Napisao Milan Stanić
IMUNITET KOD INFEKTIVNIH BOLESTI
PROGRAM POVEĆANJA IMUNITETA KOD ODRASLIH
Pod imunitetom se podrazumeva reakcija organizma, usmerena na njegovu
odbranu od stranog genetskog materijala: bakterije i njihovi toksini,
virusi, protozoe, paraziti, tkiva donora (uključujući krv), izmenjene
sopstvene ćelije ( ćelije raka ) i sl.
Imunološka zaštita se odvija pomoću različitih
mehanizama. Prvo organizam neutrališe stranu supstancu (antigen) putem
proizvodnje specijalnih hemijski aktivnih molekula, koje neutralizuju
efekat antigena –
antitela.
Za proizvodnju antitela odgovorne su najvažnije ćelije imunološkog
sistema – limfociti. Razlikuju se dve osnovne populacije limfocita, koje
zajednički omogućuju sve oblike imunog odgovora:
T (timus-zavisni) i
V (bursozavisni)
limfociti. Prva grupa limfocita prilikom senzibilizacije strane
belančevine direktno učestvuje u imunološkim reakcijama: uništava strane
ćelije tumora ili ćelije transplantiranih tkiva donora. To je
ćelijska karika imuniteta.
Druga grupa limfocita onesposobljava strane čestice na udaljenosti,
putem proizvodnje specijalnih biološki aktivnih molekula –
imunoglobulina. To je
humoralna karika imuniteta.
Prilikom razvoja humoralne imunološke reakcije odbrana organizma se
odvija direktno u krvi u zavisnosti od tipa hemijske reakcije. Antitela,
nastala kao rezultat slične imunološke stimulacije, mogu se čuvati u
organizmu čitav život, čineći čoveka otpornim na ponovne kontakte sa
npr. ospicama, infektivnim parotitisom, rubeolama. Na ovom efektu
zasnovan je celokupan program vakcinisanja stanovništva.
T-limfociti učestvuju u imunološkim reakcijama u dva smera, s jedne strane pomažu V-limfocitima da prepoznaju strani činilac (
antigen)
i stimulišu ih za proizvodnju složenih molekula antitela, a sa druge
strane, T-limfociti su nakon antigenske aktivacije u stanju samo da
razlažu ili direktno da uništavaju druge supstance.
T-limfocit uništava stranu ćeliju pri neposrednom kontaktu, zbog čega je i dobio naziv
“ćelija-ubica”.
Ova pojava je dobila naziv
fagocitoza, dok su
aktivne ćelije koje “love” strane supstance nazvane fagocitima.
Proizvodnja antitela i pojava fagocitoze ,predstavljaju tipične
mehanizme imuniteta.
Pored toga postoje i atipični mehanizmi. U njih se ubrajaju:
- nepropustljivost kože i sluzokože za većinu mikroorganizama
- supstance, zastupljene u kožnim sekretima i kiselom sadržaju želuca, koje nepovoljno deluju na mikroorganizme
- specijalni enzimski sistemi, zastupljeni u telesnim tečnostima
(krvi, pljuvački, suzama i sl.), koje uništavaju mikroorganizme (npr.
lizozim).
Odbrana organizma odvija se ne samo putem sprečavanja ulaska
stranih supstanci u organizam, već i putem čišćenja organa i tkiva od
već unetih antigena (proces eliminacije). Virusi, bakterije i
njihovi toksini, kao i proizvodi razlaganja bakterija, izbacuju iz
organizma putem znoja, sluzi, mokraće, stolice i drugih izlučevina.
U atipične odbrambene činioce ubrajaju se i
interferoni
– antivirusne belančevine, koje proizvodi zahvaćena ćelija. Šireći se
po međućelijskoj tečnosti i taložeći se na membranama zdravih ćelija,
interferon brani zdravu ćeliju od prodiranja čestica virusa, kao i
sistem komplemenata – niz belančevinastih jedinjenja, rastvorenih u
serumu krvi, limfi i tečnosti unutar tkiva, koji omogućuju uništavanje
ćelija sa stranim česticama.
Dugotrajno gušenje rada odbrambenog mehanizma naglo povećava
mogućnost od nastanka kancera, pošto su kancerogene ćelije mutanti u
odnosu na organizam, dok ih u zdravom telu T-limfociti brzo prepoznaju i
uništavaju.
Nedostatak imuniteta na desetine puta povećava rizik da će limfociti
propustiti kancerogenu ćeliju i da će ona usloviti progresivni i
nepovratni rast novih ćelija raka. Postoji niz preparata, koji sadrže
kako sintetisane, tako i prirodne supstance (KORDICEPS, SPIRULINA, IKAN,
HITOZAN, CINK, ANTILIPIDNI ČAJ, HOLIKAN, VEJKAN, LIKOPEN, PROPOLIS,
ULJE BELOG LUKA, ULJE ŽUTOG NOĆURKA, MACA, TABLETE I ESENCIJA ZA
MRŠAVLJENJE, VIŠE VRSTA KALCIJUMA, DIGEST, INER WELNES) koje povećavaju
snagu atipičnog imuniteta.
Na taj način odbrambeni sistem predstavlja liniju odbrane, koja vas
štiti od uticaja svega, što “niste vi”. U ovu široku kategoriju ubrajaju
se: bakterije, gljivice, virusi i sve to, što odbrambeni sistem kao
verni pas čuvar proglasi “spoljašnjim”. Na nju se mogu odnositi
transplantirani bubreg ili srce, penicilin i pojedini drugi lekovi,
čestice prašine i polena.
U nekim slučajevima “spoljašnjim” se smatraju ćelije našeg vlastitog
tela, kod kojih je poremećena struktura i koje su izgubile svoje
normalne “naše” karakteristike. Odbrambeni sistem sa budnom pažnjom
patrolira u potrazi za takvim ćelijama-simulantima koje su potencijalni
izvori raka.
U svako doba imuni sistem se trudi da preseče put svemu što je strano
i aktivizira čitav niz sredstava, koje uništavaju sve ono što je
strano.
Svi mi se neprestano izlažemo prodiranju stranog elementa u organizam
kako iz spoljašnje sredine (nešto loše udišemo, jedemo, ono prodire u
nas preko kože), tako i unutar našeg vlastitog organizma (naše ćelije
stare ili menjaju svoja obeležja, i tada je potrebno udaljiti ih iz
organizma kako ne bi došlo do razvoja raka).
Mi zavisimo od zdravlja našeg imunog sistema, koji radi neprekidno,
kao časovnik, da bi nas odbranio od neprijatelja. Bez zdravog imunog
sistema, koji je u stanju da uništi sve naše neprijatelje, osuđeni smo
na brzu smrt, nalik detetu koje živi pod staklenim zvonom. U svetlu
svega izloženog nije teško razumeti da ukoliko želite da posedujete
odlično zdravlje, jedan od vaših najvažnijih ciljeva je jačanje imunog
sistema.
U Vaš organizam trebalo bi svakog dana uneti minimum 0,5 grama
esencijalnih belančevina na svaka 454 grama nemasne težine tela u cilju
izgradnje i regeneracije telesnog tkiva, kao i održavanja imunog sistema
u zdravom stanju.
Organizam dobija nezamenljive masne kiseline iz hrane i putem
uzastopnih hemijskih reakcija proizvodi “korisne” i “štetne”
prostaglandine.
Deficit vitamina A smanjuje aktivnost imunog sistema prilikom prodiranja stranih belančevina u organizam, dok je unos ovog vitamina ponovo uspostavlja.
Budući da organizam poseduje sposobnost da nagomilava vitamin A, njegov
nekontrolisan unos može dovesti do ispoljavanja toksičnog dejstva
vitamina. Međutim, ako je organizmu potreban vitamin A, on ga sam može
proizvoditi od provitamina beta-karotena (“VEJKAN”).
Vitamini B grupe potpomažu stimulisanje rada imunog sistema u
periodima fizičkog stresa. Ukoliko nivo ovih vitamina pada, primetno se
smanjuje sposobnost organizma da proizvodi antitela za borbu sa
infekcijama, i vi na taj način postajete žrtva mnogobrojnih infekcija.
Deficit folne kiseline smanjuje brzinu reakcije imunog sistema na
spoljašnje činioce. Deficit pantotenske kiseline i riboflavina (vitamina
B
2) usporava proizvodnju antitela u organizmu, za borbu sa infekcijama.
Organizam mora imati dovoljno vitamina B
6 (piridoksina),
da bi proizvodio potrebnu količinu novih odbrambenih činilaca u trenutku
aktiviranja signala o prodoru stranih elemenata u njega. Ovi činioci
reprodukuju se u matricama, smeštenim u limfnim čvorovima, kičmenoj
moždini, kao i u krvi. Čim se pojavi potreba za odbranom organizma, ove
matrice se brzo reprodukuju, ispunjavajući organizam preciznim kopijama,
da bi se suprotstavile neprijatelju. Vitamin B
6 pomaže kod kopiranja genetičkog niza, koji mora preći sa bilo koje imuno-ćelije na njenu kopiju.
Deficit vitamina B
12 doprinosi slabljenju reakcije odbrambenog sistema i smanjuje njenu sposobnost da se bori sa stranim ćelijama.
Nedostatak vitamina C može naneti povrede imunom, odbrambenom sistemu
na nekoliko načina: zadržava se reakcija odbrambenih snaga nakon
signala o nastanku patološkog stanja, i ista sredstva se ne pojavljuju
suviše brzo u oblastima prodora bakterija, virusa i sl; smanjuje se
brzina proizvodnje antitela za borbu protiv infekcije; sposobnost
odbrambenih snaga da uništavaju strane činioce koji su prodrli u
organizam može biti oslabljena ili nestati.
Nedostatak vitamina E snižava sposobnost imunog sistema da nas brani.
Uzimanjem ovog vitamina poboljšava se otpornost na oboljenja u svim
uzrasnim grupama, iako je naročito koristan za starije pacijente.
Deficit selena slabi imuni sistem na nekoliko načina: smanjuje se
proizvodnja antitela, snižava sposobnost odbrambenih sredstava da
uništavaju strane činioce koji su prodrli u organizam, smanjuje se broj
ćelija koje šalju signale o nastanku patološkog stanja da bi privukle
ćelije imunog odgovora u toj oblasti, koja je izložena napadu stranih
činilaca.
Deficit gvožđa smanjuje sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se
bore sa stranim činiocima, kao i sposobnost drugih za deobu u određeno
vreme.
Deficit cinka, može da predstavlja uzrok slabljenja imuniteta kod
ljudi. Međutim, čak i da nema pravog deficita cinka, dodatno uzimanje
preparata cinka uvećava sposobnost zaštitnog imunog sistema da reaguje
na strane uticaje.
Hrana sa visokim sadržajem rafiniranog šećera slabi imuni
sistem na taj način što narušava sposobnost organizma da proizvodi
potrebna antitela za borbu sa infekcijama, kao i time što smanjuje
sposobnost pojedinih odbrambenih snaga da se bore sa stranim činiocima.
Potrebno je smanjiti potrošnju šećera i svih namirnica, koje su
spremljene sa njim.
BIOKOREKCIJA IMUNITETA
Prva faza – uspostavljanje i stimulisanje delatnosti imunološkog sistema.
1.
„KORDICEPS“: po 3 kapsule ujutru, 1-1,5 sat
nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode. Deca do 6 godina – po 1 kapsulu,
deca preko 12 godina – po 2 kapsule.
2.
„HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre
obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode. Deca do 6 godina – po 1
kapsulu, deca starija od 12 godina – po 2 kapsule.
3.
“PROPOLIS”. Način upotrebe: uzimati tokom dana. Tablete je bolje ne gutati, već polako i u potpunosti sažvakati u ustima.
Doziranje:
deca do 10 godina: po 1 tabletu 2-3 puta na dan; deca do 14 godina: po 1
tabletu 4-5 puta na dan; odrasli: po 2 tablete 3 puta na dan ili po 1
tabletu 6-10 puta tokom dana
4.
„SPIRULINA“: po 2 kaps. 2 puta dnevno, sat i
po vremena nakon ručka i večere, piti sa toplim čajem od šipka do 300 ml
tokom 7 dana, zatim je dozu potrebno povećati na najviše 5 kaps.
jedanput dnevno nakon ručka. Ne primenjivati u slučaju patologije
bubrega (akutna i hronična bubrežna insuficijencija, glomulonefritis).
Predviđena doza za kuru: 2 meseca.
Druga faza – uspostavljanje narušene razmene mikroelemenata i vitamina.
5.
„BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po jednu kafenu
kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima.
Najbolje je piti sa čajem od šipka.
6.
„BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, sat i po nakon večere, popiti sa 250 ml vode.
7.
„VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 sat nakon ručka, popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru:
1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 3 meseca.
Ponoviti 3 puta godišnje