Napisao Milan Stanić 19.11.2011
Koenzim Q10 (ubihinon) - neophodna hranljiva materija za rad srca i jetre, održavanje imunog sistema. Godine 1978. američki naučnik Piter Mičel je za razradu teorije delovanja Q10 dobio Nobelovu nagradu. Q10 ubrzava zarastanje ožiljaka usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Skraćuje postoperativni period, učestvuje u procesu oslobađanja energije. Osim toga Q10 doprinosi normalizaciji arterijalnog pritiska, usporava proces starenja, neutrališe histamin (astma, alergija, respiratorna oboljenja).
Koenzim Q10 (CoQ10, ubihinon) reguliše snabdevanje naših ćelija energijom, pa otuda i snabdevanje energijom celoga tela. Sve naše ćelije sadrže Q10, koji je esencijalan za biohemijske i biološke procese i održavanje zdravlja. Njegov nedostatak vodi poremećaju energetske ravnoteže i različitim funkcionalnim poremećajima. Ovi poremećaji se javljaju već pri sniženju koncentracije koenzima Q10 za 25%. Manjak koenzima Q10 vodi slabljenju srčanog mišića, hipertenziji i mnogim drugim bolestima. Koenzim Q10 je poznat i kao ubihinon. Postoji deset vrsta koenzima Q, ali je samo Q10 prisutan u ljudskom telu. Do 30. godine starosti organizam ga proizvodi u dovoljnoj količini. Pošto se produkcija koenzima Q10 smanjuje sa starenjem (direktno proporcionalno), neophodno da je unositi putem hrane ili dodataka ishrani.
Koenzim Q10 je supstanca slična vitaminima. Strukturno je veoma sličan vitaminu E, ali mu je antioksidativno dejstvo jače. On deluje kao katalizator, koji ubrzava i usmerava neke biohemijske procese. On inicira procese stvaranja energije u mitohondrijama, našim malim "energanama", u kojima se adenozin trifosfat (ATP), "gorivo" za naše telo, stvara iz hrane. Pacijenti koji boluju od različitih oboljenja srca (npr. kardiomiopatije) imaju male šanse da prežive duže od 5 godina, osim ako se ne podvrgnu veoma skupoj operaciji transplantacije srca. U SAD takav zahvat košta 150.000 USD. Međutim, na sreću, sada postoji i drugo rešenje. Brojni međunarodni istraživači potvrdili su blagotvornost i mogućnost nesmetanog korišćenja koenzima Q10 kao izuzetnog dodatka ishrani. Istraživanja su pokazala veliki značaj koenzima Q10 u tretiranju visokog krvnog pritiska, zatim, štiti želudac i dvanaestoplačno crevo i može da učestvuje u zarastanju čira na dvanaestoplačnom crevu. Druga istraživanja su ukazala na dejstvo koenzima Q10 u tretiranju raznih alergija, astme i respiratornih bolesti, zatim u tretiranju nekih degenerativnih iboljenja nervnog sistema (Alchajmerova bolest, multipla skleroza i sl.), pa i u nekim oblicima šizofrenije. Dobri rezultati se postižu primenom koenzima Q10 u usporavanju starenja i u tretmanu gojaznosti, kandidijaze (infekcija gljivicom Candida albicans), bolesti desni i njihove atrofije, te šećerne bolesti. Na kraju, ne treba zaboraviti da koenzim Q10 može da bude izuzetno važan u tretmanu AIDS-a i jačanju imunog sistema. AIDS Weekly je krajem 1994. godine izvestio da proces programirane smrti ćelija (apoptoze), povezan sa degenerativnim bolestima i AIDS-om, može biti inhibiran koenzimom Q10.
Bez ovog koenzima ne biste imali energije ni za nekoliko ponavljanja zadatih vežbi, a imuni sistem bi bio narušen. Koenzim Q 10 nije moguće proizvesti u telu pa se u organizam unosi ishranom. Najbogatiji prirodni izvor koenzima Q10 su: skuša, losos, sardina, goveđe srce, goveđa jetra, piletina, neprženi orasi, pirinčane mekinje i sojino ulje.
Kao što samo ime sugeriše, koenzimi pomažu enzimima u regulisanju raznih metaboličkih procesa u telu. U proteklim godinama naučnici su detaljnije proučavali koenzim Q 10. Kao i mnoge koenzime, ni Q 10 nije moguće proizvesti u telu pa se u organizam unosi ishranom. Imajući u vidu njegovu važnost u proizvodnji energije, Q 10 se obično nalazi u mitohondrijama. Ove male organele postoje u svim ćelijama u telu i njihov je zadatak da proizvode energiju. Bez koenzima Q 10 ne biste imali energije ni za nekoliko ponavljanja zadatih vežbi. Kada nivo Q 10 opadne većina glavnih organa ostaje u stanju energetskog manjka koje se pogoršava ako se zahteva dodatna energija za aktivnosti kao što su rad ili vežbanje. Kod sportista, prvi znak hronične zamorenosti je da osećaj umora nije otklonjen ni posle dužeg odmora. Pored povećanja energije i vitalnosti, ovaj koenzim stimuliše telesni imuni sistem. Ovaj koenzim nazivaju i "pokretačkom oprugom života" i danas je on sastavni deo jelovnika više miliona ljudi u cilju uspešnog savlađivanja iscrpljenosti i nadoknade utrošene energije. Blagotvorno deluje na rad srca, na stanje krvnih sudova, na rad pluća, bubrega i imunološkog sistema istovremeno usporavajući proces starenja. Redovno uzimanje Q10 koenzima rezultira pozitivnom regulacijom štetnih procesa u organizmu a opšte stanje bolesnika značajno se popravlja.Izuzetni rezultati u lečenju, zahvaljujući unošenju ovog koenzima, postignuti su prvenstveno kod srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova. Koenzim Q 10 u vidu preparata koji postoje na našem tržištu mogu koristiti svi, ne izaziva nuspojave, predoziranje nije moguće, višak se eliminiše iz organizma. Upotreba Q10 koenzima kao dopune svakodnevnoj ishrani ne umanjuje sposobnost organizma da proizvodi ovu supstancu.
Prirodni izvori
Najbogatiji prirodni izvor koenzima Q10 su: pečurka kordiceps, reishi, shiitake, riba skuša, losos, sardina, goveđe srce, goveđa jetra, piletina, neprženi orasi, pirinčane mekinje i soja-sojino ulje. Nešto manje količine nađene su u žitaricama, nekim vrstama povrća i u mlečnim proizvodima. Ovakav sadržaj koenzima Q10 u namirinicama navodi na zaključak da strogi vegetarijanci nedovoljno unose koenzim Q10. Koenzim Q 10 u vidu preparata svuda je u svetu poznata i priznata vrsta dopunske ishrane čije je blagotvorno dejstvo opisano u brojnim medicinskim i stručnim časopisima, naučnim radovima i publikacijama. Koenzim Q10 posebno je značajan u lečenju bolesti srca i krvnih sudova. Ćelije srčanog mišića, zbog srca koje neprekidno radi tokom celog života, sadrže najviše organela po imenu mitohondrije. Ova organela stvara enrgiju za život ćelije. U nedostatku koenzima Q10 dolazi do smetnji u proizvodnji energije a ovaj proces dovodi do laganog odumiranja srčanog mišića. Unošenjem ovog koenzima u organizam predupređuje se nastanak ovih procesa, usporavaju njihove pojave a u slučaju već nastale bolesti ubrzava se izlečenje. U vezi sa srcem i srčanim mišićem, koenzim Q 10 pomaže i u lečenju sledećih bolesti: aritmije, zakrečenje krvnih sudova, tromboza, sužavanje krvnih sudova, visok krvni pritisak, stezanje u predelu srca (Angina pectoris), oboljenja desni...Bolesti disajnih organa: Stimulacijom imunološkog sistema koenzimom Q10, značajno se ublažavaju alergijske i astmatične tegobe.
Kancerogena oboljenja: U krvi obolelih od ovih vrsta bolesti otkriven je niži nivo koenzima Q10 od uobičajenog. Posle redovnog uzimanja velike doze ovog preparata, nakon operativnog uklanjanja tumora, primećena su vidljiva poboljšanja. Pomenuti koenzim jača imunološku reakciju, ublažava štetne posledice hemoterapije, usporava razvoj bolesti ali nije antikancerozno sredstvo. Koenzim Q10 ublažava i usporava degenerativne promene u slučaju šećerne bolesti, čireva probavnih organa, multipleks skleroze i oboljenja jetre. Koenzim Q 10 ima moć da umanji štetu koju čine slobodni radikali. Kako starimo povećava se produkcija ovih štetnih materija, a Q 10 u velikoj meri sprečava njihovo delovanje. Bilo koja supstanca koja podiže nivo energije, umanjuje štetno dejstvo slobodnih radikala i doprinosi boljem funkcionisanju srca, svakako treba da se nađe u vašem programu zdrave ishrane.
Pažnja!
Kvalitet koenzima Q10 gubi se pri temperaturama višim od 35°C. Blagotvorno dejstvo koenzima Q10 se najčešće postepeno javlja, tako da je ponekad potrebno da protekne i nekoliko sedmica korišćenja preparata grupe H, kako bi se ono osetilo. Ukoliko neko oseti povoljno dejstvo tretmana znatno ranije, već posle nekoliko dana od početka uzimanja, to ukazuje da je deficit koenzima Q10 u organizmu bio veoma izražen. Po postizanju zadovoljavajućeg nivoa energije u organizmu, preporučuje se uzimanje preparata sa kordicepsom neprekidno 60 dana, uz obaveznu pratnju preparata sa saponinima koji su u funkciji čistača krvnih sudova.
Beta-karotin - zaštitnik od raka i upalnih procesa, pomoćnik pri srčanim oboljenjima; Beta karotin je provitamin vitamina A, što pobliže znači da iz njega organizam, prema svojim potrebama, stvara potrebne količine A-vitamina u jetri. Nalazi se u svim preparatima grupe H. Zapaženo je da Japanci i Norvežani, koji konzumiraju hranu bogatu beta-karotinom, u mnogo manjem broju oboljevaju od raka debelog creva, prostate, dojke i grlića materijce. Beta-karotin zaslužuje posebnu pažnju zbog njegove uloge u prevenciji maligniteta. Njegova uloga u prevenciji tumorskih bolesti bazira se na sposobnosti antioksidanta, u koje spada i beta-karotin, da transformišu produkte metabolizma kancerogene prirode ili kancerogene poreklom iz spoljne sredine, u manje štetne supstance. Beta-karotin, takođe, stimuliše funkcionisanje imunog sistema. On doprinosi zaštiti od tumorskih oboljenja, ali i onoj vezanoj za aterosklerozu, što smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, infarkta miokarda i prerane smrti. Jedna desetogodišnja studija vršena u SAD pokazala je da su muškarci koji su uzimali beta-karotin upola manje obolevali od srca i tumora prostate u odnosu na muškarce kontrolne grupe koji nisu uzimali beta-karotin. Primećeno je, dalje, da je u planinskoj oblasti kineske provincije Lin Xian incidenca raka jednjaka i antruma želuca najmanja u svetu. U eksperimentu, koji je sproveden zajedničkim snagama kineskih i američkih naučnika, polovini zdravih ispitanika starosne dobi između 40. i 69. godine davana je kombinacija četiri vrste vitamina (A, B, C i E) i minerala, dok je druga polovina ispitanika uzimala placebo svaki dan. U slučaju grupe koja je dobijala kombinaciju A-vitamina i cinka, pojavljivanje maligniteta raka na želucu smanjeno je za 2/3, dok u drugim grupama nije bilo statistički značajnog pada oboljenja. Prema naučnom objašnjenju, A-vitamin je koristan u prevenciji malignih oboljenja zahvaljujući njegovoj sposobnosti da utiče na procese ćelijske diferencijacije i tako sprečava nastanak nekontrolisanog bujanja mladih, nediferenciranih ćelija. Cink reguliše količinu A-vitamina u ćelijama. Danas su namirnice koje konzumiramo, na žalost, zagađene štetnim materijama iz životne sredine, pa stoga, nisu samo izvori vitamina. Tako, na primer, šargarepa, osim kad je u pitanju garantovano bio-proizvod, često sadrži više kadmijuma i nitrata nego beta-karotina. Zato organizam treba da dobije beta-karotin iz čistog izvora u vidu dodatka ishrani.
Vitamin E - najmoćniji pomoćnik pri onkologiji i oboljenjima srca
Vitamin E predstavljaju u mastima topljivi tokoferoli koji u organizmu djeluju kao jako dobri antioksidansi. Nedostatak vitamina E vrlo je redak jer je taj vitamin vrlo široko zastupljen u hrani. Nalazi se u svim tkivima u organizmu, a najviše ga je u jetri, masnom tkivu i mišićima.
Poznato je osam tokoferola (svi su alkoholi) sa aktivnošću vitamina E dok se najvažnijim smatra alfa-tokoferol koji čini 90% tokoferola u životinjskim tkivima i pokazuje značajnu biološku aktivnost. Alfa-tokoferol je derivat kromana s izoprenoidnim pobočnim lancem. Ono je zelenkastožuto viskozno ulje koje je netopivo u vodi, a topivo u alkoholu i biljnim uljima. Vitamin E nije dobro držati uz plastiku jer se veže za nju što bi izazvalo razne probleme.
Tokoferoli su u pravilu vrlo rasprostranjeni u hrani. Bogati izvor vitamina E su biljna ulja posebno suncokretovo, sjemenke, bademi, kikiriki, jaja i dr. Preporučene dnevne količine su za odraslu ženu 8 mg, a za odraslog zdravog muškarca su 10 mg.
Kao oksidans vitamin E spriječava oksidaciju polizasićenih masnih kiselina (membranskih lipida) te reagira sa slobodnim radikalima.
Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a može se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i neadekvatne prehrane koja traje mesecima. Poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.
Vitamini grupe "B" - podržavaju rad jetre i nervnog sistema;
Kompleks B vitamina čine:
B1 (tiamin) Vitamin B1 utiče na sagorevanje ugljenih hidrata olakšavajući hemijske procese pomoću kojih se glikoza pretvara u energiju, Poznat je kao "moralni vitamin" zbog blagotvornog dejstva na nervni sistem i duhovno stanje. održava funkcije nervnog sistema, potpomaže rast i ublažava bol. Ovaj vitamin se nalazi u žitaricama,svom voću i povrću. Jedino ga nema u belom brašnu i šećeru. Najveći izvori su suvi kvasac, pirinčane ljuspe, integralna pšenica, zobeno brašno, kikiriki, svinjetina, mnogo povrća, mekinje, mleko. Mora se svakodnevno obnavljati. Nisu poznata toksična dejstva kod prekoračenja preporučenih dnevnih doza. Nedostatak dovodi do bolesti beri-beri koja je danas vrlo retka.
B2 (riboflavin) Vitamin B2 potpomaže rastenje i plodnost, ubrzavajući hemijske procese neophodne za iskorišćenje proteina i ugljenih hidrata, doprinosi zdravlju kože, noktiju i kose, Potpomaže zarašćivanje rana u ustima i poboljšava vid i ublažava umor očiju.
B3 (niacin, niacinamid),
B4 (adenin),
B5 (pantotenska kiselina),
B6 (piridoksin), Vitamin B6 reguliše metabolizam proteina u nervnim tkivima, jetri i koži, učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, Njegovo prisustvo je neophodno za proizvodnju antitela i ćelija crvenih krvnih zrnaca. doprinosi prevenciji raznih nervnih i kožnih poremećaja, ublažava noćne grčeve i neke oblike neuritisa, smanjuje mučninu i usporava starenje. Potreban je radi potpunog apsorbovanja vitamina B12.
Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa. Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim C atomom, pri metaboličkim procesima.
Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta. B10, B11, (faktori rastenja), B12 (kobalamin, cianokobalamin), B13 (orotinska kiselina), B15 (pangaminska kiselina), B17 (amigdalin), BC (folna kiselina), BT (karnitin) i BX ili PABA (para-aminobenzoeva kiselina). Grupu jedinjenja, koju jednim imenom nazivamo kompleks ili grupa vitamina B, čine jedinjenja koja su među najneophodnijim za normalno funkcionisanje organizama, usled uloge u kritičnim reakcijama metabolizma.
Vitamin H -Biotin je prisutan u svakodnevnom životu ćelije, sintezi masnih kiselina i amino kiselina. Ima bitnu ulogu u Krebsovom ciklusu, u kojem se stvara energija preko potrebna ćeliji. Biotin je takođe bitan u održavanju korektnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom često imaju veoma nizak nivo biotina. Istraživanja su i dalje u toku, ali do sada je utvrđeno da je biotin ukljeučen u sintezu insulina. Preporučuje se za ojačavanje kose i noktiju. Može se naći kao sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda, naročito onih namenjenih za kosu i kožu.
Fosfolipidi - obnavljaju tkiva;
Fosfolipidi ili fosfatidi se dele na glicerofosfolipide i sfingolipide.
Glicerofosfolipide su derivati fosfatidne kiseline i sadrže glicerol, masne kiseline, fosfatidnu kiselinu i azotna jedinjenja.
*
Od svih lipida glicerofosfolipidi su najpolarniji, a u vodenoj sredini se nalazi u obliku micela. Ima nekoliko grupa glicerofosfolipida:
1. Fosfatidilholini, lecitini sadrže glicerol, više masne kiseline, fosfornu kiselinu i holin:
2. Fosfatidiletanolamini, kefalini umesto holina sadrže etanolamin: Gornje dve grupe su glavna lipidna komponenta membrane ćelija.
3. Fosfatidilserini kao azotna jedinjenja sadrže ostatak serina: Od masnih kiselina koje ulaze u sastav glicerofosfolipida najčešće su stearinska, palmitinska, oleinska i linolenska. Pri njihovoj hidrolizi (otrov kobre) izdavaja se ostatak nezasićene masne kiseline, a preostalo jedinjenje ima jako hemolitičko dejstvo.
Sfingolipidi ne sadrže glicerol već alkohol sfingozin: Najčešće su sfingomijelini koji se nalaze u membranama ćelija i to posebno nervih. Hidrolizom daju jedan molekul masne kiseline, jedan molekul nezasićenog dvovalentnog alkohola sfingozina, jedan molekul azotnog jedinjenja (najčešće holina) i jedan molekul fosforne kiseline. Hemijska formula sfingomijelina data je ispod: Polarni deo je naelektrisan i pozitivno (holin) i negativno (ostatak fosforne kiseline), a ostali deo molekula je nepolaran.
Glikolipidi su složeni lipidi koji sadrže ostatak ugljenih hidrata (najčešće D-galaktoze). Bitni su za rad bioloških membrana. Nalaze se u mozgu i krvi. Dele se ne dve grupe:
Cerebrozidi sadrže heksozu (često D-galaktozu) vezanu etarskom vezom sa sfingozinom, a sadrže i neku masnu kiselinu sa 24 C atoma (lignocerinska, cerebronska): Mnogo cerebrozida se nalazi u membranama nervnih ćelija. Gangliozidi hidrolizom daju višu masnu kiselinu, sfingozin, D-glukozu, D-galaktozu kao i derivate aminošećera: N-acetilglukozamin i N-acetilneuraminsku kiselinu. Nalaze se pretežno u sivoj kori mozga i membranama nervih ćelija. Svi gore pomenuti lipidi spadaju u saponifikujuće lipide jer pri njihovoj baznoj hidrolizi nastaju sapuni. Postoje i lipidi koji se ne hidrolizuju uz oslobađanje masnih kiselina.
Nezamenljive aminokiseline i belančevine - građevinski materijal organizma; Proteini su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.
Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.
U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:
Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin
Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to cine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak pracen je poremecajem u stvaranju spermatozoida.
Neesencijalne aminokiseline su:
Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin
Vrste proteina na osnovu izgleda molekula
1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2. Globularni: albumini, globulini i histoni;
3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);
Funkcija proteina
1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, misica (mioglobin),
2. Obezbeduju rast i obnovu celije - esencijalni nutrijensi
3. Imaju vaznu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge bioloske i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogucavaju prenosenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Odrzavaju acido-baznu i osmotsku ravnotezu (ako se smanji koncentracija proteina plazme sman
5. Izvor su energije 1g proteina juje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povisena kiselost/ oslobadaju se aminokiseline i omogucavaju odrzavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fizioloskim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH, = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).
- Esencijalne masne kiseline - najvažniji element ćelija i ćelijskih membrana;
Masne kiseline
Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tečne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su čvrste na sobnoj temperaturi i teže se apsorbuju. Od broja ugljenikovih atoma zavisi dužina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasićena ili ne.
Zasićene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najčešće su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasićene masne kiseline su "krivac" povećanja holesterola u krvi.
Izvori zasićenih masnih kiselina su:
Namirnice životinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluća, teletina, salo, živinsko meso (mast i kožica), puter, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrži i holesterol.
Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline zajedno čine nezasićene masne kiseline.
Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline
Nezasićena masna kiselina ima najmanje jednu nezasićenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik može biti dodat nekom molekulu. Najčešće se nalaze u tečnim uljima biljnog porekla.
Polinezasićena ulja su tečna na sobnoj temperaturi i na hladnoći (frižideru). Na vazduhu lako oksidišu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, koštunjavo voće i semenke. Polinezasićene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kislina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.
Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za važne funkcije). Arahidonska se može sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske neće se ispoljiti njen deficit). Oleinska se može sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasićena.
Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u žiži naučnog interesovanja. Još davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, međutim u mesu ribe severnih ledenih mora nađeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povećavaju elasticitet krvnih sudova i sprečavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmičko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natiče sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku. Ako ima više arahidonske kiseline u ćelijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (sužavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povećavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (naročito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snižavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih čestica u jetri i zato ima važnu ulogu u prevenciji šloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrću i leguminozama. Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrću i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rašireno gledište da zasićene masne kiseline treba zameniti nezasićenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasićene masne kiseline mogu delovati i štetno ako se previše unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povećano stvaranje lipidnih peroksida i snižavanje HDL holesterola. Preporučen dnevni unos polinezasićenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporučuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a može nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga). Mononezasićena ulja su, takođe, tečna na sobnoj temperaturi, ali u frižideru počinju da se zgušnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasićenih masnih kiselina. Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od holesterola. Snižavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istraživanja pokazuju da i mononezasićene masne kiseline mogu, takođe, da sniže holesterol u krvi sve dok je ishrana siromašna u zasićenim masnim kiselinama. Nezasićene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno isključiti zasićene masne kiseline. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasićene masne kiseline.
Hidrogenizovane masti
Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slučaju masnih kiselina znači njigovo prevođenje u zasićene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do užeglosti nego kada su u tečnom obliku.
Tečna ulja, prirodno bogata nezasićenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u čvršća i zasićenija stanja. Takva zasićena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.
Mnoge studije pokazuju da ove masti povećavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrži tečno ulje kao osnovni sastojak, dok zasićenih masti ne sme da sadrži vise od 2 g na kašiku proizvoda. Sadržaj masnih kiselina je najčešće istaknut na mnogim margarinima.
"Nikad se nemoj kajati sto si malo jeo"
Tomas Dzeferson Predsednik SAD-a Od 1801-1808.
Masti ili lipidi su hemijska jedinjenja nerastvorljiva u vodi. Sastoje se pre svega od atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, kao i ugljeni hidrati, ali su ti atomi drugacije rasporedjeni.
Razlicite vrste masti:
- Prosti lipidi (neutralne masti): sastoje se iz jednog molekula glicerina i tri molekula masnih kiselina. Zbog toga se nazivaju i trigliceridi.
- Slozeni lipidi (lipoidi) pored glicerina i masnih kiselina njihova struktura sadrzi i druge elemente kao sto su fosfor, azot, sumpor. Lecitin, cefalin i sfingomielin su slozeni lipidi koji obavljaju vazne funkcije u organizmu, posebno u nervnom tkivu. Masne kiseline su osnovni sastojak masti i one im daju razlicite ukuse, teksturu i fluidnost. Masti se dele na dve grupe, u hemijskom pogledu, sto je veoma vazno za ishranu jer se njihova svojstva razlikuju.
- Zasicene masne kiseline: svi njihovi atomi ugljenika povezani su prostim vezama, zbog toga su zasicene vodonikom. Skoro su sve zivotinjskog porekla, sem onih iz kokosovog oraha i palme. Uglavnom su cvrste na normalnoj temperaturi. Zasicene masne kiseline stvaraju cvrste masti. Kod zivotinja, one se koriste kao rezerva. Obilna upotreba zascenih masnih kiselina povecava nivo holesterola u krvi i povecava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.
- Nezasicene masne kiseline: one imaju dvostruku vezu izmedu dva od svojih atoma ugljenika (mononezasicene) ili vise dvostrukih veza (polinezasicene). Najveci izvor tih masnih kiselina su biljke, a posebno orasi, lesnik, badem i drugo slicno voce, kao i klice zitarica. Riblja mast takodje sadrzi nezasicene masne hiseline. Obicno su u tecnom stanju (ulje). I posto njihovi atomi ugljenika nisu zasiceni atomima vodonika, one bolje stupaju u reakciju sa drugim supstancama za vreme metabolizacije.
Oleinska kiselina je mononezasicena masna kiselina sastavijena od 18 atoma ugljenika. Ona se moze pronaci u maslinovom ulju, koje je sastavijeno od 93% glicerina i oleinske kiseline, ali i u drugim uljima od semenki. Nezasicene masne kiseline, kao sto je oleinska, a posebno polinezasicene koje se nalaze u klici psenice, orasima, suncokretu, soji i kosticama grozdja, bez ikakve sumnje blagotvornije su za nase zdravlje. Izmedju ostalog, one smanjuju nivo holesterola u organizmu.
Varenje i koriscenje masti
Masti usporavaju proces varenja stvaraju osecaj sitosti u zelucu. One su sastojci koji se najteze vare i opterecuju funkcionisanje dva osnovna organa za varenje: jetru i pankreas. Zbog toga se u slucajevima upale jetre i pankreasa preporucuje rezim ishrane sa malo masti.
U tankom crevu, pod dejstvomn zuci i lipaze u pankreasnom soku, masti se rastvaraju na glicerin i masne kiseline.Tako uspevaju da iz creva predju u krvotok. U jetri i masnim tkivima, organizam nanovo objedinjuje elemente koji ulaze u sastav masti i sintetizuje ih u sopstvene\na bazi glicerina i apsorbovanih masnih kiselina.
Organizam koristi masti kao pogonsko gorivo velike energetske snage. Jedan gram masti proizvodi devet kalorija prilikom sagorevanja (metabolizacije). To znaci, dvostruko vise nego ista kolicina ugljenih hidrata ili proteina.
Holesterol
Holesterol je slozeni lipid (vrsta masti) iz grupe sterola, koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Nas organizam moze takodje proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, zucnih soli i membrana celija.
Holesterol je neophodna supstanca u nasem organizmu, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se talozi na zidovima arterije smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povisena stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima.
Holesterol se krece kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini.
Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste:
- LDL holesterol. Ovaj holesterol protice krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol priblizno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospesuje stvaranje ateroskleroze. On se takodje naziva "losim holesterolom".
- HDL holesterol. On protice krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprecava aterosklerozu. Njegova stopa u krvi trebalo bi da bude veca.
Maslinovo ulje malo utice na smanjenje ukupnog holesterola, ali nas zato stiti od ateroskleroze na taj nacin sto povecava HDL holesterol.
Ulja iz semenki bogata polinezasicenim masnim kiselinama smanjuju ukupni holesterol ali i HDL holesterol koji nas stiti. Otuda, iako je njihovo ukupno dejstvo na smanjenje opasnosti od ateroskleroze znatno, ono ipak nije potpuno. Mudro je, dakle, kombinovati potrosnju maslinovog ulja i ulja od semenki, ali ne mesajuci ih, vec uzimajuci ih naizmenicno.
Ribije meso sadrzi polinezasicene masne kiseline koje takode smanjuju holesterol, ali su zivotinjskog porekla. Valja se prisetiti da one sadrze holesterol koji se apsorbuje i prelazi u krv. Zato riba nema tolikog dejstva \na holesterol, a njeno zastitno dejstvo kad je rec o aterosklerozi nema ocekivanu efikasnost.
Esencijalne masne kiseline
To su polinezasicene masne kiseline koje nas organizam ne moze da sintetizuje. Mi ih moramo redovno unositi celog zivota. One se drugacije zovu "vitamin F" (od engleske reci "fat"-masti), iako nisu vitamini u punom smislu reci.Linoleinska i linoleninska kiselina se nalaze u klicama zitarica (psenice, kukuruza, ovsa) i u orasastim plodovima (orasima, lesniku, bademu. Neke namirnice
zivotinjskog porekla sadrze te kiseline, ali deset puta manje i uvek su pracene zasicenim masnim kiselinama, stetnim po zdravije.Nedostatak esencijalnih masnih kiselina uzrokuje sporiji rast, susenje koze, dermatoze, nervne i genitalne poremecaje.
SZO smatra da polinezasicene masne kiseline - od kojih je linoleinska najvaznija - treba da budu zastupljene sa najmanje 3% u ukupnim kalorijama koje se unose u organizam. To znaci 8 g kalorija dnevno, od cega bar 6 g linoleinske kiseline.
Vegetarijanski rezim ishrane u potpunosti je u stanju da zadovolji takve potrebe.Dovoljno bi bilo na primer, svakog dana pojesti 60 grama badema. Kravlje=mleko sadrzi malu kolicinu linoleinske kiseline. Deci se stoga preporucuje upotreba biljnog ulja od semenki, bogatog esencijalnim masnim kiselinama
FUNKCIJA LINOLEINSKE KISELINE
- Rast organizma
- Stvaranje nervnih tkiva
- Stvara I obnavlja kozu, kosu, nokte
- Sinteza prosstoglandina.
Minerale na jednom mestu:
- Kalijum (sinteza belančevina, ritam srčanog rada, energetika ćelije);
- Fosfor (ATF, fermenti, nukleinske kiseline, obezbeđuje prenos naslednih informacija);
- Kalcijum (osnovni gradivni element koštanog skeleta, protivupalni element, učesnik procesa razmena u ćeliji i dr.);
- Gvozđe (stvaranje krvi);
- Sumpor (stvaranje krvi, imunitet, stvaranje žuči, sinteza kolagena);
- Bakar (stvaranje krvi, disanje ćelije, rast i razvoj, rad srca, reguliše nivo holesterina, šećera i mokraćne kiseline);
- Kobalt (ulazi u sastav Vit B12, sastavni element hormona);
- Cink (ulazi u sastav više od 80 tipova fermenata, učesnika disanja ćelije);
- Bor (ulazi u sastav polnog hormona, učvršćuje kosti);
- Mangan (rad mozga, pankreasa);
- Hrom (normalizacija šećera u krvi, potencija);
- Selen (imunitet, onkološka oboljenja);
- Silicijum (razvoj i očuvanje kostiju i hrskavice, rad krvnih sudova, mozga);
- Magnezijum (rad srca i kardio-vaskularnog sistema, podržava rad pluća, mozga, nervnog sistema i mišića).
