AKTIVNI KISEONIK

Odgovor na Juliju Roberts u koja u Oprah Show pravi sprej koji čisti herbicide i pesticide iz voća i povrća.Kompanija Tiens Tianshi ima aparat

Ozonator koji uništava herbicidei pesticide i s tim da se kod aparata koji pravi ozon troši samo struja a kod ovog spreja ima više materijalna dobra koja se koriste npr.soda ali mora da se koristi onoliko koliko ima voćai povrća taj je odnos.



Korišćenje aktivnog kiseonika

Aktivni kiseonik ima mnogo funkcija: jak sterilizator, uklanja neprijatne i čudne mirise, održava svežinu, ublažava boje, sprečava pojavu buđi, štiti od moljaca, služi za negu kose, za fizikalnu terapiju, za očuvanje zdravlja i prevenciju radiacije, koristi se za pročišćavanje atmosfere i vode,
za razgrađivanje pesticida sa prejakim dejstvom. U širokoj je upotrebi u poljoprivredi, industriji i svakodnevnom životu u Evropi, SAD i Japanu. Zabeleženi su značajni rezultati u razgrađivanju pesticida i hemijiskih đubriva (poput organskog fosfora, herbicida i DDT-a) zaostalog na biljkama. Sterilizator sa aktivnim kiseonikom je popularan u Evropi, SAD i Japanu i postaje deo svakodnevnice.

Narudžbine na telefon 062/521-217 Milan.

VREME JE ZA ČAJ

Čaj je topli napitak koji je veoma popularan u mnogim zemljama sveta. U Rusiji, Velikoj Britaniji, Kini i mnogim drugim zemljama goste najpre ponude šoljom toplog čaja. I kod nas se u poslednjih nekoliko godina ustalila navika da šoljicu kafe zamenimo čajem, ali ne onoliko koliko bi to bilo potrebno. Možda zbog toga što je za nas čaj nešto što se daje bolesniku, da što pre ozdravi. Da ne bi bilo zabune, najpre treba naglasiti da postoje dve velike grupe čajeva, a to su ČAJ, koji se pravi od biljke čaj i BILJNI ČAJ, koji se dobija od raznih lekovitih biljaka. I kao što im i sam naziv kaže, ove dve grupe su potpuno različite i po svojoj nameni i po karakteru. Napitak koji se pravi od biljke čaja u sebi sadrži kofein i koristi se kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, a biljni čajevi se koriste kao lekovito sredstvo narodne medicine.

U Kini se najčešće koristi prva grupa, napitak od biljke čaj, dok se za biljni čaj koristi naziv ''lek''. U životu Kineza čaj ima posebno mesto, a pijenje čaja nije samo ceremonija nego i filozofija. Čaj se pije u svako doba godine, a u skladu sa vremenskim uslovima preporučuje se određena vrsta čaja. U Kini čaj ne služi samo da utoli žeđ, nego i da ojača imunitet. .

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za
regulaciju nivoa šećera u krvi . Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

Foto Oglasi - www.fotooglasi.net

Foto Oglasi - www.fotooglasi.net

PREDAVANJE-SEMINAR MART

Dana 15.03.2012 godine u 17 časova predavanje Tradicionalne Kineske Medicine
Tema:Bubreg i mokraćna bešika
Predavač je dr.Marković Zoran profesor Kineske medicine u školi pri UN
predavanje se održava u prostorijama Tiens-a u ul.Gavrila Principa 57.

DERMATITIS I AKNE

Pod dermatitisom se podrazumeva upala kože, osip. Dijagnoza „dermatitis“ ne govori zašto je došlo do upale kože, već samo da upala postoji. Nakon kontakta sa otrovnim bršljanom koža nekih ljudi se prekriva crvenim plikovima, koji svrbe. To je tzv. kontaktni dermatitis.



Hladan, suv, zimski vetar izaziva crvenilo i perutanje kože – to je zimski dermatitis. Pojedini ljudi nasleđuju sklonost ka crvenilu i perutanju kože na nosu, na koži glave ispod kose, ispod obrva i na ušima – to je seborejični dermatitis.



Naslednim putem se prenosi osip čvrstih srebrnasto-belih ljuspica na koži glave, lakata i kolena – to je psorijazni dermatitis ili psorijaza. Osobe sa ispoljenom alergijom mogu dobiti crven osip, koji karakteriše svrab, i to kada hrana, piće ili vazduh koji udišu, sadrži supstance na koje su takve osobe alergične – to je alergijski ili atopični dermatitis. Ponekad se na koži može pojaviti alergijski osip (koprivnjača).



Gore navedeni primeri tegoba se u celini nazivaju dermatitisom, ali svaka bolest se u znatnoj meri razlikuje od druge u pogledu uzroka nastanka.



Alegrijski osip sreće se, po pravilu, kod male dece (otprilike do 10. godine) i zatim nestaje sve do uzrasta odraslog čoveka (20 i više godina), u toku kojeg se onda može ponovo javiti.



Ovaj oblik dermatitisa karakteriše svrab, vlažni osip ili zadebljali delovi kože, koji se naročito često mogu naći na licu, vratu, gornjem delu tela, šakama i korenu šake, u pregibima ispod kolena, u unutrašnjem delu pregiba lakta.



Većina ljudi, koji pate od alergijskog dermatitisa pate i od sezonskih respiratornih alergija na polen, prašinu, cveće i bilje, ali isto tako mogu biti osetljivi i na pojedine vrste namirnica.



Vitamin C poboljšava stanje sa simptomima kožne alergije zahvaljujući svojim antioksidantnim svojstvima, jer se u našem organizmu luči više „dobrih“ ekozanoida.

Linolna kiselina zaustavlja oslobađanje histamina, koji pojačava svrab kod dermatitisa. Prilikom spremanja hrane koristite maslinovo ulje, svuda gde je to moguće.

Riblje ulje takođe doprinosi slabljenju razvoja alergijske upale kože, koja izaziva naduvenost i nadraženost, propraćenu svrabom, crvenilom i perutanjem kože.

Primena selena dala je dobre rezultate pri lečenju alergijskog dermatitisa. Ljudima, koji pate od alergijskog dermatitisa, pomaže cink, osip često u potpunosti nestaje.

Vitamin A može izlečiti suvu perutavu kožu kod dece sa alergijskim dermatitisom, ali u velikim dozama ovaj vitamin je dosta toksičan. Vitamin A se može zameniti beta-karotenom, koji je srodan vitaminu A, i to bez smanjenja efektivnosti.

SEBOREJIČNI DERMATITIS Perutanje kože nastaje iz različitih razloga. Kada zahvati kosmati deo glave, obrve, kožu iza ušiju, pregibe na bokovima, pupak, kožu u oblasti grudi, kao i kapke, uzrok je najčešće seborejični dermatitis (ili seboreja).



Predispozicija za nastanak takvog dermatitisa prenosi se naslednim putem, iako oboljenje mogu prouzrokovati nepravilan jelovnik, hormoni, infekcija, fizički i psihički stres.



Seboreja nastaje kao zapaljenski proces – nadražena koža je inficirana. Osnovni uzrok takvog dermatitisa je alergijska reakcija na kvaščevu gljivicu Ptyrosporum ovale i u skladu sa tim, u borbi sa oboljenjem mogu pomoći antimikotični preparati.



Zaista, preparat ketokonazol se pokazao kao efektivno sredstvo kod nekih oblika seboreje, ali ne kod svih. Pošto važnu ulogu u ovom kožnom poremećaju igraju upala i infekcija, onda dijeta i biološki aktivni dodaci, koji slabe upalu ili pojačavaju otpornost organizma na infekciju, treba da budu u sastavu programa biokorekcije.



AKNE su redovna pojava u pubertetskom periodu. Ovaj problem pogađa oba pola, kod dečaka se pojavljuje u većoj meri, nego kod devojčica.



Bubuljice obično nastaju u periodu polnog sazrevanja, kada je intenzivno lučenje polnih hormona stimuliše povećanu aktivnosti lojnih žlezda kože koji ispunjava prošireni deo žlezde i njeno grlo. Mikrobi prodiru u ulaz žlezde, začepljene sekretom, pretvara se u žarište upale i infekcije, i nastaje bubuljica. Mogu biti pojedinačne bubuljice ili u velikom broju, zahvataju kožu čela, nosa, obraza, brade, gornjeg dela grudi i leđa.Takvi osipi mogu trajati sve vreme, proširivati se i nestajati u zavisnosti od faza ciklusa kod žena ili sekrecije polnih hormona kod oba pola (pojačavaju se u periodu polnog sazrevanja). Pojedine osobe nasleđuju težak oblik bubuljica, kod kojih nakon zarastanja ostaju ožiljci.



Unos folne kiseline 5-10 mg na dan tokom 4-6 nedelja pokazivao je dobre rezultate u lečenju bubuljica kod preko 85 % ispitanika, ali treba imati na umu da unos folne kiseline u svakodnevni obrok može kamuflirati deficit vitamina B12, koji ponekad može poremetiti rad nervnog sistema. Proveravajte nivo vitamina B12 u krvi mesec dana nakon početka intenzivne kure primene folne kiseline, a zatim na svaka 3-4 meseca.

Vitamin A se uspešno primenjivao u lečenju bubuljica, kako su pokazali rezultati ispitivanja velikog broja pacijenata oba pola.

Upotreba vitamina E u spoju sa vitaminom A može znatno smanjiti dozu vitamina A, potrebnu za lečenje bubuljica.

Vitamin B6, koji se uzima dva puta na dan, daje dobre rezultate kod 75 % žena uzrasta od 16 do 29 godina kod pogoršanja oboljenja u predmenstrualnom periodu. Ponekad ovaj i drugi vitamini B grupe mogu biti uzrok sitnog osipa, koji liči na bubuljice, i razvija se na koži čela, brade, grudi, leđa i pleća. Takvi osipi bubuljica nestaju ubrzo po prestanku unosa vitamina.



U cilju lečenja akni u periodu menstrualnog cilkusa, počnite sa 2 kapsule „BIOCINKA“ dva puta na dan. Da bi lečenje akni bilo efektivnije koristit kombinaciju selena i vitamina E.

Nastanak zapaljenja kože po svemu sudeći, dovodi do smanjenja količine nezamenljivih masnih kiselina, a posebno linolne kiseline, koje su zastupljene u sekretu lojnih žlezda. U svakodnevni obrok dodate jednu-dve supene kašike hladno ceđenog maslinovog ulja kao začin za jela od povrća.


BIOKOREKCIJA DERMATITISA I AKNI

Prva faza – čišćenje creva, uspostavljanje narušene razmene masti i hranljiva podrška ćelijama kože, omogućivanje normalnog funcionisanja polnih žlezda.

1. „PROPOLIS“: za lokalnu i spoljnu primenu po 1-3 tablete sitno izmrviti, nakvasiti pomoću „ANTILIPIDNOG ČAJA“ slabe koncentracije ili pomoću čaja za mršavljenje. Tako napravljenu kašu naneti na oštećeni deo kože na 5-20 minuta (u zavisnosti od osetljivosti kože). Isprati čajem.

2. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima po 2 tablete 2 puta na dan. Popiti sa ½-1 čašom vode.

3. „BIOKALCIJUM ZA DECU“: 1/3 kesice na 200 ml pročišćene vode uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka.

4. „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule pred ručak, sa 250 ml vode.

5. „KAPSULE „LJAN JAN“: po 2 kapsule ujutru, za vreme ručka i uveče – 30 minuta pre jela, piti sa vodom.

Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Druga faza – protivupalno dejstvo i podrška ćelijskim membranama kože, pojačavanje revitalizacionih procesa u ćelijama kože.

6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutro, 30 minuta pre doručka, piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim 3 nedelje uzimati po 3 kapsule. Na gnojni deo kože lica mogu se stavljati obloge od praška „KORDICEPSA“ (prašak jedne kapsule na supenu kašiku vode) i u večernjim satima stavljati da odstoje jedan sat.

7. „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2X1 u toku jela, popiti vodu.

8. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevno vreme, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.

9. „BIOCINK“: uzimati po 2 kaps. Pre spavanja, sa 250 ml vode

Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Trajanje osnovnog programa biokorekcije: 2 meseca.

U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.

Grašak

Po sadržaju hranljivih supstanci 1 gr
spiruline
odgovara 1 kg različitog povrća.

Spirulina je modrozelena mikroalga. Sadrži snažnu kombinaciju supstanci koje su važne za organizam čoveka, uključujući i amino-kiseline. Neke od njih su izuzetno retke i praktično se ne mogu naći u hrani biljnog porekla.
Jedinstveni dodaci ishrani Srbije.

ŠEĆERNA BOLEST - DIJABETES

Napisao Milan Stanić

ŠEĆERNA BOLEST - DIJABETES

Glukoza predstavlja osnovni supstrat koji je neophodan za stvaranje energije i vitalne funkcije svake ćelije. Dospeva u krv iz creva nakon razlaganja ugljevodonika iz hrane, a može se takođe obrazovati u organizmu iz glikogena.

Analizu krvi na glukozu treba vršiti 10-12 sati nakon poslednjeg uzimanja hrane, u mirnim uslovima, bez prehlade u zimsko doba. Ukoliko su rezultati veći od norme, analiza se ponavlja.

Ustaljeni pokazatelji koncentracije glukoze ujutru pre jela kod mladih osoba do 7,0 mM/l i kod lica preko 50 godina do 7,2 mM/l svedoče o narušenoj toleranciji prema glukozi.

Normalan nivo glukoze pri jednokratnom određivanju, ne isključuje postojanje oboljenja. Ako su ispoljeni klinički simptomi i postoji sumnja na dijabetes vrši se proba sa opterećenjem glukoze ili test tolerancije prema glukozi, vrlo efikasan metod ispoljavanja skrivenih poremećaja u razmeni ugljenih hidrata i sprovodi se u sledećim slučajevima:

kod osoba sa epizodnom ili stalnom glukozurijom (prisustvo glukoze u mokraći) bez kliničkih simptoma dijabetesa i normalnim nivoom glukoze u krvi
kod pacijenata sa kliničkim simptomima dijabetesa, ali sa normalnim nivoom glukoze u krvi i njenim odsustvom u mokraći
kod osoba koje imaju ustaljenu porodičnu predispoziciju za nastanak dijabetesa, ali nemaju njegova spoljašnje znake
kod bolesnika sa prisustvom glukoze u mokraći usled trudnoće, tireotoksikoze, oboljenja jetre, infekcija ili sa poremećajima vida nejasnog karaktera.

Tri dana pre sprovođenja testa sa opterećenjem glukozom potrebno je prestati sa prijemom lekova, koji mogu uticati na rezultate analiza. Test ne treba vršiti na ljudima koji su nedavno imali operaciju, infarkt miokarda, porođaj i kada je nivo glukoze ujutru pre jela iznosio preko 11,1 mM/l.

Test se sprovodi ujutru pre jela. Uzima se krv iz prsta u cilju određivanja polaznog nivoa glukoze, nakon čega pacijent prima 75 grama glukoze u čaši mlake vode. Doza za decu iznosi 1,75 grama na kilogram telesne mase. Nakon 1 i 2 sata ponovo se uzima krv kako bi se odredio sadržaj glukoze. Kod zdravih i kod bolesnih od dijabetesa ovi pokazatelji se razlikuju.



Šećerna bolest je endokrino-metabolično oboljenje koje karakteriše hronično povećanje koncentracije glukoze u krvi, poremećaj svih vrsta metabolizma, a uslovljen je apsolutnim ili relativnim nedostatkom insulina.

Dijabetes je treći, posle kardiovaskularne patologije i zloćudnih tumora, na mestu uzroka smrtnosti: pogađa krvne sudove mozga, ekstremiteta, bubrega, mrežnjače, što dovodi do razvoja infarkta miokarda, insulta, gangrene, slepila itd.

Izdvajaju se dva tipa dijabetesa: Tip I insulinski zavisan tip II insulinski nezavisan. Insulinski zavisan oblik dijabetesa se po pravilu razvija u dečjem i mladalačkom uzrastu.

Osnovni uzrok je autoimuni proces, posledica poremećaja imunog sistema kada se proizvode antitela protiv ćelija (ostrvca Langerhansa) pankreasa, što dovodi do razaranja ćelija.

Uzroci šećerne bolesti takođe mogu biti: tumori pankreasa, akutni ili hronični pankreatitis. Autoimuni proces mogu isprovocirati virusi epidemijskog parotitisa, rubeole, hepatitis, ishrana odojčeta kravljim mlekom u prvim mesecima života. Postoji određena nasledna predispozicija. Oboljenje se razvija brzo i neočekivano.

Češće nastaje kod gojaznih ljudi, mada se sreće i kod ljudi sa normalnom težinom kada se oboljenje razvija postepeno i ima izraženu naslednu predispoziciju.

Ma kakav da je uzrok nastanka dijabetesa, posledica je jedna: organizam ne može u punoj meri da iskoristi glukozu (šećer), koju unosi putem ishrane, i skladišti njen višak u obliku glikogena u jetri i mišićima.

Neiskorišćena i nedeponovana glukoza u prekomernoj količini cirkuliše krvlju (delimično se izbacuje putem mokraće), što nepovoljno deluje na sve organe i tkiva. Pošto je unos glukoze u ćelijama nedovoljan, kao izvor energije koriste se masnoće.

Kao posledica toga u povećanoj količini obrazuje se aceton, acetosirćetna i beta-oksibuterna kiselina (ketonska tela), koji su toksični po organizam i, pre svega, po mozak.

Klinički simptomi dijabetesa su: žeđ, učestalo mokrenje, pospanost, svrab, probadanje u dlanovima i stopalima, poremećaji u kardiovaskularnom sistemu, rane koje loše zarastaju. Simptomi mogu biti više ili manje ispoljeni.

U lečenju dijabetesa postoje stadijumi preddijabetskog stanja, latentnog (skrivenog) dijabetesa i ispoljenog dijabetesa. Poslednji može biti kompenzovan i nekompenzovan. Pod kompenzacijom se podrazumeva ne samo normalan ili nivo glukoze koji je blizu normalnog ili njeno odsustvo u mokraći, već i nepostojanje smetnji u oblasti metabolizma masnoća, belančevina i minerala. Prilikom dekompenzacije je primetna pojava ketonskih tela u mokraći, razvoj ketoacidoze.

Dijabetes u početnom stadijumu prolazi neopaženo, bez jasnih kliničkih znakova, otkriva se laboratorijskim analizama. Određivanje koncentracije glukoze u krvi obavezno je za sve starije od 40 godina, nezavisno od oboljenja. Lica, koja pate od gojaznosti, hipertonije, koja imaju naslednu predispoziciju (rođake, koje boluju od dijabetesa), žene koje su rodile decu težu od 4400 grama, ubrajaju se u grupu rizika i treba da se redovno podvrgavaju laboratorijskim ispitivanjima.

U zavisnosti od vrste dijabetesa manifestuju se sledeće promene:

1. Kod dijabetesa tip I – hiperglikemija (po pravilu iznad 12-15 mM/l), glikozurija, moguća ketonurija, nivo IRI i S-peptida je smanjen, dok je nivo glikolizovanog hemoglobina i fruktozamina povećan, povećan je titar antitela prema ostrvcima, poliurija.

2. Kod dijabetesa tipa II – glikemija, višekratno registrovana prilikom analize ujutru pre jela, iznad 6,2 mM/l, GTT karakteriše glikemija preko 11 mM/l, glikozurija (češće u dnevnim obrocima), nivo IRI i S-peptida u normi ili preko norme, sadržaj glikolizovanog hemoglobina i fruktozamina povećan, ređe se beleži sklonost ketoacidozi, poliurija nije izražena.

Kod obolelih od dijabetesa ispoljeni su sledeći znaci: smanjenje nivoa albumina u krvi, povećanje gama-globulina, holesterola, beta-lipoproteina. Kao rezultat ketonemije razvija se metabolička acidoza.

Najčešći uzrok ketoacidoze je izražena dekompenzacija IZDM ili dugotrajan INDM. Najteža posledica dijabetesa je dijabetična koma.

Osim laboratorijske kontrole obolelima od dijabetesa je neophodno i redovno samostalno određivanje nivoa glukoze u krvi u cilju sprečavanja dugotrajne hiperglikemije. Održavanje koncentracije glukoze na nivou koji je maksimalno približan normi 60-70% smanjuje rizik razvoja vaskularnih komplikacija.



BIOKOREKCIJA ŠEĆERNE BOLESTI

Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije, povećanje nivoa usvajanja glukoze.

1. „BIOKALCIJUM ZA SMANJENJE NIVOA ŠEĆERA U KRVI“: po ½ kesice na 250 ml vode, uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Preporučuje se uzimanje sa čajem od šipka.

2. „SAN GAO“: uzimati za vreme aktivnog meridijana mokraćne bešike od 15-17 sati.

3.
„KORDICEPS“: po 2 kapsule popodne, 1-1,5 sat nakon prijema hrane, piti sa vodom (250 ml) tokom 7 dana, zatim po 3 kapsule.

4.
„BIOCINK“: po 3 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, piti uz 250 ml vode.

Predviđena doza za kuru - 1 mesec i 10 dana.

Druga faza – održavanje normalnog metabolizma i povećanje aktivnosti samog insulina.



5.
„ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima u drugoj polovini dana.

Ne preporučuje se uzimanje preparata: deci do 12 godina, trudnicama i dojiljama.

6. „IKAN“: po 4 kapsule ujutru, 30 minuta pre doručka, popiti sa 250 ml vode.

1. „SPIRULINA“: 2 puta po 2 prethodno izmrvljene tablete dnevno, 1,5 sat vremena nakon ručka i večere, piti sa toplim čajem od šipka do 300 ml tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno povećati na najviše 5 tableta jedanput dnevno nakon ručka. Ne uzimati u slučaju patologije bubrega (akutna i hronična bubrežna insuficijencija, glomerulnefritis).

2. „KANLI“: Način primene: uzimati po 1 kapsulu dva puta dnevno.

Predviđena doza za kuru - 50 dana.

Trajanje osnovnog programa korekcije - 3 meseca.

U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.