Приказивање постова са ознаком imunitet. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком imunitet. Прикажи све постове

понедељак, 02. децембар 2013.

FENOMENALNA AKCIJA U TIENS-U OD 02 - 06.12.2013.GODINE

!!! SUPER AKCIJE !!! 
VREME JE SLAVA I ZATO ISKORISTITE OVE SUPER PONUDE I POKLONITE DRAGIM OSOBAMA ZDRAVLJE I BLAGOSTANJE 
 
SAMO ZA VAS IZ TIENSA :) :) :)
2-6.12.2013.
 
TIENS ČEŠALJ                                11040.00 din, akcijska cena 9384.00 din,
TIENS TEPIH  I              3560.00 din, akcijska cena 3026.00 din
TIENS JASTUK                9890.00 din, akcijska cena 8406.00 din
 
I TO NIJE SVE... :)
 
TIENS PREČIŠĆIVAČ VOĆA I POVRĆA  21120.00 din, akcijska cena 17952.00 din*
 
* PO OVOJ CENI NUDIMO SAMO 5 PREČIŠĆIVAČA, TAKO DA POŽURITE PO SVOJ APARAT ;)
 
 
A NI OVO NIJE SVE... 
 
UKOLIKO KUPITE TIENS PREPARATE ZA MINIMALNO 100 PV-a , DOBIJATE NEVEROVATNIH
20% POPUSTA, AKO JE NA VAŠOJ NARUDŽBENICI** I SPIRULINA, DOBIJATE JOŠ JEDNU GRATIS!!!
 
** NARUDŽBENICA NE MOŽE SADRŽATI APARATE, JER PV OD APARATA NE ULAZE U 100PV ZA POPUST OD 20%!!!
 
 
ČEKAMO VAS
VAŠ TIENS :)

среда, 21. март 2012.

VREME JE ZA ČAJ


Čaj je topli napitak koji je veoma popularan u mnogim zemljama sveta. U Rusiji, Velikoj Britaniji, Kini i mnogim drugim zemljama goste najpre ponude šoljom toplog čaja. I kod nas se u poslednjih nekoliko godina ustalila navika da šoljicu kafe zamenimo čajem, ali ne onoliko koliko bi to bilo potrebno. Možda zbog toga što je za nas čaj nešto što se daje bolesniku, da što pre ozdravi. Da ne bi bilo zabune, najpre treba naglasiti da postoje dve velike grupe čajeva, a to su ČAJ, koji se pravi od biljke čaj i BILJNI ČAJ, koji se dobija od raznih lekovitih biljaka. I kao što im i sam naziv kaže, ove dve grupe su potpuno različite i po svojoj nameni i po karakteru. Napitak koji se pravi od biljke čaja u sebi sadrži kofein i koristi se kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, a biljni čajevi se koriste kao lekovito sredstvo narodne medicine.

U Kini se najčešće koristi prva grupa, napitak od biljke čaj, dok se za biljni čaj koristi naziv ''lek''. U životu Kineza čaj ima posebno mesto, a pijenje čaja nije samo ceremonija nego i filozofija. Čaj se pije u svako doba godine, a u skladu sa vremenskim uslovima preporučuje se određena vrsta čaja. U Kini čaj ne služi samo da utoli žeđ, nego i da ojača imunitet. .

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za
regulaciju nivoa šećera u krvi . Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

уторак, 18. октобар 2011.

IMUNITET

IMUNITET

da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutrališu ili uništavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni čvorovi mogu oteći. Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne čvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploče.
Prosečno ljudsko telo sadrži otprilike 1 do 2 litre limfne tečnosti.

Slezina - Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim ćelijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ veličine pesnice smešten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Različiti delovi slezine specijaliziraju se za različite vrste imunoćelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunoćelije poznate kao makrofage.

Timus - Timus se nalazi u grudnom košu, između grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T - ćelija i važan je za njihovo sazrevanje.

Bela krvna zrnca - Bela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku različitih ćelija koje međusobno sarađuju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo različitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u našem telu: Leukociti, Limfociti, Monociti, Granulociti, B-ćelije, Ćelije plazme, T-ćelije, T-ćelije pomagači, T-ćelije ubice, T-ćelije ugušivači, Ćelije prirodne ubice, Neutrofili, Eozinofili, Bazofili, Fagociti, Makrofagi... Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednoćelijski organizmi, kreću se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate.

Postoje tri vrste leukocita:

- Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.
- Monociti, koji čine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi.
- Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od ključnog značaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a one koji koji sazrevaju u timusu T ćelije.

Većina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi. Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje.

- B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.
Proces funkcioniše na sledeći način: kada bacil naleti na B ćeliju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu ćelije "plazme". Ćelije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju određeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B ćelije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer će u slučaju njegovog povratka antitela biti spremna.

- T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije "ubice" i ćelije "pomagači". Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače. Sve to se dešava zato što napadnute ćelije otkriju svoj položaj pomoću abnormalnih proteina na površini. Kada se ćelija pomagač susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore ćelijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Ćelije ubice potom naciljaju abnormalnu ćeliju i unište je. I baš kao B ćelije, neke ćelije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne ćelije na koje naiđu. I to je najkraće moguće objašnjenje imunološke reakcije.

Dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo čega drugog što postoji u svakom organizmu, na isti ili različit način, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvažnije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcioniše, i na taj način stvaramo velike šanse da, savršeno zdravi, živimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan način.

Najvažnije o tretmanu kancera
Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uništi ćelije koje se ne razmnožavaju normalno. Zašto? Kod prosečnog čoveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 ćelija, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da će se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uništi takve ćelije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znači da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta.

Da bi došlo do pojave zloćudnog tumora, moraju se desiti tri stvari:
Početak procesa predstavlja greška u replikaciji ćelije. Postoje brojni uzroci povećanja broja takvih grešaka, a najčešće su to hemikalije (karcinogeni), virusi i naravno - životno doba. Sa 10 godina većina ljudi ima jako malo grešaka pri reprodukciji ćelija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 ćelija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se češćee sreće kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.


Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu ćeliju kada se ona formira. Ako takva ćelija prođe neprimećeno i opet se podeli, onda često dolazi do trećeg koraka. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U većini slučajeva organizam će savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona ćelija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadača. Koncept konvencionalnog lečenja raka počiva na činjenici da tumor treba iseći, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave ćelije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi


Međutim, zdravstvene institucije u svetu (naročito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu - dodatnu podršku imunološkom sistemu. Najjača klasa lekova protiv raka koji se trenutno koriste u svetu su polisaharidni imunomodulatori. To su jedinjenja koja pokreću funkciju imuno-sistema, vezuju se za površinske receptore raznih imuno-ćelija i aktiviraju ih. Oni stimulišu dodatnu proizvodnju takvih ćelija, ili oslobađaju citokine, proteine koji izazivaju nekrozu tumora. Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta. Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi čak zabranjeno da koriste reč "lek". Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz "u remisiji". To je zato što se zna da je gotovo sigurno da će se rak vratiti u sledećih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zračenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.

Poslušajte savet lekara, ali se nemojte plašiti da konvencionalnom lečenju dodate i ono što vam zdrav razum nalaže da je ispravno. Ako se vaš lekar tome opire, uputite ga na vebsajtove posvećene zdravlju.
Da bi se poboljšala njihova antitumorska i klinička svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se često hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljšanje su: Smitovo razgrađivanje (oksido-reduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Većina kliničkih dokaza antitumorskih svojstava potiču od komercijalizovanih pollisaharida - lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta pečuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva sprečavaju onkogenezu, i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.