u sastavu LDL) i «dobre» (u sastavu HDL) holesterole. Višak «lošeg» i nedostatak «dobrog» holesterola je polazna karika i osnova za nastanak ateroskleroze u biohemijskom pogledu.
Kada i zbog čega dolazi do neravnoteže? Ni jedan čovek nije u stanju da je oseti jer nastaje postepeno, počev od mladih dana.
Naš obrok mora da sadrži 40% kalorija koje se dobijaju razlaganjem ugljenih hidrata. Pri tom, ugljeni hidrati ne treba da izazivaju suštinske promene sadržaja šećera u krvi, a samim tim i insulina. U takve ugljene hidrate ubrajaju se neglazirani pirinač, ovas, heljda, povrće koje ne sadrži skrob (šparga, zelen, brokoli, karfiol, crveni i beli kupus u glavicama, tikvice, zelene mahunarke). Iz obroka treba izbaciti skrob (pšenica, krompir i proizvodi koji su napravljeni od njih ili od brašna), a takođe i visoko rafinisani šećer.
I loše masti mogu da stvaraju šećer i skrob. Šećer se rastvara na sitnije molekule i obnavlja u vidu masti. Ove masti se nazivaju trigliceridima. One popunjavaju masne ćelije, dovode do poremećaja krvotoka i povećavaju rizik od suženja koronarnih arterija.
Trideset posto dnevnih kalorija trebalo bi da se dobiju iz nemasnih belančevinastih izvora – mesa, ribe, divljači, belanca od jajeta i nemasnih mlečnih proizvoda. Broj kalorija koje se dobijaju iz ovih proizvoda, treba da bude dovoljan da bi se obezbedio jedan gram belančevina na svaki kilogram nemasne telesne težine. Nemasna telesna težina može da se izračuna na jednostavan način:
Kada odredite kategoriju kojoj pripadate, potrebno je da svoju telesnu težinu pomnožite s koeficijentom i dobićete nemasnu telesnu težinu, i samim tim broj grama nemasnih belančevina koji treba da unesete u toku dana prema vašoj telesnoj težinom (to je isto ako biste nemasnu telesnu težinu pomnožili sa 1,1 gramom).
30% dnevnih kalorija treba da čine korisne nezamenljive masti: maslinovo ulje, nerafinisano kukuruzno, suncokretovo, sojino i dr., biljne masti i morski lipidi (tunjevina, bakalar, losos i dr.), a samo neznatna količina masti životinjskog porekla (najviše 10%).
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da razne bolesti mogu da nastanu zbog nedostatka određenih masti, i da možemo da se izborimo s mnogim bolestima te vrste ukoliko organizmu obezbedimo neophodne masti, koje nisu zastupljene u dnevnom obroku većine ljudi.
Problem nije u tome što konzumiramo masnu hranu – već što unosimo loše masti, a izostavljamo dobre.
Postoje samo tri vrste masti – zasićene, koje potiču iz mlečnih proizvoda i crvenog mesa i one su najčešće loše; nezasićene, koje potiču iz povrća i biljnih masti, su dobre; monozasićene, koje potiču iz ribe i maslina, su najbolje.
Mast je organizmu potrebna iz nekoliko razloga: ona je naš osnovni izvor rezervnog goriva, ulazi u sastav membrana svih telesnih ćelija i mekom opnom obavija sve naše organe, dok nezamenljive masne kiseline služe kao građevinski materijal za izgradnju mnogobrojnih ekozanoida, koje organizam proizvodi. Ove hemijske supstance slične hormonima, od kojih se mnoge nazivaju i prostaglandinima, u velikoj meri utiču na zdravlje.
Ekozanoidi su osnovni regulatori razmene materije i oni raspoređuju energiju u čovekovom organizmu. Mogu da snižavaju krvni pritisak, povećavaju telesnu temperaturu, šire ili sužavaju otvor bronhija, stimulišu proizvodnju hormona, deluju na imunitet, zgrušnjavanje krvi, upalne reakcije, povećavaju osetljivost nervnih vlakana i kontrolu bola. I to nije sve. Oni u određenoj meri zavise od hranljivih masti, pa specifičnu aktivnost konkretnog ekozanoida možemo pripisati onoj klasi masti iz koje on potiče.
Ukoliko ih ima u normalnim količinama, odlučujuću ulogu imaju makrokomponente ishrane – određene vrste polinezasićenih masti u čijem se sastavu nalazi linolna kiselina. Naš organizam apsorbuje ove vrste masti, i nakon toga ih prerađuje u etapama, da bi se mogli dobiti različiti ekozanoidi, i to ne samo «dobri» nego i «loši».
Dejstvo različitih ekozanoida kao regulatora razmene materija, u zavisnosti od osnovnog sastava hrane, može da bude korisno ili štetno po organizam. Postupak postepenog pretvaranja linolne kiseline u «dobre» ili «loše» ekozanoide zavisi od nivoa insulina u krvi, čija se koncentracija povećava kada preko hrane unosimo prekomernu količinu šećera i skroba.
Upravo stalno prisustvo veće količine insulina u krvi usporava aktivnost enzima D6D (delta-6-desaturaza), koji katalizuje proizvodnju «dobrih» ekozanoida i ubrzava rad enzima D5D, što dovodi do proizvodnje ekozanoida koji su štetni po organizam jer: povećavaju arterijski pritisak, zgrušavaju krv, smanjuju aktivnost imunološkog sistema, pojačavaju upalne reakcije i osećaj bola.
Ako želimo da poboljšamo svoje zdravlje, treba da unosimo masti od kojih se obrazuju korisni ekozaonoidi.
Postoje tri porodice takvih masti: OMEGA-3, OMEGA-6 i OMEGA-9.
Prva dva tipa masti obrazuju korisne ekozanoide. Masti omega-9 su u tom pogledu daleko slabije.
Istinska tajna dobrog zdravlja je u održanju dijetetske ravnoteže između dve osnovne klase – omega-3 i omega-6, tako da se i ekozanoidi takođe izbalansiraju u organizmu.
Setite se pedala za kočenje i gas: da bismo efikasno upravljali vozilom obe su nam neophodne. Ukoliko se jedna od njih pokvari, može da dođe do saobraćajnog udesa.
To se događa s mastima. Mnogo je važnije koju mast upotrebljavamo u hrani od toga - u kojoj je količini trošimo. Problem je u tome što svi više trošimo masti omega-6 (suncokretovo, kukurzno ulje i dr.) a gotovo da smo izbacili iz dnevnog obroka proizvode koji su bogati mastima omega-3 (ulje od lana, morske ribe i dr.).
Početkom 70-ih godina dva danska naučnika su utvrdila da se kod Eskima, zahvaljujući masnim kiselinama koje su sadržane u ribi, ne sreću oboljenja krvnih sudova srca, bez obzira što dnevno troše mnogo masti i holesterola.
Rak, reumatoidni artritis i druga zapaljenska oboljenja, ateroskleroza, tromboza i slabost imunološkog sistema povezani su s nedostatkom masti omega-3. Hranljivi izvori ovih masti su: riba i riblje ulje, laneno ulje, ulje od oraha, jaja od kokoške koja se hrani semenom od lana. U sastavu masti omega-3 nalaze se tri nezamenljive masne kiseline: alfa-linolna kiselina, ekozopentenska kiselina i dokozoheksenska kiselina.
Zahvaljujući dvema poslednjim nezamenljivim masnim kiselinama, ako ih konzumiramo u dovoljnoj količini možemo da:
- za 30-50% smanjimo količinu masti u krvi i samim tim smanjimo rizik od obrazovanja tromba u krvnim sudovima srca i mozga
- sigurno snizimo nivo arterijskog pritiska
- sprečimo rizik nastanka aritmije
- smanjimo broj srčanih napada i mogućnost ponovnog infarkta
- smanjimo rizik od iznenadne smrti za 50%
- povećamo količinu serotonina koji je potreban velikom mozgu, što poboljšava koeficijent inteligencije
- smanjimo nivo enzima koji oštećuju tkivo hrskavice
- smanjimo trošenje i obnovimo proces «podmazivanja» hrskavice na zglobovima
- smanjimo nivo supstance – leukotriena LTV4, koji je uzrok nastanka zapaljenskih procesa na zglobovima kod reumatoidnog artritisa
- povećamo elastičnost kože, sprečimo pojavu bora i procese prevremenog starenja kože
- poboljšamo oštrinu vida i sprečimo distrofičke promene na mrežnjači oka, naročito kod starijih ljudi.
Masti omega-6 sadrže dve druge nezamenljive masne kiseline – linolnu i gama-linolnu. Prva je sadržana u suncokretovom i kukuruznom ulju, a druga u ulju enotere.
Važno je da masti omega-3 i omega-6 budu u ravnteži, u svojevrsnom Jin-Jang odnosu.
Masti omega-9 su mononezasićene i sadržane su u maslinama, bademima, lešnicima, kikirikiju, semenkama od susama i avokadu. Pored svih lekovitih svojstava ovih masti, u njima se može naći vrlo malo nezamenljivih masnih kiselina.
Disbalans omega-masti – nije jedina opasnost koja nam preti od hranljivih masti. Problem je često u tome kako se ulja i masti proizvode i koriste.
Rafinisana ulja sadrže oštećene ili nezamenljive masne kiseline, koje su sasvim uništene grubim hemijskim procesima. Takođe, u ovim mastima se skoro nikad ne zadržavaju karotenoidi i vitamin E. Dalje, prilikom pakovanja ulja obično se koristi ambalaža od providnog stakla ili plastike, zbog čega su ti proizvodi podvrgnuti lošem uticaju svetlosti koja razgrađuje ulje.
Visoka temperatura u uljima inicira mnogobrojne raznovrsne promene na molekularnom nivou i stvara niz štetnih elemenata kao što su slobodni radikali ili peroksid lipida, koji su štetni po zdravlje.
Opasna su i hidrogenizovana biljna ulja, sadržana u margarinu i u proizvodima koji su pravljeni od njega (pecivo, kolači, čipsevi i dr.). Zbog toga što margarin sadrži trans-masne kiseline, češći je rizik od nastanka srčanih oboljenja zbog toga što njegov unos utiče na povećanje nivoa LDL (lipoproteina niske gustine) više nego bilo koja druga masna hrana – maslac, svinjetina i ovčetina.
Promene sadržaja holesterola u krvi sa uzrastom
Poželjan sadržaj običnog holesterola, kome treba težiti u bilo kom
uzrastu je 5.0-5.2 mM/l. Ovakva koncentracija holesterola onemogućava
razvoj ateroskleroze.
Osnovnu opasnost predstavlja postepeno nekontrolisano povećanje sadržaja holesterola, koje čovek sam ne može da primeti, a koje aktivira molekularni mehanizam ateroskleroze.
Vrednosti povećanih nivoa koncentracije holesterola:
5.2-5.6 mM/l – laka hiper-holesterolemija, zona rizika ateroskleroze
5.7-8.0 mM/l – umerena i prosečna hiper-holesterolemija, neophodna korekcija dijetom
preko 8.0 mM/l – izražena hiper-holesterolemija koja zahteva medicinsko lečenje.
Hiper-holesterolemija može da nastane:
- usled preteranog unošenja holesterola preko hrane koja sadrži zasićene (granične) masne kiseline
- usled njegove pojačane sinteze u samom organizmu
Primarni način smanjenja sadržaja holesterola je dijeta s niskim sadržajem masti životinjskog porekla i lako apsorbujućih ugljenih-hidrata, kao i korigovanje prekomerne težine.
Ako se posle mesec i po dana posle takve dijete nivo holesterola značajno nije smanjio, to znači da ga sam organizam previše sintetizuje, i zbog toga je neophodno preduzeti druge mere i specijalne preparate koji usporavaju taj proces.
Danas se smatra da je jedan od glavnih uzroka pojačane sinteze holesterola aktiviranje peroksidne oksidacije lipida i povećanje koncentracije oksidisanih formi LDL u krvi.
Oštećene membrane površinskih ćelija krvnih sudova zbog oksidacije lipida predstavljaju osnovu za nastanak aterosklerotičnih naslaga. Intenzitet peroksidne oksidacije lipida (POL) u organizmu se kontroliše pomoću antioksidantnog sistema.
Ukoliko je otkriven veći sadržaj holesterola, neophodno je da se uradi detaljnija analiza lipida – da se odredi sadržaj triglicerida, LDL, HDL.
Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina različite prirode
0.5-1.5 gr/l – normalna koncentracija u krvi
0.45-1.84 mM/l – poželjne vrednosti za muškarce
0.40-1.53 mM/l - za žene
Povećana koncentracija se javlja zbog držanja dijeta s visokim sadržajem ugljenih-hidrata, unosa peroralnih kontraceptivnih sredstava, alkohola, kortikosteroida, kod hipertenzije, pankreatitisa, nefrotskog sindroma, hipotireoze, šećerne bolesti, ishemijske bolesti srca, hepatitisa, ciroze jetre, začepljenja žučnih kanala, urođenih hiperlipidemija.
Smanjenje koncentracije nastaje usled nedovoljne ishrane, poremećene apsorpcije u stomaku, hipertireoze, unošenja askorbinske kiseline i heparina.
Lipoproteidi su kompleksi masnih kiselina i drugih lipida s albuminom ili globulinima seruma krvi.
Normalan odnos frakcija (elektroforetska deoba) i njihova apsolutna koncentracija:
1.3-4.2 gr/l alfa-lipoproteidi (HDL) (32-36%)
3.2-4.5 gr/l beta-lipoproteidi (LDL) (54-64%)
0.8-1.5 gr/l prebeta-lipoproteidi (LPONP) (13-15%)
Patološke promene sadržaja lipoproteida nastaju uglavnom u obliku povećanja koncentracije – hiperlipidemije, koja se odnosi na jedan ili grupu lipida.
Ako postoji dizbalans u pokazateljima lipidne razmene – to u prvom redu izaziva rizik od razvoja ateroskleroze i kao posledica toga dolazi do apopleksije ili infarkta miokarda. Njihova uzajamna povezanost prikazana je u tabeli.
Lipidi krvi i verovatnoća razvoja ateroskleroze
U «TJANŠI» postoje tri preparata koji normalizuju lipidnu razmenu i imaju sposobnost smanjenja holesterola u krvi, a ako se koriste duži period – rastvaraju naslage holesterola i tako poboljšavaju opšte stanje krvnih sudova. To su preparati «San Gao», «Ljan Jan» i «Ulje od jegulje».
«San Gao» normalizuje reološka svojstva krvi, što je naročito važno kod kardiovaskularne patologije. «Ljan Jan» je koronarolitik, koji obezbeđuje veliki priliv krvi u srčani mišić, i samim tim poboljšava njegovu ishranu, sprečavajući hipoksiju miokarda. Ovaj preparat je efikasan za lečenje stenokardije, postinfarktnog stanja, nekih oblika tahiaritmije.
«Omega 3», pored toga što ima antisklerotično dejstvo pojačava procese razmene na ćelijskom nivou u različitim tkivima, kao što je i srčani mišić.
BIOKOREKCIJA METABOLIZMA MASTI
Prva faza – čišćenje creva i izbacivanje holesterola
1. »DVOSTRUKA CELULOZA»: uveče, 30 min. pre jela sažvakati ili rastvoriti 2 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. U toku dana piti 2-3 litra tečnosti, uzimajući u obzir i tečnost koju unosite s hranom. Posle 5-7 dana povećati dozu do 4 tablete 2 puta na dan.
Druge BAD uzimati sat i po - dva pre ili posle unosa DVOSTRUKE CELULOZE.
2. «ATNILIPIDNI ČAJ»: ujutru, sat vremena pre jela 1 kesicu čaja preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom dana.
3. «BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE»: uzimati pre jela po 2 tablete 3 puta na dan, dobro ih sažvakati. Popiti s čajem.
4. «DIGEST»: uzimati posle svakog jela, dobro sažvakavši. Popiti sa ½ čaše čaja.
Doziranje: po 2 tablete 2 puta na dan.
Predviđena doza za kuru – 3 nedelje.
Druga faza – obnavljanje poremećene razmene lipida.
5. «BIOKALCIJUM»: uzeti po jednu kafenu kašičicu sa 250 ml vode, ujutru 30 min. pre doručka, piti malim gutljajima.
6. «BIOCINK»: po 2 kapsule uveče, 2 sata posle večere, popiti sa 250 ml vode.
7. «HITOZAN»: po 2 kapsule uveče, popiti sa 250 ml vode, posle nedelju dana povećati dozu do 3 kapsule.
Predviđena doza za kuru – 1 mesec.
Treća faza – čišćenje krvnih sudova.
8. «LJAN JAN»: uzimati 30 min pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u vreme maksimalne aktivnosti meridijana žuči od 23 do 01 časova i jetre od 01 do 03 časa. (ukoliko vam vreme ne odgovara, odaberite vreme prema tabeli satnice po meridijanima)
9. «SAN GAO»: uzimati 30 min. pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u periodu aktivnosti meridijana srca od 11 do 13 časova i perikarda od 19 do 21 časa.
Predviđena doza za kuru – 5 nedelja.
Trajanje osnovnog programa korekcije – 3 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 2 kure.
Hiper lipoproteinemija – povećanje sadržaja lipoproteina u plazmi (serumu) krvi, povezano je s poremećajem razmene masti (lipida).
Lipidi su složene organske materije koje se obrazuju sjedinjavanjem masnih kiselina i alkohola, pre svega glicerola.
Poznato je da postoji veliki broj prostih i složenih lipida, koji se razlikuju po svom nastanku. Oni vrše veoma važne funkcije u organizmu čoveka: neophodna su komponenta ćelijskih membrana, koje se sastoje od proteinsko-lipidnih kompleksa, predstavljaju najmoćnije molekularne izvore energije – jedan molekul lipida proizvodi mnogo više energije nego jedan molekul glukoze ili belančevina.
Lipidi su neophodni za sintezu mnogih hormona, biološki aktivnih supstanci, prenos rastvorljivih vitamina u vodi i lekovitih supstanci.
Masnoće biljnog i životinjskog porekla (prosti lipidi) koje preko hrane dospevaju u organizam, razlažu se u utrobi na glicerol i masne kiseline, koje se apsorbuju i prenose svim ćelijama, u kojima se iz ovih komponenti sintetizuju sve vrste lipida potrebnih organizmu.
Poremećaj lipidne razmene može da nastane u bilo kojoj fazi - od razlaganja i apsorbovanja u utrobi, do sinteze određenih vrsta lipida u ćelijama, što se manifestuje promenama koncentracije nekih oblika lipoproteida u serumu krvi – dislipoproteidemija.
Ovakvi poremećaji mogu biti nasledni – primarni (retko se sreću) i sekundarni, koji nastaju kao posledica oboljenja jetre (holestaza, hepatitisi, ciroze), pankreasa (pankreatitis, šećerna bolest), bubrega, endokrinih žlezda (hipoterioza, hipofizna insuficijencija), alkoholizma.
Crevna mikroflora deluje na procese prenosa lipida i holesterola – nedostatak bifidobakterije i aktivni procesi truljenja u debelom crevu doprinose nagomilavanju holesterola u organizmu.
Najrasprostranjeniji oblik poremećaja razmene lipida je preterana količina holesterola u organizmu.
Holesterol je složeno organsko jedinjenje, slično mastima, koje se u organizmu neprekidno stvara i koristi za izgradnju ćelijskih membrana, dajući im tvrdoću i otpornost, kao i za sintezu polnih i steroidnih hormona, vitamina D.
Holesterol je supstanca od vitalnog značaja. U jetri se obrazuje 50-80% ukupne količine holesterola, a preostali holesterol dospeva u gotovom obliku preko proizvoda životinjskog porekla (salo, masno meso, puter, jaja i dr.).
S obzirom da se holesterol, kao i druge masti, ne rastvara u vodi, njegov prenos između organa i tkiva vrši se «u pakovanju» od rastvorljivih belančevina, i to u obliku lipoproteinskih kompleksa.
Jedna vrsta takozvanih lipoproteida niske gustine (LDL /low density lipoproteins) prenosi holesterol u tkiva, a druga – lipoproteidi visoke gustine (HDL /high densiti lipoproteis), eliminiše višak lipoproteida iz ćelija.
Zbog toga postoji gruba podela na «loše» (u sastavu LDL) i «dobre» (u sastavu HDL) holesterole. Višak «lošeg» i nedostatak «dobrog» holesterola je polazna karika i osnova za nastanak ateroskleroze u biohemijskom pogledu.
Kada i zbog čega dolazi do neravnoteže? Ni jedan čovek nije u stanju da je oseti jer nastaje postepeno, počev od mladih dana.
Naš obrok mora da sadrži 40% kalorija koje se dobijaju razlaganjem ugljenih hidrata. Pri tom, ugljeni hidrati ne treba da izazivaju suštinske promene sadržaja šećera u krvi, a samim tim i insulina. U takve ugljene hidrate ubrajaju se neglazirani pirinač, ovas, heljda, povrće koje ne sadrži skrob (šparga, zelen, brokoli, karfiol, crveni i beli kupus u glavicama, tikvice, zelene mahunarke). Iz obroka treba izbaciti skrob (pšenica, krompir i proizvodi koji su napravljeni od njih ili od brašna), a takođe i visoko rafinisani šećer.
I loše masti mogu da stvaraju šećer i skrob. Šećer se rastvara na sitnije molekule i obnavlja u vidu masti. Ove masti se nazivaju trigliceridima. One popunjavaju masne ćelije, dovode do poremećaja krvotoka i povećavaju rizik od suženja koronarnih arterija.
Trideset posto dnevnih kalorija trebalo bi da se dobiju iz nemasnih belančevinastih izvora – mesa, ribe, divljači, belanca od jajeta i nemasnih mlečnih proizvoda. Broj kalorija koje se dobijaju iz ovih proizvoda, treba da bude dovoljan da bi se obezbedio jedan gram belančevina na svaki kilogram nemasne telesne težine. Nemasna telesna težina može da se izračuna na jednostavan način:
|
Pol
|
Konstitucija
|
Koeficijent
|
|
Ženski
|
Vitka
|
0.75-0.8
|
|
Gojazna
|
0.65
|
|
|
Debela
|
0.55-0.6
|
|
|
Muški
|
Vitka
|
0.8-0.85
|
|
Gojazna
|
0.7
|
|
|
Debela
|
0.6-0.65
|
Kada odredite kategoriju kojoj pripadate, potrebno je da svoju telesnu težinu pomnožite s koeficijentom i dobićete nemasnu telesnu težinu, i samim tim broj grama nemasnih belančevina koji treba da unesete u toku dana prema vašoj telesnoj težinom (to je isto ako biste nemasnu telesnu težinu pomnožili sa 1,1 gramom).
30% dnevnih kalorija treba da čine korisne nezamenljive masti: maslinovo ulje, nerafinisano kukuruzno, suncokretovo, sojino i dr., biljne masti i morski lipidi (tunjevina, bakalar, losos i dr.), a samo neznatna količina masti životinjskog porekla (najviše 10%).
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da razne bolesti mogu da nastanu zbog nedostatka određenih masti, i da možemo da se izborimo s mnogim bolestima te vrste ukoliko organizmu obezbedimo neophodne masti, koje nisu zastupljene u dnevnom obroku većine ljudi.
Problem nije u tome što konzumiramo masnu hranu – već što unosimo loše masti, a izostavljamo dobre.
Postoje samo tri vrste masti – zasićene, koje potiču iz mlečnih proizvoda i crvenog mesa i one su najčešće loše; nezasićene, koje potiču iz povrća i biljnih masti, su dobre; monozasićene, koje potiču iz ribe i maslina, su najbolje.
Mast je organizmu potrebna iz nekoliko razloga: ona je naš osnovni izvor rezervnog goriva, ulazi u sastav membrana svih telesnih ćelija i mekom opnom obavija sve naše organe, dok nezamenljive masne kiseline služe kao građevinski materijal za izgradnju mnogobrojnih ekozanoida, koje organizam proizvodi. Ove hemijske supstance slične hormonima, od kojih se mnoge nazivaju i prostaglandinima, u velikoj meri utiču na zdravlje.
Ekozanoidi su osnovni regulatori razmene materije i oni raspoređuju energiju u čovekovom organizmu. Mogu da snižavaju krvni pritisak, povećavaju telesnu temperaturu, šire ili sužavaju otvor bronhija, stimulišu proizvodnju hormona, deluju na imunitet, zgrušnjavanje krvi, upalne reakcije, povećavaju osetljivost nervnih vlakana i kontrolu bola. I to nije sve. Oni u određenoj meri zavise od hranljivih masti, pa specifičnu aktivnost konkretnog ekozanoida možemo pripisati onoj klasi masti iz koje on potiče.
Ukoliko ih ima u normalnim količinama, odlučujuću ulogu imaju makrokomponente ishrane – određene vrste polinezasićenih masti u čijem se sastavu nalazi linolna kiselina. Naš organizam apsorbuje ove vrste masti, i nakon toga ih prerađuje u etapama, da bi se mogli dobiti različiti ekozanoidi, i to ne samo «dobri» nego i «loši».
Dejstvo različitih ekozanoida kao regulatora razmene materija, u zavisnosti od osnovnog sastava hrane, može da bude korisno ili štetno po organizam. Postupak postepenog pretvaranja linolne kiseline u «dobre» ili «loše» ekozanoide zavisi od nivoa insulina u krvi, čija se koncentracija povećava kada preko hrane unosimo prekomernu količinu šećera i skroba.
Upravo stalno prisustvo veće količine insulina u krvi usporava aktivnost enzima D6D (delta-6-desaturaza), koji katalizuje proizvodnju «dobrih» ekozanoida i ubrzava rad enzima D5D, što dovodi do proizvodnje ekozanoida koji su štetni po organizam jer: povećavaju arterijski pritisak, zgrušavaju krv, smanjuju aktivnost imunološkog sistema, pojačavaju upalne reakcije i osećaj bola.
Ako želimo da poboljšamo svoje zdravlje, treba da unosimo masti od kojih se obrazuju korisni ekozaonoidi.
Postoje tri porodice takvih masti: OMEGA-3, OMEGA-6 i OMEGA-9.
Prva dva tipa masti obrazuju korisne ekozanoide. Masti omega-9 su u tom pogledu daleko slabije.
Istinska tajna dobrog zdravlja je u održanju dijetetske ravnoteže između dve osnovne klase – omega-3 i omega-6, tako da se i ekozanoidi takođe izbalansiraju u organizmu.
Setite se pedala za kočenje i gas: da bismo efikasno upravljali vozilom obe su nam neophodne. Ukoliko se jedna od njih pokvari, može da dođe do saobraćajnog udesa.
To se događa s mastima. Mnogo je važnije koju mast upotrebljavamo u hrani od toga - u kojoj je količini trošimo. Problem je u tome što svi više trošimo masti omega-6 (suncokretovo, kukurzno ulje i dr.) a gotovo da smo izbacili iz dnevnog obroka proizvode koji su bogati mastima omega-3 (ulje od lana, morske ribe i dr.).
Početkom 70-ih godina dva danska naučnika su utvrdila da se kod Eskima, zahvaljujući masnim kiselinama koje su sadržane u ribi, ne sreću oboljenja krvnih sudova srca, bez obzira što dnevno troše mnogo masti i holesterola.
Rak, reumatoidni artritis i druga zapaljenska oboljenja, ateroskleroza, tromboza i slabost imunološkog sistema povezani su s nedostatkom masti omega-3. Hranljivi izvori ovih masti su: riba i riblje ulje, laneno ulje, ulje od oraha, jaja od kokoške koja se hrani semenom od lana. U sastavu masti omega-3 nalaze se tri nezamenljive masne kiseline: alfa-linolna kiselina, ekozopentenska kiselina i dokozoheksenska kiselina.
Zahvaljujući dvema poslednjim nezamenljivim masnim kiselinama, ako ih konzumiramo u dovoljnoj količini možemo da:
- za 30-50% smanjimo količinu masti u krvi i samim tim smanjimo rizik od obrazovanja tromba u krvnim sudovima srca i mozga
- sigurno snizimo nivo arterijskog pritiska
- sprečimo rizik nastanka aritmije
- smanjimo broj srčanih napada i mogućnost ponovnog infarkta
- smanjimo rizik od iznenadne smrti za 50%
- povećamo količinu serotonina koji je potreban velikom mozgu, što poboljšava koeficijent inteligencije
- smanjimo nivo enzima koji oštećuju tkivo hrskavice
- smanjimo trošenje i obnovimo proces «podmazivanja» hrskavice na zglobovima
- smanjimo nivo supstance – leukotriena LTV4, koji je uzrok nastanka zapaljenskih procesa na zglobovima kod reumatoidnog artritisa
- povećamo elastičnost kože, sprečimo pojavu bora i procese prevremenog starenja kože
- poboljšamo oštrinu vida i sprečimo distrofičke promene na mrežnjači oka, naročito kod starijih ljudi.
Masti omega-6 sadrže dve druge nezamenljive masne kiseline – linolnu i gama-linolnu. Prva je sadržana u suncokretovom i kukuruznom ulju, a druga u ulju enotere.
Važno je da masti omega-3 i omega-6 budu u ravnteži, u svojevrsnom Jin-Jang odnosu.
Masti omega-9 su mononezasićene i sadržane su u maslinama, bademima, lešnicima, kikirikiju, semenkama od susama i avokadu. Pored svih lekovitih svojstava ovih masti, u njima se može naći vrlo malo nezamenljivih masnih kiselina.
Disbalans omega-masti – nije jedina opasnost koja nam preti od hranljivih masti. Problem je često u tome kako se ulja i masti proizvode i koriste.
Rafinisana ulja sadrže oštećene ili nezamenljive masne kiseline, koje su sasvim uništene grubim hemijskim procesima. Takođe, u ovim mastima se skoro nikad ne zadržavaju karotenoidi i vitamin E. Dalje, prilikom pakovanja ulja obično se koristi ambalaža od providnog stakla ili plastike, zbog čega su ti proizvodi podvrgnuti lošem uticaju svetlosti koja razgrađuje ulje.
Visoka temperatura u uljima inicira mnogobrojne raznovrsne promene na molekularnom nivou i stvara niz štetnih elemenata kao što su slobodni radikali ili peroksid lipida, koji su štetni po zdravlje.
Opasna su i hidrogenizovana biljna ulja, sadržana u margarinu i u proizvodima koji su pravljeni od njega (pecivo, kolači, čipsevi i dr.). Zbog toga što margarin sadrži trans-masne kiseline, češći je rizik od nastanka srčanih oboljenja zbog toga što njegov unos utiče na povećanje nivoa LDL (lipoproteina niske gustine) više nego bilo koja druga masna hrana – maslac, svinjetina i ovčetina.
Promene sadržaja holesterola u krvi sa uzrastom
|
Uzrast,
godine
|
Holesterol ukupan, mM/l
|
Holesterol LDL mM/l
|
Holesterol HDLmM/l
|
|
0-19
|
3.1-5.9
|
1.6-3.5
|
0.8-1.8
|
|
20-29
|
3.1-6.2
|
1.6-4.5
|
0.8-1.9
|
|
30-39
|
3.6-7.0
|
1.8-4.9
|
0.8-2.2
|
|
40-49
|
3.9-8.0
|
2.1-5.3
|
0.8-2.2
|
|
50-59
|
4.1-8.5
|
2.3-5.7
|
0.8-2.2
|
Osnovnu opasnost predstavlja postepeno nekontrolisano povećanje sadržaja holesterola, koje čovek sam ne može da primeti, a koje aktivira molekularni mehanizam ateroskleroze.
Vrednosti povećanih nivoa koncentracije holesterola:
5.2-5.6 mM/l – laka hiper-holesterolemija, zona rizika ateroskleroze
5.7-8.0 mM/l – umerena i prosečna hiper-holesterolemija, neophodna korekcija dijetom
preko 8.0 mM/l – izražena hiper-holesterolemija koja zahteva medicinsko lečenje.
Hiper-holesterolemija može da nastane:
- usled preteranog unošenja holesterola preko hrane koja sadrži zasićene (granične) masne kiseline
- usled njegove pojačane sinteze u samom organizmu
Primarni način smanjenja sadržaja holesterola je dijeta s niskim sadržajem masti životinjskog porekla i lako apsorbujućih ugljenih-hidrata, kao i korigovanje prekomerne težine.
Ako se posle mesec i po dana posle takve dijete nivo holesterola značajno nije smanjio, to znači da ga sam organizam previše sintetizuje, i zbog toga je neophodno preduzeti druge mere i specijalne preparate koji usporavaju taj proces.
Danas se smatra da je jedan od glavnih uzroka pojačane sinteze holesterola aktiviranje peroksidne oksidacije lipida i povećanje koncentracije oksidisanih formi LDL u krvi.
Oštećene membrane površinskih ćelija krvnih sudova zbog oksidacije lipida predstavljaju osnovu za nastanak aterosklerotičnih naslaga. Intenzitet peroksidne oksidacije lipida (POL) u organizmu se kontroliše pomoću antioksidantnog sistema.
Ukoliko je otkriven veći sadržaj holesterola, neophodno je da se uradi detaljnija analiza lipida – da se odredi sadržaj triglicerida, LDL, HDL.
Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina različite prirode
0.5-1.5 gr/l – normalna koncentracija u krvi
0.45-1.84 mM/l – poželjne vrednosti za muškarce
0.40-1.53 mM/l - za žene
Povećana koncentracija se javlja zbog držanja dijeta s visokim sadržajem ugljenih-hidrata, unosa peroralnih kontraceptivnih sredstava, alkohola, kortikosteroida, kod hipertenzije, pankreatitisa, nefrotskog sindroma, hipotireoze, šećerne bolesti, ishemijske bolesti srca, hepatitisa, ciroze jetre, začepljenja žučnih kanala, urođenih hiperlipidemija.
Smanjenje koncentracije nastaje usled nedovoljne ishrane, poremećene apsorpcije u stomaku, hipertireoze, unošenja askorbinske kiseline i heparina.
Lipoproteidi su kompleksi masnih kiselina i drugih lipida s albuminom ili globulinima seruma krvi.
Normalan odnos frakcija (elektroforetska deoba) i njihova apsolutna koncentracija:
1.3-4.2 gr/l alfa-lipoproteidi (HDL) (32-36%)
3.2-4.5 gr/l beta-lipoproteidi (LDL) (54-64%)
0.8-1.5 gr/l prebeta-lipoproteidi (LPONP) (13-15%)
Patološke promene sadržaja lipoproteida nastaju uglavnom u obliku povećanja koncentracije – hiperlipidemije, koja se odnosi na jedan ili grupu lipida.
Ako postoji dizbalans u pokazateljima lipidne razmene – to u prvom redu izaziva rizik od razvoja ateroskleroze i kao posledica toga dolazi do apopleksije ili infarkta miokarda. Njihova uzajamna povezanost prikazana je u tabeli.
Lipidi krvi i verovatnoća razvoja ateroskleroze
i ishemijske bolesti srca
|
Pokazatelj
|
Mala
verovatnoća
|
Umerena verovatnoća
|
Velika verovatnoća
|
|
Obični holesterol mM/l |
ispod 5.7
|
5.7-6.2
|
preko 6.2
|
|
Holesterol HDL(dobar) mM/l |
|
|
|
|
Muškarci |
preko 1.3
|
1.05-1.3
|
ispod 1.05
|
|
Žene |
preko 1.55
|
1.3-1.55
|
ispod 1.3
|
|
Koeficijent aterogenosti |
ispod 3
|
3-4
|
preko 4
|
|
Trigliceridi mM/l |
ispod 1.6
|
1.6-2.2
|
preko 2.2
|
U «TJANŠI» postoje tri preparata koji normalizuju lipidnu razmenu i imaju sposobnost smanjenja holesterola u krvi, a ako se koriste duži period – rastvaraju naslage holesterola i tako poboljšavaju opšte stanje krvnih sudova. To su preparati «San Gao», «Ljan Jan» i «Ulje od jegulje».
«San Gao» normalizuje reološka svojstva krvi, što je naročito važno kod kardiovaskularne patologije. «Ljan Jan» je koronarolitik, koji obezbeđuje veliki priliv krvi u srčani mišić, i samim tim poboljšava njegovu ishranu, sprečavajući hipoksiju miokarda. Ovaj preparat je efikasan za lečenje stenokardije, postinfarktnog stanja, nekih oblika tahiaritmije.
«Omega 3», pored toga što ima antisklerotično dejstvo pojačava procese razmene na ćelijskom nivou u različitim tkivima, kao što je i srčani mišić.
BIOKOREKCIJA METABOLIZMA MASTI
Prva faza – čišćenje creva i izbacivanje holesterola
1. »DVOSTRUKA CELULOZA»: uveče, 30 min. pre jela sažvakati ili rastvoriti 2 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. U toku dana piti 2-3 litra tečnosti, uzimajući u obzir i tečnost koju unosite s hranom. Posle 5-7 dana povećati dozu do 4 tablete 2 puta na dan.
Druge BAD uzimati sat i po - dva pre ili posle unosa DVOSTRUKE CELULOZE.
2. «ATNILIPIDNI ČAJ»: ujutru, sat vremena pre jela 1 kesicu čaja preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom dana.
3. «BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE»: uzimati pre jela po 2 tablete 3 puta na dan, dobro ih sažvakati. Popiti s čajem.
4. «DIGEST»: uzimati posle svakog jela, dobro sažvakavši. Popiti sa ½ čaše čaja.
Doziranje: po 2 tablete 2 puta na dan.
Predviđena doza za kuru – 3 nedelje.
Druga faza – obnavljanje poremećene razmene lipida.
5. «BIOKALCIJUM»: uzeti po jednu kafenu kašičicu sa 250 ml vode, ujutru 30 min. pre doručka, piti malim gutljajima.
6. «BIOCINK»: po 2 kapsule uveče, 2 sata posle večere, popiti sa 250 ml vode.
7. «HITOZAN»: po 2 kapsule uveče, popiti sa 250 ml vode, posle nedelju dana povećati dozu do 3 kapsule.
Predviđena doza za kuru – 1 mesec.
Treća faza – čišćenje krvnih sudova.
8. «LJAN JAN»: uzimati 30 min pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u vreme maksimalne aktivnosti meridijana žuči od 23 do 01 časova i jetre od 01 do 03 časa. (ukoliko vam vreme ne odgovara, odaberite vreme prema tabeli satnice po meridijanima)
9. «SAN GAO»: uzimati 30 min. pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u periodu aktivnosti meridijana srca od 11 do 13 časova i perikarda od 19 do 21 časa.
Predviđena doza za kuru – 5 nedelja.
Trajanje osnovnog programa korekcije – 3 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 2 kure.
Пријавите се на:
Постови (Atom)