петак, 11. новембар 2011.

RESVERATROL


Napisao Stanić Milan petak 11.NOVEMBAR.2011

Od davnina je poznata narodna mudrost po kojoj čašica crnog vina u velikoj meri koristi zdravlju. Možda je upravo to razlog što ni jednom drugom piću nije posvećeno toliko pažnje u književnosti, umetnosti, a u poslednje vreme i u svetu nauke.

Početkom devedesetih godina prošlog veka je postalo opštepoznato otkriće da su lipidni status krvi i nivo holesterola tesno povezani sa nastankom bolesti srca i vaskularnog sistema. Međutim, u toku naučnih ispitivanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva tzv. industrijskih zemalja, ispostavilo se sledeće: mada je ova povezanost u najvećem broju slučajeva validna, to se ipak ne može reći za Francuze. Uprkos tome što su se i kod njih u sličnoj meri povećale proporcije lipidnog statusa, kao i nivo holesterola u krvi, i što se u njihovoj ishrani nalaze adekvatne količine zasićenih masnih kiselina, odnosno što i oni vode način života koji odgovara razvijenim zemljama, u njihovom slučaju je frekvencija pojavljivanja bolesti srca i krvnih sudova ipak u znatnoj meri niža, nego u ostalim ispitanim zemljama. Ovu pojavu naučnici nazivaju francuskim paradoksom.

Ubrzo se razjasnilo da objašnjenje ove pojave ne leži primarno u genetskoj predispoziciji Francuza, već da se u znatno većoj meri može pripisati redovnom konzumiranju kvalitetnih vina. Naime, vino je – i to naročito crno vino – bogato polifenolima, koji veoma blagotvorno utiču na organizam. Reč polifenol je zbirno ime za grupu jedinjenja. Tu spadaju tzv. flavonoidi, lingnani, kumarini itd. Danas je poznato već više od 4000 polifenola, čija fiziološka dejstva zavise od strukture molekula.

Biljni polifenoli su snažni antioksidanti, koji štite naše ćelije i organizam putem neutralizacije štetnog uticaja slobodnih radikala nastalih u toku fizioloških procesa, odnosno usled spoljnih uticaja, a na taj način pružaju potporu imunom sistemu organizma, odnosno odlažu početak procesa starenja.

Najkarakterističniji polifenol koji se nalazi u crnom vinu jeste resveratrol. Ovo jedinjenje se u većim količinama nalazi u vinovoj lozi, i to u omotaču ploda, odnosno u hvatalicama, ali u manjim količinama se može naći i u gorkoj travi, u kikirikiju i u brusnici. Biljke ga proizvode u cilju odbrane od infekcija. Njegove količine zavise od vrste grožđa, od klimatskih uslova, odnosno od načina uzgoja (npr. kod grožđa koje se redovno prska, pošto se odbrana biljke pomaže i spoljnim uplivom, nivo resveratrola je niži). Jedinjenje se u prirodi može naći u četiri oblika, od kojih se tzv. trans-resveratrol čini biološki najaktivnijim.

Ime jednog profesora sa Harvarda, doktora Dejvida Sinklera (David Sinclair) se zauvek povezalo sa ovim jedinjenjem. Dr. Sinkler je postigao istaknute rezultate u istraživanju procesa starenja, zahvaljujući prvenstveno ispitivanjima vršenim sa resveratrolom. Jednim takvim opitom je naime dokazao, da miševi tretirani resveratrolom žive znatno duže od očekivanog.* Pored toga, primetio je i to da su gojazni miševi, koje je tretirao resveratrolom, uprkos višku telesne mase ostali uglavnom u istoj kondiciji i zdravstvenom stanju, kao miševi normalne telesne građe.** I mada to ne znači da se pomoću resveratrola mogu eliminisati negativni efekti prekomerne težine, ipak se nad tim rezultatima možemo zamisliti, pošto se čini da mogu poslužiti kao motivacija i za jedno eventualno sveobuhvatno humano ispitivanje u budućnosti o uticaju resveratrola na telesnu masu.

U toku jednog drugog istraživanja*** resveratrol je upoređen sa E-vitaminom i jednim sintetičkim antioksidantom. Iako se svaka od ispitanih materija pokazala kao efikasna u neutralisanju slobodnih radikala, u odnosu na neke tipove slobodnih radikala je upravo resveratrol pružio najjaču zaštitu. A iz toga se vidi da se uprkos tome što se u svakodnevnom životu antioksidanti stavljaju uglavnom „pod istu kapu”, među njima ipak postoje razlike, i nije svejedno u kojim relacijama se oni pominju.

Glavna aktivna komponenta Resveratrola , kao što i samo ime kazuje, resveratrol, koji je dopunjen i vrednim ekstraktom semena grožđa, kao i koenzimom Q10. Najpoznatije sastojke ekstrakta semena grožđa čine flavonoidi sa antioksidativnim delovanjem, zvani oligomerički proantocijani (OPC), koji igraju poznatu ulogu u zaštiti sistema krvnih sudova. Koenzim Q10 odgovara za energetsko snabdevanje ćelija, uz njegovu pomoć se naime hranljive materije pretvaraju u energiju. Kombinacija koenzima Q10 i resveratrola osim što sprečava starenje, istovremeno vrši i energizujuće dejstvo, da bi lakše savladavali prepreke svakodnevnica punih žurbi.


Resveratrol je jedan od najtraženijih i najpopularnijih antioksidanata na tržištu dodataka ishrani. Prema nedavno sprovedenoj proceni**** američke firme ConsumerLab, koja vrši nezavisna istraživanja i testiranje proizvoda, među najpopularnijih top 5 aktivnih sastojaka u suplementima, u najvećoj meri je poraslo interesovanje za resveratrol. Dok je u prethodnoj godini „tek” 11,7% potrošača koristilo neki preparat sa sadržajem resveratrola, u posmatranoj godini je to činilo već 19,4% ispitanika, što predstavlja rast od punih 65,8%(!).

HOLIKAN NA AKCIJI


HOLIKAN NA AKCIJI

Događanja - Događanja - Aktivnosti

Napisao Milan Stanić Petak, 11 NOVEMBAR 2011

Dragi Tiens Saradnici,

...da li ste već čuli za ovaj fantastičan sastojak crnog grožđa???

........ i Tiens proizvodu koji se zove HOLIKAN !!!*......

*(u jednoj kapsuli Tiens Holikana nalazi se resveratrola kao u 1,2 litre crnog vina)

..... a samo u Tiens nedelji od 11.-17.2011. čeka vas posebna cena ovog proizvoda od

3600 dinara (redovna cena 4580 dinara)

PV=BV=100%

Iskoristite ovu fantastičnu priliku da sebi priuštite ovaj izuzetan proizvod koji će vam dati veliku dozu antioksidansa preko potrebnih za vaš organizam!

Naravno da ima još........

....jer ako u nedelji od 11.-17.2011. napravite narudžbinu veću od 100 PV-a dobijate na poklon KUPON od 360 dinara za kupovinu jednog Tiens proizvoda**

**Kupon od 360 dinara možete iskoristiti do 21.11. na 1 Tiens proizvod koji ima minimalnu vrednost od 25 PV-a.

Požurite što pre po svoju dozu resveratrola jer količine i kuponi u ovoj akciji su ograničeni!

U nastavku pročitajte malo više o resveratrolu! DETALJNIJE

Srdačno vas pozdravljamo!

Vaš Tiens.

уторак, 1. новембар 2011.

INER WELLNES




INER WELLNES
NA POPUSTU

Napisao Milan Stanić Utorak, 01 NOVEMBAR 2011

Događanja - Događanja - Aktivnosti



Dragi Tiens Saradnici..


Imate problem sa varenjem hrane?

...Opstipacijom i nadutosit?


Rešite ovaj problem sa

INER WELLNES
-om..

samo u novembru specijalni popust od 30%.



Dođite već danas po svoj

INER WELLNES
i uštedite 795,00 dinara!!!

pv 23, bv 23, cena sa popustom 1.855,00 dinara


Akcija traje dok traju zalihe.


Budite lepi, zdravi i nasmejani uz Tiens preparate!!!

AKCIJE U NOVEMBRU

AKCIJE U NOVEMBRU

Napisao Milan Stanić Utorak, 01 NOVEMBAR 2011

Događanja - Događanja - Aktivnosti

Dragi Tiens Saradnici,



...Nije kraj lepim iznenađenjima..

....jer...

....vas Tiens nagrađuje sa fantastičnim popustima u mesecu Novembru...






Vejkan

i
Spirulina na specijalnom popustu!!!




Dođite već danas i kupite Spirulinu po ceni od 1.770,00 dinara (PV 22, BV 22)

... kao i Vejkan po ceni od 1.125,00 dinara (PV 14, BV 14)



... iskoristite ove popuste i uštedite.



Obradujte sebe i svoje najdraže dobrim zdravljem uz pomoć vaših Tiens preparata.

AKCIJA BESPLATNOG UČLANJENJA

AKCIJA BESPLATNOG UČLANJENJA

Napisao Milan Stanić Utorak, 01 NOVEMBAR 2011

Događanja - Događanja - Aktivnosti
akcija besplatnog učlanjenja samo za mlade i one koji se tako osećaju!



Dragi Tiens Saradnici
,



dovedite u novembru i decembru sve one koji još nisu upoznali ...



....jer...



... samo u mesecu novembru i decembru poklanjamo učlanjenje....



....... svima između 18-25 godina uz narudžbinu od 50 PV-a



..... kao i svim penzionerima* uz narudžbinu barem jednog proizvoda!!!



Poklonite svojim prijateljima, porodici i poznanicima zdrav način života i jedinstvenu priliku da i oni uživaju u korišćenju Tiens proizvoda po NAJBOLJIM cenama kao i priliku za poboljšanje svog ličnog budžeta
i svakako ih pozovite na sva Tiens druženja, predavanja i događaje u mesecima pred nama!







Akcija besplatnog učlanjenja traje od 29.10.-22.12. 2011.




Želim vam puno uspeha i novih Tiens Distributera do kraja 2011 godine!!!



Srdačno Vas pozdravljamo!

Vaš Tiens

уторак, 18. октобар 2011.

PREVENTIVA

PREVENTIVA

Koenzim Q10 (ubihinon) - neophodna hranljiva materija za rad srca i jetre, održavanje imunog sistema. Godine 1978. američki naučnik Piter Mičel je za razradu teorije delovanja Q10 dobio Nobelovu nagradu. Q10 ubrzava zarastanje ožiljaka usled čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Skraćuje postoperativni period, učestvuje u procesu oslobađanja energije. Osim toga Q10 doprinosi normalizaciji arterijalnog pritiska, usporava proces starenja, neutrališe histamin (astma, alergija, respiratorna oboljenja).

Koenzim Q10 (CoQ10, ubihinon) reguliše snabdevanje naših ćelija energijom, pa otuda i snabdevanje energijom celoga tela. Sve naše ćelije sadrže Q10, koji je esencijalan za biohemijske i biološke procese i održavanje zdravlja. Njegov nedostatak vodi poremećaju energetske ravnoteže i različitim funkcionalnim poremećajima. Ovi poremećaji se javljaju već pri sniženju koncentracije koenzima Q10 za 25%. Manjak koenzima Q10 vodi slabljenju srčanog mišića, hipertenziji i mnogim drugim bolestima. Koenzim Q10 je poznat i kao ubihinon. Postoji deset vrsta koenzima Q, ali je samo Q10 prisutan u ljudskom telu. Do 30. godine starosti organizam ga proizvodi u dovoljnoj količini. Pošto se produkcija koenzima Q10 smanjuje sa starenjem (direktno proporcionalno), neophodno da je unositi putem hrane ili dodataka ishrani.

Koenzim Q10 je supstanca slična vitaminima. Strukturno je veoma sličan vitaminu E, ali mu je antioksidativno dejstvo jače. On deluje kao katalizator, koji ubrzava i usmerava neke biohemijske procese. On inicira procese stvaranja energije u mitohondrijama, našim malim "energanama", u kojima se adenozin trifosfat (ATP), "gorivo" za naše telo, stvara iz hrane. Pacijenti koji boluju od različitih oboljenja srca (npr. kardiomiopatije) imaju male šanse da prežive duže od 5 godina, osim ako se ne podvrgnu veoma skupoj operaciji transplantacije srca. U SAD takav zahvat košta 150.000 USD. Međutim, na sreću, sada postoji i drugo rešenje. Brojni međunarodni istraživači potvrdili su blagotvornost i mogućnost nesmetanog korišćenja koenzima Q10 kao izuzetnog dodatka ishrani. Istraživanja su pokazala veliki značaj koenzima Q10 u tretiranju visokog krvnog pritiska, zatim, štiti želudac i dvanaestoplačno crevo i može da učestvuje u zarastanju čira na dvanaestoplačnom crevu. Druga istraživanja su ukazala na dejstvo koenzima Q10 u tretiranju raznih alergija, astme i respiratornih bolesti, zatim u tretiranju nekih degenerativnih iboljenja nervnog sistema (Alchajmerova bolest, multipla skleroza i sl.), pa i u nekim oblicima šizofrenije. Dobri rezultati se postižu primenom koenzima Q10 u usporavanju starenja i u tretmanu gojaznosti, kandidijaze (infekcija gljivicom Candida albicans), bolesti desni i njihove atrofije, te šećerne bolesti. Na kraju, ne treba zaboraviti da koenzim Q10 može da bude izuzetno važan u tretmanu AIDS-a i jačanju imunog sistema. AIDS Weekly je krajem 1994. godine izvestio da proces programirane smrti ćelija (apoptoze), povezan sa degenerativnim bolestima i AIDS-om, može biti inhibiran koenzimom Q10.

Bez ovog koenzima ne biste imali energije ni za nekoliko ponavljanja zadatih vežbi, a imuni sistem bi bio narušen. Koenzim Q 10 nije moguće proizvesti u telu pa se u organizam unosi ishranom. Najbogatiji prirodni izvor koenzima Q10 su: skuša, losos, sardina, goveđe srce, goveđa jetra, piletina, neprženi orasi, pirinčane mekinje i sojino ulje.

Kao što samo ime sugeriše, koenzimi pomažu enzimima u regulisanju raznih metaboličkih procesa u telu. U proteklim godinama naučnici su detaljnije proučavali koenzim Q 10. Kao i mnoge koenzime, ni Q 10 nije moguće proizvesti u telu pa se u organizam unosi ishranom. Imajući u vidu njegovu važnost u proizvodnji energije, Q 10 se obično nalazi u mitohondrijama. Ove male organele postoje u svim ćelijama u telu i njihov je zadatak da proizvode energiju. Bez koenzima Q 10 ne biste imali energije ni za nekoliko ponavljanja zadatih vežbi. Kada nivo Q 10 opadne većina glavnih organa ostaje u stanju energetskog manjka koje se pogoršava ako se zahteva dodatna energija za aktivnosti kao što su rad ili vežbanje. Kod sportista, prvi znak hronične zamorenosti je da osećaj umora nije otklonjen ni posle dužeg odmora. Pored povećanja energije i vitalnosti, ovaj koenzim stimuliše telesni imuni sistem. Ovaj koenzim nazivaju i "pokretačkom oprugom života" i danas je on sastavni deo jelovnika više miliona ljudi u cilju uspešnog savlađivanja iscrpljenosti i nadoknade utrošene energije. Blagotvorno deluje na rad srca, na stanje krvnih sudova, na rad pluća, bubrega i imunološkog sistema istovremeno usporavajući proces starenja. Redovno uzimanje Q10 koenzima rezultira pozitivnom regulacijom štetnih procesa u organizmu a opšte stanje bolesnika značajno se popravlja.Izuzetni rezultati u lečenju, zahvaljujući unošenju ovog koenzima, postignuti su prvenstveno kod srčanih bolesti i bolesti krvnih sudova. Koenzim Q 10 u vidu preparata koji postoje na našem tržištu mogu koristiti svi, ne izaziva nuspojave, predoziranje nije moguće, višak se eliminiše iz organizma. Upotreba Q10 koenzima kao dopune svakodnevnoj ishrani ne umanjuje sposobnost organizma da proizvodi ovu supstancu.

Prirodni izvori
Najbogatiji prirodni izvor koenzima Q10 su: pečurka kordiceps, reishi, shiitake, riba skuša, losos, sardina, goveđe srce, goveđa jetra, piletina, neprženi orasi, pirinčane mekinje i soja-sojino ulje. Nešto manje količine nađene su u žitaricama, nekim vrstama povrća i u mlečnim proizvodima. Ovakav sadržaj koenzima Q10 u namirinicama navodi na zaključak da strogi vegetarijanci nedovoljno unose koenzim Q10. Koenzim Q 10 u vidu preparata svuda je u svetu poznata i priznata vrsta dopunske ishrane čije je blagotvorno dejstvo opisano u brojnim medicinskim i stručnim časopisima, naučnim radovima i publikacijama. Koenzim Q10 posebno je značajan u lečenju bolesti srca i krvnih sudova. Ćelije srčanog mišića, zbog srca koje neprekidno radi tokom celog života, sadrže najviše organela po imenu mitohondrije. Ova organela stvara enrgiju za život ćelije. U nedostatku koenzima Q10 dolazi do smetnji u proizvodnji energije a ovaj proces dovodi do laganog odumiranja srčanog mišića. Unošenjem ovog koenzima u organizam predupređuje se nastanak ovih procesa, usporavaju njihove pojave a u slučaju već nastale bolesti ubrzava se izlečenje. U vezi sa srcem i srčanim mišićem, koenzim Q 10 pomaže i u lečenju sledećih bolesti: aritmije, zakrečenje krvnih sudova, tromboza, sužavanje krvnih sudova, visok krvni pritisak, stezanje u predelu srca (Angina pectoris), oboljenja desni...Bolesti disajnih organa: Stimulacijom imunološkog sistema koenzimom Q10, značajno se ublažavaju alergijske i astmatične tegobe.

Kancerogena oboljenja: U krvi obolelih od ovih vrsta bolesti otkriven je niži nivo koenzima Q10 od uobičajenog. Posle redovnog uzimanja velike doze ovog preparata, nakon operativnog uklanjanja tumora, primećena su vidljiva poboljšanja. Pomenuti koenzim jača imunološku reakciju, ublažava štetne posledice hemoterapije, usporava razvoj bolesti ali nije antikancerozno sredstvo. Koenzim Q10 ublažava i usporava degenerativne promene u slučaju šećerne bolesti, čireva probavnih organa, multipleks skleroze i oboljenja jetre. Koenzim Q 10 ima moć da umanji štetu koju čine slobodni radikali. Kako starimo povećava se produkcija ovih štetnih materija, a Q 10 u velikoj meri sprečava njihovo delovanje. Bilo koja supstanca koja podiže nivo energije, umanjuje štetno dejstvo slobodnih radikala i doprinosi boljem funkcionisanju srca, svakako treba da se nađe u vašem programu zdrave ishrane.

Pažnja!
Kvalitet koenzima Q10 gubi se pri temperaturama višim od 35°C. Blagotvorno dejstvo koenzima Q10 se najčešće postepeno javlja, tako da je ponekad potrebno da protekne i nekoliko sedmica korišćenja preparata grupe H, kako bi se ono osetilo. Ukoliko neko oseti povoljno dejstvo tretmana znatno ranije, već posle nekoliko dana od početka uzimanja, to ukazuje da je deficit koenzima Q10 u organizmu bio veoma izražen. Po postizanju zadovoljavajućeg nivoa energije u organizmu, preporučuje se uzimanje preparata sa kordicepsom neprekidno 60 dana, uz obaveznu pratnju preparata sa saponinima koji su u funkciji čistača krvnih sudova.

Beta-karotin - zaštitnik od raka i upalnih procesa, pomoćnik pri srčanim oboljenjima; Beta karotin je provitamin vitamina A, što pobliže znači da iz njega organizam, prema svojim potrebama, stvara potrebne količine A-vitamina u jetri. Nalazi se u svim preparatima grupe H. Zapaženo je da Japanci i Norvežani, koji konzumiraju hranu bogatu beta-karotinom, u mnogo manjem broju oboljevaju od raka debelog creva, prostate, dojke i grlića materijce. Beta-karotin zaslužuje posebnu pažnju zbog njegove uloge u prevenciji maligniteta. Njegova uloga u prevenciji tumorskih bolesti bazira se na sposobnosti antioksidanta, u koje spada i beta-karotin, da transformišu produkte metabolizma kancerogene prirode ili kancerogene poreklom iz spoljne sredine, u manje štetne supstance. Beta-karotin, takođe, stimuliše funkcionisanje imunog sistema. On doprinosi zaštiti od tumorskih oboljenja, ali i onoj vezanoj za aterosklerozu, što smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih bolesti, infarkta miokarda i prerane smrti. Jedna desetogodišnja studija vršena u SAD pokazala je da su muškarci koji su uzimali beta-karotin upola manje obolevali od srca i tumora prostate u odnosu na muškarce kontrolne grupe koji nisu uzimali beta-karotin. Primećeno je, dalje, da je u planinskoj oblasti kineske provincije Lin Xian incidenca raka jednjaka i antruma želuca najmanja u svetu. U eksperimentu, koji je sproveden zajedničkim snagama kineskih i američkih naučnika, polovini zdravih ispitanika starosne dobi između 40. i 69. godine davana je kombinacija četiri vrste vitamina (A, B, C i E) i minerala, dok je druga polovina ispitanika uzimala placebo svaki dan. U slučaju grupe koja je dobijala kombinaciju A-vitamina i cinka, pojavljivanje maligniteta raka na želucu smanjeno je za 2/3, dok u drugim grupama nije bilo statistički značajnog pada oboljenja. Prema naučnom objašnjenju, A-vitamin je koristan u prevenciji malignih oboljenja zahvaljujući njegovoj sposobnosti da utiče na procese ćelijske diferencijacije i tako sprečava nastanak nekontrolisanog bujanja mladih, nediferenciranih ćelija. Cink reguliše količinu A-vitamina u ćelijama. Danas su namirnice koje konzumiramo, na žalost, zagađene štetnim materijama iz životne sredine, pa stoga, nisu samo izvori vitamina. Tako, na primer, šargarepa, osim kad je u pitanju garantovano bio-proizvod, često sadrži više kadmijuma i nitrata nego beta-karotina. Zato organizam treba da dobije beta-karotin iz čistog izvora u vidu dodatka ishrani.

Vitamin E - najmoćniji pomoćnik pri onkologiji i oboljenjima srca
Vitamin E predstavljaju u mastima topljivi tokoferoli koji u organizmu djeluju kao jako dobri antioksidansi. Nedostatak vitamina E vrlo je redak jer je taj vitamin vrlo široko zastupljen u hrani. Nalazi se u svim tkivima u organizmu, a najviše ga je u jetri, masnom tkivu i mišićima.

Poznato je osam tokoferola (svi su alkoholi) sa aktivnošću vitamina E dok se najvažnijim smatra alfa-tokoferol koji čini 90% tokoferola u životinjskim tkivima i pokazuje značajnu biološku aktivnost. Alfa-tokoferol je derivat kromana s izoprenoidnim pobočnim lancem. Ono je zelenkastožuto viskozno ulje koje je netopivo u vodi, a topivo u alkoholu i biljnim uljima. Vitamin E nije dobro držati uz plastiku jer se veže za nju što bi izazvalo razne probleme.

Tokoferoli su u pravilu vrlo rasprostranjeni u hrani. Bogati izvor vitamina E su biljna ulja posebno suncokretovo, sjemenke, bademi, kikiriki, jaja i dr. Preporučene dnevne količine su za odraslu ženu 8 mg, a za odraslog zdravog muškarca su 10 mg.

Kao oksidans vitamin E spriječava oksidaciju polizasićenih masnih kiselina (membranskih lipida) te reagira sa slobodnim radikalima.

Nedostatak ovog vitamina je vrlo redak, a može se pojaviti jedino nakon iscrpljenosti i neadekvatne prehrane koja traje mesecima. Poznato je da prekomerne količine vitamina E ne uzrokuju veća oštećenja.

Vitamini grupe "B" - podržavaju rad jetre i nervnog sistema;
Kompleks B vitamina čine:
B1 (tiamin) Vitamin B1 utiče na sagorevanje ugljenih hidrata olakšavajući hemijske procese pomoću kojih se glikoza pretvara u energiju, Poznat je kao "moralni vitamin" zbog blagotvornog dejstva na nervni sistem i duhovno stanje. održava funkcije nervnog sistema, potpomaže rast i ublažava bol. Ovaj vitamin se nalazi u žitaricama,svom voću i povrću. Jedino ga nema u belom brašnu i šećeru. Najveći izvori su suvi kvasac, pirinčane ljuspe, integralna pšenica, zobeno brašno, kikiriki, svinjetina, mnogo povrća, mekinje, mleko. Mora se svakodnevno obnavljati. Nisu poznata toksična dejstva kod prekoračenja preporučenih dnevnih doza. Nedostatak dovodi do bolesti beri-beri koja je danas vrlo retka.
B2 (riboflavin) Vitamin B2 potpomaže rastenje i plodnost, ubrzavajući hemijske procese neophodne za iskorišćenje proteina i ugljenih hidrata, doprinosi zdravlju kože, noktiju i kose, Potpomaže zarašćivanje rana u ustima i poboljšava vid i ublažava umor očiju.
B3 (niacin, niacinamid),
B4 (adenin),
B5 (pantotenska kiselina),
B6 (piridoksin), Vitamin B6 reguliše metabolizam proteina u nervnim tkivima, jetri i koži, učestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, Njegovo prisustvo je neophodno za proizvodnju antitela i ćelija crvenih krvnih zrnaca. doprinosi prevenciji raznih nervnih i kožnih poremećaja, ublažava noćne grčeve i neke oblike neuritisa, smanjuje mučninu i usporava starenje. Potreban je radi potpunog apsorbovanja vitamina B12.

Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa. Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim C atomom, pri metaboličkim procesima.

Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta. B10, B11, (faktori rastenja), B12 (kobalamin, cianokobalamin), B13 (orotinska kiselina), B15 (pangaminska kiselina), B17 (amigdalin), BC (folna kiselina), BT (karnitin) i BX ili PABA (para-aminobenzoeva kiselina). Grupu jedinjenja, koju jednim imenom nazivamo kompleks ili grupa vitamina B, čine jedinjenja koja su među najneophodnijim za normalno funkcionisanje organizama, usled uloge u kritičnim reakcijama metabolizma.

Vitamin H -Biotin je prisutan u svakodnevnom životu ćelije, sintezi masnih kiselina i amino kiselina. Ima bitnu ulogu u Krebsovom ciklusu, u kojem se stvara energija preko potrebna ćeliji. Biotin je takođe bitan u održavanju korektnog nivoa šećera u krvi. Osobe sa dijabetesom često imaju veoma nizak nivo biotina. Istraživanja su i dalje u toku, ali do sada je utvrđeno da je biotin ukljeučen u sintezu insulina. Preporučuje se za ojačavanje kose i noktiju. Može se naći kao sastavni deo mnogih kozmetičkih proizvoda, naročito onih namenjenih za kosu i kožu.

Fosfolipidi - obnavljaju tkiva;
Fosfolipidi ili fosfatidi se dele na glicerofosfolipide i sfingolipide.
Glicerofosfolipide su derivati fosfatidne kiseline i sadrže glicerol, masne kiseline, fosfatidnu kiselinu i azotna jedinjenja.

*

Od svih lipida glicerofosfolipidi su najpolarniji, a u vodenoj sredini se nalazi u obliku micela. Ima nekoliko grupa glicerofosfolipida:


1. Fosfatidilholini, lecitini sadrže glicerol, više masne kiseline, fosfornu kiselinu i holin:
2. Fosfatidiletanolamini, kefalini umesto holina sadrže etanolamin: Gornje dve grupe su glavna lipidna komponenta membrane ćelija.
3. Fosfatidilserini kao azotna jedinjenja sadrže ostatak serina: Od masnih kiselina koje ulaze u sastav glicerofosfolipida najčešće su stearinska, palmitinska, oleinska i linolenska. Pri njihovoj hidrolizi (otrov kobre) izdavaja se ostatak nezasićene masne kiseline, a preostalo jedinjenje ima jako hemolitičko dejstvo.


Sfingolipidi ne sadrže glicerol već alkohol sfingozin: Najčešće su sfingomijelini koji se nalaze u membranama ćelija i to posebno nervih. Hidrolizom daju jedan molekul masne kiseline, jedan molekul nezasićenog dvovalentnog alkohola sfingozina, jedan molekul azotnog jedinjenja (najčešće holina) i jedan molekul fosforne kiseline. Hemijska formula sfingomijelina data je ispod: Polarni deo je naelektrisan i pozitivno (holin) i negativno (ostatak fosforne kiseline), a ostali deo molekula je nepolaran.
Glikolipidi su složeni lipidi koji sadrže ostatak ugljenih hidrata (najčešće D-galaktoze). Bitni su za rad bioloških membrana. Nalaze se u mozgu i krvi. Dele se ne dve grupe:
Cerebrozidi sadrže heksozu (često D-galaktozu) vezanu etarskom vezom sa sfingozinom, a sadrže i neku masnu kiselinu sa 24 C atoma (lignocerinska, cerebronska): Mnogo cerebrozida se nalazi u membranama nervnih ćelija. Gangliozidi hidrolizom daju višu masnu kiselinu, sfingozin, D-glukozu, D-galaktozu kao i derivate aminošećera: N-acetilglukozamin i N-acetilneuraminsku kiselinu. Nalaze se pretežno u sivoj kori mozga i membranama nervih ćelija. Svi gore pomenuti lipidi spadaju u saponifikujuće lipide jer pri njihovoj baznoj hidrolizi nastaju sapuni. Postoje i lipidi koji se ne hidrolizuju uz oslobađanje masnih kiselina.

Nezamenljive aminokiseline i belančevine - građevinski materijal organizma; Proteini su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.

Osobine aminokiselina
Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.

U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:

Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin

Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to cine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak pracen je poremecajem u stvaranju spermatozoida.

Neesencijalne aminokiseline su:

Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin

Vrste proteina na osnovu izgleda molekula

1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);
2. Globularni: albumini, globulini i histoni;
3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);

Funkcija proteina

1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, misica (mioglobin),
2. Obezbeduju rast i obnovu celije - esencijalni nutrijensi
3. Imaju vaznu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge bioloske i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogucavaju prenosenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,
4. Odrzavaju acido-baznu i osmotsku ravnotezu (ako se smanji koncentracija proteina plazme sman
5. Izvor su energije 1g proteina juje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povisena kiselost/ oslobadaju se aminokiseline i omogucavaju odrzavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fizioloskim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH, = 4 cal,
6. Detoksikacija organizma (enzimi).

- Esencijalne masne kiseline - najvažniji element ćelija i ćelijskih membrana;

Masne kiseline
Masne kiseline mogu biti kratkih (do 6), srednjih (do 12) i dugih lanaca (preko 12 C atoma u nizu). Masne kiseline kratkih lanaca se bolje apsorbuju (primena u parenteralnoj ishrani tj. preko krvi kod osoba koje ne mogu da unose hranu na usta), i tečne su na sobnoj temperaturi. Masne kiseline dugih lanaca su čvrste na sobnoj temperaturi i teže se apsorbuju. Od broja ugljenikovih atoma zavisi dužina lanca, a od toga da li je svaki C atom vezan za vodonik ili gradi dvogubu vezu zavisi da li je mast zasićena ili ne.

Zasićene masti su takve gde je svaki C atom vezan za 4 C atoma. Najčešće su u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi i relativno su stabilne (ne reaguju lako sa kiseonikom iz vazduha). Zasićene masne kiseline su "krivac" povećanja holesterola u krvi.

Izvori zasićenih masnih kiselina su:
Namirnice životinjskog porekla-crveno meso, jetra, pluća, teletina, salo, živinsko meso (mast i kožica), puter, mleko, sir i drugi mlečni proizvodi koji su pravljeni od neobranog mleka. Ova hrana ujedno sadrži i holesterol.

Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline zajedno čine nezasićene masne kiseline.

Polinezasićene i mononezasićene masne kiseline
Nezasićena masna kiselina ima najmanje jednu nezasićenu vezu, odnosno najmanje jedno mesto gde vodonik može biti dodat nekom molekulu. Najčešće se nalaze u tečnim uljima biljnog porekla.

Polinezasićena ulja su tečna na sobnoj temperaturi i na hladnoći (frižideru). Na vazduhu lako oksidišu. Najbolji izvori su suncokretovo, susamovo, sojino i kukuruzno ulje, koštunjavo voće i semenke. Polinezasićene masne kiseline pripadaju porodici omega 3 i omega 6 kislina u zavisnosti na kom C atomu se nalazi poslednja dvostruka veza.

Tu ubrajamo linolnu (omega 3) i linoleinsku (omega 6 masnu kiselinu) kao i arahidonsku. One spadaju u esencijalne (neophodne u ishrani jer se ne mogu sintetisati u organizmu, a potrebne su za važne funkcije). Arahidonska se može sintetisati iz linoleinske, pa se smatra fakultativno esencijalnom (ako ima dovoljno linoleinske neće se ispoljiti njen deficit). Oleinska se može sintetisati iz stearinske kiseline koja je zasićena.

Danas su omega 3 i omega 6 kiseline u žiži naučnog interesovanja. Još davne 1970. godine poznato je da ribari sa Grenlanda, Aljaske i Japana koji jedu masnu ribu iz hladnih severnih mora uprkos hrani koja obiluje mastima manje obolevaju od kardiovaskularnih bolesti. Ranije se smatralo da je to zbog unosa omega 3 kiseline, međutim u mesu ribe severnih ledenih mora nađeni su aktivni metaboliti ove kiseline EPA (eikozapentaenska) i DHA (dokozaheksaenska kiselina) koje povećavaju elasticitet krvnih sudova i sprečavaju agregaciju trombocita i imaju antiaritmičko dejstvo. Mehanizam dejstva nije u potpunosti poznat, ali se smatra da se linolna kompetitivno natiče sa linoleinskom za enzim delta desaturazu koji je pretvara ili u DHA i EPA ili u arahidonsku. Ako ima više arahidonske kiseline u ćelijskoj membrani stvaraju se tromboksani, leukokrerini i prostaciklini koji deluju nepovoljno (sužavaju krvne sudove vazokonstrikcijom, povećavaju agregaciju trombocita i dr. Odnos omega 3 i omega 6 ranije je bio 1;1, a danas je 1: 25. Trebalo bi da taj odnos bude 1:4 do 1:10. Uloga polinezsicenih masnih kiselina (naročito l linolne - 0mega 3 grupa vezana je i za snižavanje ukupnog holesterola LDL i /ili trigliceridai kao i VLDL holesterolskih čestica u jetri i zato ima važnu ulogu u prevenciji šloga i kardiovaskularnih oboljenja. Izvori omega 3 (linolne kiseline): ribljem ulju, ribama iz severnih mora, rakovima, lanenom semenu, zelenom lisnatom povrću i leguminozama. Izvori Omega 6 tj. linoleinska kiselina nalaze se u mesu i povrću i biljnim uljima (suncokret, soja, pamucno seme), mleku. One smanjuju nivo holesterola, pa je bilo rašireno gledište da zasićene masne kiseline treba zameniti nezasićenim. Kasnije je stav revidiran jer polinezasićene masne kiseline mogu delovati i štetno ako se previše unose ishranom: smanjenje imuniteta, kancerogen efekat, osteoporoza, holelitijaza povećano stvaranje lipidnih peroksida i snižavanje HDL holesterola. Preporučen dnevni unos polinezasićenih masti danas je do 10% (7-8%). Linolna 1 g/dan. Unos omega 3 kiselina u obliku kapsula se ne preporučuje. Prvo DHA i EPA se ne nalaze u njima, a može nastati i opasno krvarenje (prskanje krvnih sudova mozga). Mononezasićena ulja su, takođe, tečna na sobnoj temperaturi, ali u frižideru počinju da se zgušnjavaju. Maslinovo i avokadovo ulje, ulje od kikirikija su bogati izvori mononezasićenih masnih kiselina. Polinezasićene masne kiseline teže da zaštite organizam od holesterola. Snižavaju nivo holesterola i otklanjaju naslage holesterola na arterijama. Poslednja istraživanja pokazuju da i mononezasićene masne kiseline mogu, takođe, da sniže holesterol u krvi sve dok je ishrana siromašna u zasićenim masnim kiselinama. Nezasićene masne kiseline mogu da snize holesterol, ali naravno iz ishrane nikako ne treba potpuno isključiti zasićene masne kiseline. Poli i mononezasićena ulja, kao i margarin od tih ulja, treba da u određenim količinama zamene puter, salo (mast), prelive, sosove i masti koje imaju zasićene masne kiseline.

Hidrogenizovane masti
Prilikom pripremanja hrane, masti mogu biti podvrgnute procesu hidrogenizacije. Hidrogenacija ili dodavanje vodonika, u slučaju masnih kiselina znači njigovo prevođenje u zasićene masne kiseline. Hidrogenizacija je smanjila oksidativni potencijal tj. na vazduhu u manjoj meri dolazi do užeglosti nego kada su u tečnom obliku.

Tečna ulja, prirodno bogata nezasićenim masnim kiselinama, raznim procesima se prevode u čvršća i zasićenija stanja. Takva zasićena stanja nalaze se u mnogim komercijalnim proizvodima.

Mnoge studije pokazuju da ove masti povećavaju nivo holesterola u krvi. Hidrogenizovane masti u margarinu i drugim proizvodima su prihvatljive samo ako proizvod sadrži tečno ulje kao osnovni sastojak, dok zasićenih masti ne sme da sadrži vise od 2 g na kašiku proizvoda. Sadržaj masnih kiselina je najčešće istaknut na mnogim margarinima.

"Nikad se nemoj kajati sto si malo jeo"
Tomas Dzeferson Predsednik SAD-a Od 1801-1808.

Masti ili lipidi su hemijska jedinjenja nerastvorljiva u vodi. Sastoje se pre svega od atoma ugljenika, vodonika i kiseonika, kao i ugljeni hidrati, ali su ti atomi drugacije rasporedjeni.
Razlicite vrste masti:
- Prosti lipidi (neutralne masti): sastoje se iz jednog molekula glicerina i tri molekula masnih kiselina. Zbog toga se nazivaju i trigliceridi.
- Slozeni lipidi (lipoidi) pored glicerina i masnih kiselina njihova struktura sadrzi i druge elemente kao sto su fosfor, azot, sumpor. Lecitin, cefalin i sfingomielin su slozeni lipidi koji obavljaju vazne funkcije u organizmu, posebno u nervnom tkivu. Masne kiseline su osnovni sastojak masti i one im daju razlicite ukuse, teksturu i fluidnost. Masti se dele na dve grupe, u hemijskom pogledu, sto je veoma vazno za ishranu jer se njihova svojstva razlikuju.
- Zasicene masne kiseline: svi njihovi atomi ugljenika povezani su prostim vezama, zbog toga su zasicene vodonikom. Skoro su sve zivotinjskog porekla, sem onih iz kokosovog oraha i palme. Uglavnom su cvrste na normalnoj temperaturi. Zasicene masne kiseline stvaraju cvrste masti. Kod zivotinja, one se koriste kao rezerva. Obilna upotreba zascenih masnih kiselina povecava nivo holesterola u krvi i povecava smrtnost od kardiovaskularnih bolesti.
- Nezasicene masne kiseline: one imaju dvostruku vezu izmedu dva od svojih atoma ugljenika (mononezasicene) ili vise dvostrukih veza (polinezasicene). Najveci izvor tih masnih kiselina su biljke, a posebno orasi, lesnik, badem i drugo slicno voce, kao i klice zitarica. Riblja mast takodje sadrzi nezasicene masne hiseline. Obicno su u tecnom stanju (ulje). I posto njihovi atomi ugljenika nisu zasiceni atomima vodonika, one bolje stupaju u reakciju sa drugim supstancama za vreme metabolizacije.

Oleinska kiselina je mononezasicena masna kiselina sastavijena od 18 atoma ugljenika. Ona se moze pronaci u maslinovom ulju, koje je sastavijeno od 93% glicerina i oleinske kiseline, ali i u drugim uljima od semenki. Nezasicene masne kiseline, kao sto je oleinska, a posebno polinezasicene koje se nalaze u klici psenice, orasima, suncokretu, soji i kosticama grozdja, bez ikakve sumnje blagotvornije su za nase zdravlje. Izmedju ostalog, one smanjuju nivo holesterola u organizmu.

Varenje i koriscenje masti
Masti usporavaju proces varenja stvaraju osecaj sitosti u zelucu. One su sastojci koji se najteze vare i opterecuju funkcionisanje dva osnovna organa za varenje: jetru i pankreas. Zbog toga se u slucajevima upale jetre i pankreasa preporucuje rezim ishrane sa malo masti.

U tankom crevu, pod dejstvomn zuci i lipaze u pankreasnom soku, masti se rastvaraju na glicerin i masne kiseline.Tako uspevaju da iz creva predju u krvotok. U jetri i masnim tkivima, organizam nanovo objedinjuje elemente koji ulaze u sastav masti i sintetizuje ih u sopstvene\na bazi glicerina i apsorbovanih masnih kiselina.
Organizam koristi masti kao pogonsko gorivo velike energetske snage. Jedan gram masti proizvodi devet kalorija prilikom sagorevanja (metabolizacije). To znaci, dvostruko vise nego ista kolicina ugljenih hidrata ili proteina.

Holesterol
Holesterol je slozeni lipid (vrsta masti) iz grupe sterola, koji se nalazi samo u namirnicama zivotinjskog porekla. Nas organizam moze takodje proizvesti holesterol u jetri. Njegova funkcija u organizmu je da sluzi kao osnovna sirovina za sintezu seksualnih hormona, zucnih soli i membrana celija.

Holesterol je neophodna supstanca u nasem organizmu, ali kada njegova stopa u krvi poraste, on se talozi na zidovima arterije smanjujuci time njihov obim: to je ateroskleroza. Otuda povisena stopa holesterola moze dovesti do infarkta miokarda, tromboze nedovoljne cirkulacije krvi u ekstremitetima.

Holesterol se krece kroz krv spojen sa supstancama koje se zovu lipoproteini.

Upravo ti lipoproteini dele holesterol na dve vrste:
- LDL holesterol. Ovaj holesterol protice krvotokom spojen sa lipoproteinima male gustine. Taj holesterol priblizno iznosi 75% od ukupnog holesterola u krvi. LDL holesterol pospesuje stvaranje ateroskleroze. On se takodje naziva "losim holesterolom".
- HDL holesterol. On protice krvotokom vezan za lipoproteine velike gustine. Ovaj holesterol nazvan je "dobrim" jer sprecava aterosklerozu. Njegova stopa u krvi trebalo bi da bude veca.

Maslinovo ulje malo utice na smanjenje ukupnog holesterola, ali nas zato stiti od ateroskleroze na taj nacin sto povecava HDL holesterol.

Ulja iz semenki bogata polinezasicenim masnim kiselinama smanjuju ukupni holesterol ali i HDL holesterol koji nas stiti. Otuda, iako je njihovo ukupno dejstvo na smanjenje opasnosti od ateroskleroze znatno, ono ipak nije potpuno. Mudro je, dakle, kombinovati potrosnju maslinovog ulja i ulja od semenki, ali ne mesajuci ih, vec uzimajuci ih naizmenicno.

Ribije meso sadrzi polinezasicene masne kiseline koje takode smanjuju holesterol, ali su zivotinjskog porekla. Valja se prisetiti da one sadrze holesterol koji se apsorbuje i prelazi u krv. Zato riba nema tolikog dejstva \na holesterol, a njeno zastitno dejstvo kad je rec o aterosklerozi nema ocekivanu efikasnost.

Esencijalne masne kiseline
To su polinezasicene masne kiseline koje nas organizam ne moze da sintetizuje. Mi ih moramo redovno unositi celog zivota. One se drugacije zovu "vitamin F" (od engleske reci "fat"-masti), iako nisu vitamini u punom smislu reci.Linoleinska i linoleninska kiselina se nalaze u klicama zitarica (psenice, kukuruza, ovsa) i u orasastim plodovima (orasima, lesniku, bademu. Neke namirnice
zivotinjskog porekla sadrze te kiseline, ali deset puta manje i uvek su pracene zasicenim masnim kiselinama, stetnim po zdravije.Nedostatak esencijalnih masnih kiselina uzrokuje sporiji rast, susenje koze, dermatoze, nervne i genitalne poremecaje.

SZO smatra da polinezasicene masne kiseline - od kojih je linoleinska najvaznija - treba da budu zastupljene sa najmanje 3% u ukupnim kalorijama koje se unose u organizam. To znaci 8 g kalorija dnevno, od cega bar 6 g linoleinske kiseline.
Vegetarijanski rezim ishrane u potpunosti je u stanju da zadovolji takve potrebe.Dovoljno bi bilo na primer, svakog dana pojesti 60 grama badema. Kravlje=mleko sadrzi malu kolicinu linoleinske kiseline. Deci se stoga preporucuje upotreba biljnog ulja od semenki, bogatog esencijalnim masnim kiselinama

FUNKCIJA LINOLEINSKE KISELINE
- Rast organizma
- Stvaranje nervnih tkiva
- Stvara I obnavlja kozu, kosu, nokte
- Sinteza prosstoglandina.


Minerale na jednom mestu:
- Kalijum (sinteza belančevina, ritam srčanog rada, energetika ćelije);
- Fosfor (ATF, fermenti, nukleinske kiseline, obezbeđuje prenos naslednih informacija);
- Kalcijum (osnovni gradivni element koštanog skeleta, protivupalni element, učesnik procesa razmena u ćeliji i dr.);
- Gvozđe (stvaranje krvi);
- Sumpor (stvaranje krvi, imunitet, stvaranje žuči, sinteza kolagena);
- Bakar (stvaranje krvi, disanje ćelije, rast i razvoj, rad srca, reguliše nivo holesterina, šećera i mokraćne kiseline);
- Kobalt (ulazi u sastav Vit B12, sastavni element hormona);
- Cink (ulazi u sastav više od 80 tipova fermenata, učesnika disanja ćelije);
- Bor (ulazi u sastav polnog hormona, učvršćuje kosti);
- Mangan (rad mozga, pankreasa);
- Hrom (normalizacija šećera u krvi, potencija);
- Selen (imunitet, onkološka oboljenja);
- Silicijum (razvoj i očuvanje kostiju i hrskavice, rad krvnih sudova, mozga);
- Magnezijum (rad srca i kardio-vaskularnog sistema, podržava rad pluća, mozga, nervnog sistema i mišića).

IMUNITET

IMUNITET

da se izbore sa bacilima. Limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja neutrališu ili uništavaju bacile. Prilikom borbe protiv infekcije limfni čvorovi mogu oteći. Limfoidni organi obuhvataju koštanu srž i timus, kao i limfne čvorove, slezinu, krajnike i adenoide, slepo crevo i grupice limfoidnih tkiva u tankom crevu poznate kao Pejerove ploče.
Prosečno ljudsko telo sadrži otprilike 1 do 2 litre limfne tečnosti.

Slezina - Slezina filtrira krv u potrazi za nepoznatim ćelijama i starim crvenim krvnim zrncima koje treba zameniti. To je organ veličine pesnice smešten u gornjem levom delu abdomena. Slezina sadrži dva osnovna tipa tkiva: crvenu pulpu koja izbacuje stara krvna zrnca, i belu pulpu koja sadrži limfoidno tkivo. Različiti delovi slezine specijaliziraju se za različite vrste imunoćelija. Kada mikroorganizmi putem krvi dospeju u crvenu pulpu, zarobljavaju ih imunoćelije poznate kao makrofage.

Timus - Timus se nalazi u grudnom košu, između grudne kosti i srca. Odgovoran je za proizvodnju T - ćelija i važan je za njihovo sazrevanje.

Bela krvna zrnca - Bela krvna zrnca veoma su važan deo vašeg imunološkog sistema. Ona zapravo predstavljaju veliku zbirku različitih ćelija koje međusobno sarađuju u procesu uništavanja bakterija i virusa. Evo različitih vrsta, imena i klasifikacija belih krvnih zrnaca koje trenutno deluju u našem telu: Leukociti, Limfociti, Monociti, Granulociti, B-ćelije, Ćelije plazme, T-ćelije, T-ćelije pomagači, T-ćelije ubice, T-ćelije ugušivači, Ćelije prirodne ubice, Neutrofili, Eozinofili, Bazofili, Fagociti, Makrofagi... Sva bela krvna zrnca poznata su kao leukociti. Ona se ponašaju kao živi, nezavisni jednoćelijski organizmi, kreću se poput ameba i sami hvataju stvari tako što ih obuhvate.

Postoje tri vrste leukocita:

- Granulociti, koji obuhvataju 50 do 60 posto svih leukocita. Oni se dalje dele na tri vrste: neutrofile, eozinofile i bazofile. Granulociti su ime dobili po tome što sadrže granule. U zavisnosti od vrste ćelije, granule sadrže različite hemikalije.
- Monociti, koji čine 7 posto svih leukocita. Monociti na kraju postaju makrofagi.
- Limfociti, koji obuhvataju 30 do 40 posto svih leukocita. To su bela krvna zrnca od ključnog značaja za imuni sistem. Postoji dve vrste limfocita - B limfociti (B ćelije) i T limfociti (T ćelije). Oni koji sazrevaju u koštanoj srži zovu se B ćelije, a one koji koji sazrevaju u timusu T ćelije.

Većina organa imunog sistema bavi se rastom, razvojem i distribucijom limfocita. Ti organi zovu se limfoidni organi. Limfociti putuju kroz krv u potrazi za stranim ćelijama. B ćelije koriste antitela da bi locirale bakteriju, dok se T ćelije zapravo bore protiv nje.

- B ćelije dejstvuju pomoću majušnih antitela. U svakom trenutku u krvi se nalazi na hiljade različitih B ćelija, i svaka je naoružana antitelima protiv određenog bacila. Ali dok ne dođe do kontakta sa nekim bacilom njih ima samo nekoliko. Kada do kontakta konačno dođe, B ćelije se dramatično brzo množe i oslobađaju velike količine odgovarajućih antitela.
Proces funkcioniše na sledeći način: kada bacil naleti na B ćeliju ona se razmnožava i formira svoje verzije, koje se zovu ćelije "plazme". Ćelije plazme stvaraju antitela koja napadaju bacile. Antitela lociraju određeni bacil da bi ga fagociti lakše pojeli. Neke B ćelije nastave da se razmnožavaju i nakon uništavanja bacila, jer će u slučaju njegovog povratka antitela biti spremna.

- T ćelije funkcionišu malo drugačije. Pošto se mnogi bacilli poput virusa i parazita kriju unutar ćelija, zadatak T ćelija je da identifikuju i unište te ćelije. Postoji dve vrste T ćelija: ćelije "ubice" i ćelije "pomagači". Ćelije pomagači identifikuju ćelije u koje je prodrto i aktiviraju uzbunu. Zatim dolaze ćelije ubice i uništavaju napadače. Sve to se dešava zato što napadnute ćelije otkriju svoj položaj pomoću abnormalnih proteina na površini. Kada se ćelija pomagač susretne sa abnormalnim proteinima, ona ispušta hemikalije koje se zovu limfokini i koje govore ćelijama ubicama da treba da se razmnožavaju. Ćelije ubice potom naciljaju abnormalnu ćeliju i unište je. I baš kao B ćelije, neke ćelije ubice se zadrže u blizini, spremne da napadnu sve abnormalne ćelije na koje naiđu. I to je najkraće moguće objašnjenje imunološke reakcije.

Dok je imunitet nenarušen, ne razvija se ni AIDS, ni rak, ni bilo koja druga latentna bolest, poput herpesa ili bilo čega drugog što postoji u svakom organizmu, na isti ili različit način, ali postoji kao jedna latentna opasnost. Najvažnije je da nateramo svoj imuni-sistem da efikasno funkcioniše, i na taj način stvaramo velike šanse da, savršeno zdravi, živimo jedan potpuno zdrav i kvalitetan način.

Najvažnije o tretmanu kancera
Maligno oboljenje nastaje kada telo ne uspe da prepozna i uništi ćelije koje se ne razmnožavaju normalno. Zašto? Kod prosečnog čoveka svakodnevno se replicira oko 100,000,000 ćelija, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da će se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imuno-sistema jeste da otkrije i uništi takve ćelije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znači da je kancer pre svega bolest disfunkcije imuniteta.

Da bi došlo do pojave zloćudnog tumora, moraju se desiti tri stvari:
Početak procesa predstavlja greška u replikaciji ćelije. Postoje brojni uzroci povećanja broja takvih grešaka, a najčešće su to hemikalije (karcinogeni), virusi i naravno - životno doba. Sa 10 godina većina ljudi ima jako malo grešaka pri reprodukciji ćelija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 ćelija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se češćee sreće kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.


Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuno-sistem ne prepozna nenormalnu ćeliju kada se ona formira. Ako takva ćelija prođe neprimećeno i opet se podeli, onda često dolazi do trećeg koraka. Imuno-sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U većini slučajeva organizam će savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona ćelija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imuno-sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadača. Koncept konvencionalnog lečenja raka počiva na činjenici da tumor treba iseći, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave ćelije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi


Međutim, zdravstvene institucije u svetu (naročito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu - dodatnu podršku imunološkom sistemu. Najjača klasa lekova protiv raka koji se trenutno koriste u svetu su polisaharidni imunomodulatori. To su jedinjenja koja pokreću funkciju imuno-sistema, vezuju se za površinske receptore raznih imuno-ćelija i aktiviraju ih. Oni stimulišu dodatnu proizvodnju takvih ćelija, ili oslobađaju citokine, proteine koji izazivaju nekrozu tumora. Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koje je i dozvolila da dođe do razvitka malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta. Uz konvencionalni tretman raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi čak zabranjeno da koriste reč "lek". Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz "u remisiji". To je zato što se zna da je gotovo sigurno da će se rak vratiti u sledećih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zračenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.

Poslušajte savet lekara, ali se nemojte plašiti da konvencionalnom lečenju dodate i ono što vam zdrav razum nalaže da je ispravno. Ako se vaš lekar tome opire, uputite ga na vebsajtove posvećene zdravlju.
Da bi se poboljšala njihova antitumorska i klinička svojstva (uglavnom rastvorivost u vodi) polisaharidi se često hemijski modifikuju. Osnovne procedure koje se koriste za hemijsko poboljšanje su: Smitovo razgrađivanje (oksido-reduko-hidroliza), formoliza i karboksimetilacija. Većina kliničkih dokaza antitumorskih svojstava potiču od komercijalizovanih pollisaharida - lentinana, PSK-a (krestina), i shizofilana, ali dobre rezultate daju i polisaharidi nekih drugih vrsta pečuraka. Njihovo dejstvo posebno je blagotvorno na klinikama na kojima se koriste zajedno sa hemoterapijom. Polisaharidi gljiva sprečavaju onkogenezu, i u tom smislu pokazuju direktno antitumorsko dejstvo.