недеља, 13. мај 2012.

TIROIDNA - ŠTITASTA ŽLEZDA

Tiroidna – Štitasta žlezda AUTOIMUNI TIREOIDITIS To je upalno oboljenje, izazvano auto-imunim procesom. Karakteriše ga povećana proizvodnja antitela na komponente štitne žlezde, tireoglobulin, mikrosomski antigen. Antitela na tireoglobulin doprinose povredama štitne žlezde od strane smrtonosnih T-leukocita i različitim stepenom hipotireoze. Ređe se sreću oblici difuzne toksične gušavosti. Kod hipertrofičkog oblika tireoiditisa žlezda je uvećana, kod hipotrofičkog – u normali ili smanjena. Smanjenje funkcija štitne žlezde karakteristično je za oba oblika autoimunog tireoiditisa. Razvoj hipotireoze dovodi do: uvećane mase tela, pastoznosti, suve kože, pospanosti, slabljenju pamćenja, usporavanju pulsa, smanjenog nivoa hormona T3 i T4, povećanje broja antitela na tireoglobulin. Važna dijagnostička metoda prilikom ispitivanja štitne žlezde je scintigrafija, u okviru koje se u venu uvodi radioaktivni jod sa poluvremenom raspada od nekoliko sati. Za to vreme moguće je uhvatiti radioaktivno zračenje i izraditi snimak.
Šta je štitasta žlezda? Tiroidna žlezda je jedna od žlezda koje nemaju izvodne kanale i svoje proizvode izlučuju direktno u krvotok. Ovakve žlezde se nazivaju endokrine i one sačinjavaju endokrini sistem. Po svojoj veličini, tiroidna ili štitasta žlezda je jedna od najvećih u telu. Smeštena je na bazi prednje strane vrata, ispod grkljanske hrskavice, na prednjem zidu dušnika. Ima izgled leptira sa raširenim krilima i prosečno teži u odrasle osobe oko 20 grama. Tiroidna žlezda stvara dva tiroidna hormona, tiroksin, T4 (sadrži 4 atoma joda) i trijodtironin,T3 (sadrži tri atoma joda). Pored njih, u štitastoj žlezdi se stvara i tirokalcitonin (kalcitonin, CT) hormon koji učestvuje u regulaciji kalcijuma. Tiroidni hormoni, T3 i T4, učestvuju u stvaranju telesne toplote i vrlo su važni za razvoj, naročito centralnog nervnog sistema. Kada postoji poremećaj štitaste žlezde? Bolesti štitaste žlezde su veoma česte i zahvataju desetine miliona ljudi u svetu. Dva najčešća poremećaja su pojačana funkcija, hipertiroidizam i snižen obim funkcije, hipotiroidizam. Promena graðe štitaste žlezde, najčešće uvećanje, struma, može biti udruženo sa hiperaktivnošću ali i sa hipoaktivnom žlezdom. Nekada je štitasta žlezda praktično odsutna, atrofična. Ovo je obično završni stadijum u toku hroničnog zapaljenja štitaste žlezde, tiroiditisa, kada se razvija i nedovoljna funkcija, hipotiroidizam. Nekada se u tkivu štitaste žlezde pojavljuju ograničena zadebljanja, čvorovi. Oni mogu da se razvijaju sporo, postepeno ili nastaju naglo. Naglo nastale čvoraste promene su obično hemoragijske ciste, često bolno osetljive, ali mogu biti i druge prirode (zapaljenje, tumor i sl). Kako se postavlja dijagnoza tiroidnog poremećaja? Dijagnoza poremećaja tiroidne funkcije ili graðe postavlja se razgovorom i pregledom pacijenta. Iz razgovora se mogu dobiti korisni poodaci o tome kada je promena zapažena, kako se razvijala, da li je praćena nekim osobenim znacima, da li u porodici ima bolesti štitaste žlezde i sl. Pregledom se može otkriti promena u području štitaste žlezde i u okolnim strukturam vrata. Pažljivim pipanjem procenjuje se lokalizacija, izgled, konzistencija, pokretljivost, osetljivost, izgled kože iznad promene i stanje okolnih limfnih čvorova. Bolesnik se zamoli da proguta jer se tako lakše zapaze nisko položene promene koje mogu da idu iza grudne kosti. Time se ocenjuje i pokretljivost žlezde; kod gutanja, štitasta žlezda i promene u njoj se kreću dok su limfni čvorovi nepokretni. Ostali testovi koje lekar može da potraži u potvrdi dijagnoze su: 1. Testovi u krvi za ocenu tiroidne funkcije. Prvi test koji se danas koristi za ocenu tiroidne funkcije je odreðivanje hipofiznog tirotropina (TSH) u krvi ultraosetljivim postupkom. Ako je TSH promenjen odreðuje se jedna od slobodnih frakcija tiroidnih hormona (FT3 ili FT4). U oceni prirode tiroidne bolesti korisno je odrediti antitela prema tiroidnoj peroksidazi (TPOAt) i prema tiroglobulinu (TgAt); reðe je potrebno odreðivanje antitela prema tiroidnom receptoru za TSH (TSHR At). Kada se sumnja na odreðeni problem odreðuje se kalcitonion ili karcinoembrionski antigen (CEA). U bolesnika operisanih od diferentovanog tiroidnog karcinoma (DTC) prati se tiroglobulin u krvi. 2. Punkcija tankom iglom i citopatološki pregled aspirata. danas je to prvi postupak u oceni prirode čvorastih promena u štitasoj žlezdi. Postupak je bezbedan, jednostavan i pouzdan, može se obaviti u ordinaciji i ne zahteva pripreme. Njime se dobija materijal koji se citopatološki pregleda i daje sledeće odgovore: a. benigni (oko 80%) – promena se dalje prati uz eventualno ponavljanje punkcije na 2 do 3 godine. b. neadekvatan (do 5%) – materijal nije dovoljan za analizu i postupak treba ponoviti. c. sumnjiv ili neodreðen (oko 5%)- zbog prirode postupka nije moguće oceniti odnos prema krvnom sudu ili kapsuli. Zbog toga citopatolog ne može da se izjasni da li se radi o invazivnoj (malignoj) ili neinvazivnoj (benignoj) promeni. Pošto se operacijom u do 20% ovih slučajeva naðe malignitet, osobe sa ovim nalazom treba poslati hirurgu. d. maligni (do 5%)- bolesnika odmah poslati hirurgu. Iako spada u pouzdane postupke, punkcija tankom iglom može dati lažno pozitivne (citopatološki nalaz maligniteta dok je definitivni histopatološki nalaz benigne promene) u do 5% ali i lažno negativne u takoðe 5% slučajeva. Zbog toga, uz nalaz punkcije svakako treba koristiti i ostale postupke i na prvom mestu kliničko iskustvo lekara. 3. Ultrazvuk štitaste žlezde. Nepotrebno često se traži. Koristan je za ocenu prirode nodozne promene (cista ili solidni nodus) i za praćenje veličine promene. Njime se može oceniti i stanje krvotoka u štitastoj žlezdi. 4. Scintigrafija štitaste žlezde. Nekada često korišćen postupak danas ima opravdanja samo kod nodozne strume ako istovremeno postoji nizak TSH. 5. Radiografija grudnog koša pomaže u oceni retrosternalne strume i utvrðivanju promena u plućima i kostima kod tiroidnog malignieta. 6. CT ili MR se retko koriste u oceni nisko položenih struma i eventualnih metastaza u vratu i grudnom košu. Lečenje tiroidnih bolesti Poremećaji tiroidne funkcije, hiper ili hipotiroidizam, obično se leče lekovima. Poremećaji graðe, naročito ako se sumnja na malignitet ili postoje smetnje kod gutanja i disanja, leče se operacijom. Hipotiroidizam, nedovoljna funkcija štitaste žlezde, leči se nadoknadom njenog proizvoda koji se uzima u vidu tableta. Koristi se levogirni izomer tiroksina, levotiroksin. Supstanca je veoma nestabilna, nepredvidivog trajanja, tako da treba koristiti brendirane proizvode poznatih i velikih proizvoðača. Jeftiniji generički proizvodi su praćeni čestim varijacijama koncentracije tiroidnih hormona u krvi uz konstantnu dozu nadoknade tako da su potrebne česte kontrole radi titracije doze što značajno poskupljuje praćenje bolesnika. Doza se izračunava prema telesnoj težini i u odrasle osobe (izvan trudnoće) iznosi 1.5 mikrogram tiroksina na kilogram telesne težine. U trudnica dozu treba povećati za 25 do 50% uz praćenje koncentracije slobodnog tiroksina u krvi. Lek se uzima u jednoj dnevnoj dozi (poluživot tiroksina je oko 6 dana, u hipotiroidizmu i duži), izjutra, pre obroka ili bilo koje medikacije. Na apsorpciju leka utiču mnoge supstance (naročito gvožðe, sukralfat, aluminijum hidroksid i dr). U starijih osoba (muškarci preko 40 i žene preko 50 godina) i u svih osoba sa kardiovaskularnim smetnjama počinje se sa ¼ potrebne doze koja se uzima 10 do 14 dana. Doza se u istom vremenskom intervalu povećava za ¼ do ukupne potrebne doze. Ako postoji pridružena endokrinopatija, naročito hipofunkcija kore nadbubrega, mora se prvo nadoknaditi potreba za kortizolom i tek onda postepeno uvesti tiroksin. Hipotiroidizam izazvan nedovoljnom hipofiznom stimulacijom (sekundarni hipotiroidizam) obično nije izolovan i tada treba prvo nadoknaditi kortizol. Ovaj tip hipotiroidizma obično nije tako izražen kao primarni hipotiroidizam (kada je obolela sama štitasta žlezda). Hipertiroidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde leči se medikamentima kada je izazvan autoimunskim oboljenjem sa difuznom toksičnom strumom. Ovi lekovi su derivati tiouree, tionmidi i deluju tako što sprečavaju organifikaciju joda i proizvodnju tiroidnih hormona. Vrlo su efikasni i do sada nije poznat izostanak njihovog dejstva ali imaju i niz neželjenih osobina. Meðu najozbiljnijim su gubitak granulocitnih leukocita iz krvi (agranulocitoza), gubitak trombocita i pojava žutice. Ove promene su retke, javljaju se u 1 do 3 na 1000 lečenih i kada se jave lečenje se mora prekinuti. Lekovi se primenjuju dugo, najmanje 12 a bolje 18 do 24 meseca. Po prekidu terapije u oko 50% lečenih postiže se duži oporavak, remisija, kada su bolesnici bez smetnji i ne uzimaju terapiju. Ako se ubrzo javi recidiv, kako se očekuje u drugih 50%, može se pokušati još jedan terapijski ciklus. U slučaju neuspeha, najbolje je predložiti bolesniku da svoju bolest leči jednim od definitivnih postupaka, operacijom ili radioaktivnim jodom. Pošto ovi lekovi deluju na proizvodnju novih količina tiroidnih hormona ali ne utiču na dejstvo već stvorenih, obično se u početku, dok je tiroksin povišen, daju i lekovi koji sprečavaju efekte tiroidnih hormona ali ne utiču na njihovu proizvoidnju. To su lekovi iz grupe beta blokatora (blokatori beta adrenergijskih receptora) ili antagonsti toka kalcijuma. Tionamidi se mogu privremeno, do tri meseca, koristiti u pripremi za operaciju hipertiroidizma u nodoznoj strumi. Svaka druga primena tionamida nije opravdana. Besmisleno je trajno davati ove lekove u autonomnim oblicima hipertiroidizma jer će posle svakog pokušaja prekida, zbog autonomne prirode, doći do recidiva. Operativno lečenje tiroidnih poremećaja Operacijom se uklanja deo ili cela štitsta žlezda. Preciznosti radi treba reći da se štitasta žlezda nikada ne uklanja cela čak i kada je to poželjan cilj. Zbog prolaska osetljivih struktura kroz tkivo žlezde (povratni grkljanski živac i krvni sudovi) i zbog bliskog odnosa sa paratiroidnim žlezdama hirurg mora uvek da ostavi izvestan deo tiroidnog tkiva. Operacija se obavlja u potpunoj anesteziji, najbolje u ustanovi sa većim iskustvom (preko 50 tiroidnih operacija godišnje). U toku operacije se pregledaju zaleðeni delovi operisanog tkiva i ako se postavi bilo kakva sumnja na malignu prirodu, uklanja se najveći mogući deo tiroidnog tkiva. Današnjim tehnikama rizik od komplikacija je veoma mali i prihvatljiv, diskomfor od operacije kratkotrajan i zadržavanje u bolnici kratko. Operativno lečenje Bazedovljeve bolesti je čest izbor u pacijenata koji ne tolerišu tionamide (teška alergija, toksične reakcije, hepatitis, agranulocitoza) ili je prvi pokušaj medikamentne terapije bio neuspešan. Operacija je nekada jedini izbor u teškom hipertiroidizmu u trudnoći kada ne smeju da se daju velike doze tionamida pošto prolaze placentu. Mnogi lekari preporučuju operaciju i u mladih bolesnika, ispod 20 godina starosti. Polinodozna struma sa hipertiroidizmom obavezno se leči operacijom jer nije pogodna za radiojod a zbog autonomije procesa, besmisleno je lečiti ovaj hipertiroidizam lekovima. Tiroidni tumori se obavezno leče operacijom kojoj može da sledi primena ablativne doze radioaktivnog joda. Hirurški postupci se razlikuju ali svi vode poreklo od osnovnog pristupa koji je uveo Teodor Kocher, nemački hirurg koji je uveo modernu eru u tiroidnu hirurgiju. Koher je prvi dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, 1903. godine. U njegovo vreme hirurško lečenje je bilo i jedina forma lečenja hipertiroidizma. Uzdržanost koju pacijenti imaju zbog boravka u bolnici danas je sve manja jer mnogi hirurzi otpuštaju pacijente kućama narednog jutr posle operacije (boravak u bolnici od 23 sata). Ovaj boravak zavisi od prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika. U nekim centrima se delimična tiroidektomija, uklanjanje dela jednog režnja tiroidne žlezde, obavlja kao ambulantna intervencija i bolesnik se vraća kući nekoliko sati posle operacije. Iako većina hiruga smatra opravdanim da bolesnik prespava noć posle operacije u bolnici, neki praktikuju da operišu u lokalnoj anesteziji uz intravensku sedaciju i bolesnik odlazi kući iste večeri. Ove manje operacije su skopčane sa malo komplikacija. Potencijalni neželjeni efekti hirurškog lečenja su povreda okolnih organa vrata. Najčešće su to povratni grkljanski živac, važan za funkciju stvaranja glasa i povreda odnosno nenamerno uklanjanje paratiroidnih žlezda važnih za kontrolu metabolizma fosfora i kalcijuma. Učestalost ovih komplikacija u velikim centrima je ispod 1%. Prolazni poremećaj funkcije je nešto češći ali se oporavlja i kasnije nema primetnih posledica. Kao i kod primene radiojoida, najčešći neželjeni efekat operacije strume je trajni hipotiroidizam. Javlja se ako je uklonjena štitasta žlezda u celini ali je moguć i ako se ostavi deo tkiva žlezde. Može da nastupi ubrzo posle operacije ili posle više godina.

четвртак, 10. мај 2012.

SISTEMSKI LUPUS PREDAVANJE U TIENS-U

Dragi saradnici, Obaveštavamo vas da ćemo sledećeg četvrtka, 17.maja u 18h imati ekskluzivno
predavanje koje će održati dr Marija Vrckovska, koja specijalno za ovu priliku dolazi iz Bitolja - Makedonija! Tema predavanja: "Sistemski lupus, JA i kordiceps kao alternativa " dr Marija će nam preneti svoje dragoceno iskustvo i svoju ličnu borbu sa Sistemskim lupusom, koji se smatra neizlečivim oboljenjem: DA LI JE IZAŠLA KAO POBEDNIK U KOJOJ MERI JE DOBILA POMOĆ OD KORDICEPSA ČUĆETE OD NJE LIČNO Ovog puta Vas molimo da potvrdite Vaš dolazak kao i dolazak Vaših prijatelja! Znate da naš prostor ima ograničen broj mesta, te zbog toga molimo da potvrdite dolazak na broj telefona 6649-142, 143 kako bi na vreme mogli da obezbedimo veći prostor. Zahvaljujemo se na vašem odzivu kao i saradnji oko organizacije gostovanja dr Marije Vrckovske iz Bitolja. Vaš Tiens

среда, 02. мај 2012.

Endokrini sistem - Tiroidna i paratiroidna žlezda

Dragi Saradnici, Pozivamo Vas na predavanje u četvrtak 03.05.2012. u 18 časova u prostorijama Tiensa. Endokrini sistem - Tiroidna i paratiroidna žlezda tema predavanja: Sve je veći broj ljudi, posebno žena, koji imaju problem sa Tiroidnom i paratiroidnom žlezdom... Koji su najčešći problemi i kakav se pristup predlaže u regulaciji ovih problema... Predavač: dr Gordana Maksović Pridužite nam se! Srdačan pozdrav, Vas Tiens

среда, 21. март 2012.

AKTIVNI KISEONIK

Odgovor na Juliju Roberts u koja u Oprah Show pravi sprej koji čisti herbicide i pesticide iz voća i povrća.Kompanija Tiens Tianshi ima aparat

Ozonator koji uništava herbicidei pesticide i s tim da se kod aparata koji pravi ozon troši samo struja a kod ovog spreja ima više materijalna dobra koja se koriste npr.soda ali mora da se koristi onoliko koliko ima voćai povrća taj je odnos.



Korišćenje aktivnog kiseonika

Aktivni kiseonik ima mnogo funkcija: jak sterilizator, uklanja neprijatne i čudne mirise, održava svežinu, ublažava boje, sprečava pojavu buđi, štiti od moljaca, služi za negu kose, za fizikalnu terapiju, za očuvanje zdravlja i prevenciju radiacije, koristi se za pročišćavanje atmosfere i vode,
za razgrađivanje pesticida sa prejakim dejstvom
. U širokoj je upotrebi u poljoprivredi, industriji i svakodnevnom životu u Evropi, SAD i Japanu. Zabeleženi su značajni rezultati u razgrađivanju pesticida i hemijiskih đubriva (poput organskog fosfora, herbicida i DDT-a) zaostalog na biljkama. Sterilizator sa aktivnim kiseonikom je popularan u Evropi, SAD i Japanu i postaje deo svakodnevnice.

Narudžbine na telefon 062/521-217 Milan.

VREME JE ZA ČAJ


Čaj je topli napitak koji je veoma popularan u mnogim zemljama sveta. U Rusiji, Velikoj Britaniji, Kini i mnogim drugim zemljama goste najpre ponude šoljom toplog čaja. I kod nas se u poslednjih nekoliko godina ustalila navika da šoljicu kafe zamenimo čajem, ali ne onoliko koliko bi to bilo potrebno. Možda zbog toga što je za nas čaj nešto što se daje bolesniku, da što pre ozdravi. Da ne bi bilo zabune, najpre treba naglasiti da postoje dve velike grupe čajeva, a to su ČAJ, koji se pravi od biljke čaj i BILJNI ČAJ, koji se dobija od raznih lekovitih biljaka. I kao što im i sam naziv kaže, ove dve grupe su potpuno različite i po svojoj nameni i po karakteru. Napitak koji se pravi od biljke čaja u sebi sadrži kofein i koristi se kao stimulativno ili umirujuće sredstvo, a biljni čajevi se koriste kao lekovito sredstvo narodne medicine.

U Kini se najčešće koristi prva grupa, napitak od biljke čaj, dok se za biljni čaj koristi naziv ''lek''. U životu Kineza čaj ima posebno mesto, a pijenje čaja nije samo ceremonija nego i filozofija. Čaj se pije u svako doba godine, a u skladu sa vremenskim uslovima preporučuje se određena vrsta čaja. U Kini čaj ne služi samo da utoli žeđ, nego i da ojača imunitet. .

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za
regulaciju nivoa šećera u krvi . Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

Foto Oglasi - www.fotooglasi.net

Foto Oglasi - www.fotooglasi.net

четвртак, 15. март 2012.

PREDAVANJE-SEMINAR MART

Dana 15.03.2012 godine u 17 časova predavanje Tradicionalne Kineske Medicine
Tema:Bubreg i mokraćna bešika

Predavač je dr.Marković Zoran profesor Kineske medicine u školi pri UN
predavanje se održava u prostorijama Tiens-a u ul.Gavrila Principa 57.