MREZNJAČA - MAKULODISTROFIJA

Napisao Milan Stanić                                                                                                           


MAKULODISTROFIJA
Zadnji zid oka, očno dno, obložen je iznutra posebnim slojem ćelija koje su osetljive na svetlost  i koje se nazivaju mrežnjačom (retina). Pod uticajem svetlosti u ovim ćelijama dešavaju se nizovi biohemijskih reakcija, koje dovode do nastanka električnih nervnih signala, čije skupove mozak doživljava kao „lik“. Manji deo mrežnjače koji detektuje direktne sunčeve zrake i obezbeđuje najveću oštrinu vida, naziva se makula (macula lutea, žuta mrlja).
Sa uzrastom makula ponekad počinje da se degeneriše - takvo oboljenje naziva se makulodistrofija. Obično nakon 50 godina sa svakom narednom decenijom stanje makule se pogoršava i smanjuje se oštrina vida. Do 75 godine se kod 30 % ljudi sreće više ili manje izražena makulodistrofija.
Ovo oboljenje karakteristično je za ljude starije životne dobi, i u tom slučaju mogu pomoći hranljivi sastojci i biološki aktivne supstance, koje slabe rušilačko dejstvo starosne dobi.
Kod ljudi, u čijem je jelovniku bilo više namirnica koje sadrže vitamin A i beta-karoten, makulodistrofija se susretala ređe. Vitamin C kao moćan antioksidans usporava procese starenja u mrežnjači. Kod deficita takvog antioksidansa kao što je vitamin E može se povećati rizik od nastanka makulodistrofije.
Koncentracija cinka veća je u mrežnjači nego u nekom drugom čovekovom organu. Cink učestvuje u važnim biohemijskim reakcijama mrežnjače, i bez njegove dovoljne količine ove reakcije se ne mogu odvijati. Osim toga, deficit cinka smanjuje mogućnost mrežnjače da iskorištava vitamin A, koji je takođe neophodan za vid.
Selen i vitamin E su potrebni organizmu za sintezu neutralizatora slobodnih radikala glutationperoksidaze. Ovaj moćan prirodni neutralizator čuva tkivo mrežnjače od nepovoljnih promena, koje su povezane sa starošću.
Unos šećera ubrzava procese starenja izazivajući nepovratne promene na belančevinama. Ćelije mrežnjače nisu izuzetak i čak su u većoj meri izložene takvim poremećajima. Neophodno odmah smanjiti unos: šećera, kukuruzne patoke, sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, melase i svih namirnica, koje su proizvedene od njih.

BIOKOREKCIJA MREŽNJAČE

Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova očne jabučice.
1. „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti jednu kesicu čaja litrom vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 7-14 minuta. Uzimati jednu čašu 4 puta dnevno.
2.„BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati po 1 kapsulu 30 min pre doručka, sa 250 ml čaja.
3. „BIOCINK“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre jela, sa 250 ml čaja.
4. „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 2 sata nakon jela, popiti sa čajem.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Druga faza – održanje normalnog metabolizma u unutrašnjoj sredini oka i jačanje imunološkog sistema.
5. „SPIRULINA“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno 30 minuta pre jela.

6. „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutru, 1-1,5 sat nakon unosa hrane piti sa 250 ml vode tokom 7 dana, zatim po 3 kapsule tokom 10 dana, i na kraju po 4 kapsule tokom 14 dana.
7. „HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.

MIOMI I ENDOMETRIOZA

Napisao Milan Stanić                                                                                                                    


Mnoge žene pate od dobroćudnih tumora u toku celokupnog reproduktivnog perioda života. Simptomi se pojačavaju i slabe u skladu sa ciklusom, dok su kod nekih žena simptomi prisutni sve vreme.
Svi tumori moraju biti pregledani od strane specijaliste, koji zna da li treba uraditi ultrazvuk ili biopsiju, ukoliko uobičajeno lečenje ne daje rezultate.
Fibrozno-cistična mastopatija, endometrioza (pojava i rast tkiva koje oblaže matericu - endometijuma,  u trbušnoj duplji), fibromiomi materice (dobroćudni tumori materice, koji nastaju od mišićnog tkiva) – nastaju usled poremećaja ženskih polnih hormona: estrogen preovlađuje nad progesteronom. Poboljšan rad jetre omogućava organizmu da hormone drži u ravnoteži na bolji način, preoblikujući estradiol u slabiji estrogen, estriol.
Vitamin E olakšava simptome oboljenja kod većine (ali ne kod svih) žena, uključujući pritom i smanjenje veličine i broj bolnih cista pri fibrocistitisu mlečne žlezde i fibromioma materice.
Nezamenljive masne kiseline (pre svega, linolna kiselina) smanjuju bolnu osetljivost grudi u slučaju mastalgije i hronične mastopatije, a takođe smanjuju bol, broj i veličinu cista kod fibrocistitisa mlečne žlezde.
Delovanje ovih masnih kiselina je povezano sa tim što su oni prethodnici „korisnih“ ekozanoida, koji dovode do slabljenja bola i upala. Kombinujući dva različita izvora nezamenljivih masnih kiselina, linolnu kiselinu i riblje ulje u odnosu 1:4, možete ostvariti dobar rezultat.
Deficit joda doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, kako kod životinja, tako i kod čoveka, dok preparati joda čine ovaj proces povratnim.
Obrok sa visokim sadržajem zasićenih masti i visoke kalorijske vrednosti doprinosi razvoju tumora i cista mlečne žlezde, verovatno, usled pojačanog lučenja ženskih polnih hormona. Smanjite kalorijsku vrednost obroka na nivo koji će vam omogućiti optimalnu težinu i sadržaj masnoća u organizmu.
Smanjite unos masnoća kako bi na njih odlazilo 30% ukupne kalorijske vrednosti obroka, i to oko 10% na zasićene masti (masnoće životinjskog porekla, žumance), oko 10% na mononezasićene (maslinovo ulje, riblje ulje) i oko 10% na polinezasićene (kukuruzno, suncokretovo ulje).
Kofein, koji se nalazi kafa, pojedini osvežavajući napici, čokolada i njoj slična supstanca teobromin, koji se nalazi u čaju, pojačavaju dejstvo različitih žlezda, kao i mlečnih. Pojačana aktivnost bez stimulacije hormona, koji izazivaju proizvodnju mleka, može dovesti do formiranja cista i tumora ispunjenih tečnošću.
Ukoliko bolujete od bolnih tumora mlečne žlezde i materice, potrudite se da isključite iz obroka sve namirnice koje sadrže kofein i teobromin.


BIOKOREKCIJA  MIOMA I ENDOMETRIOZE

Prva faza – čišćenje krvnih sudova, normalizacija metaboličnih procesa i stimulacija imunološkog sistema.

1. „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom 10-15 minuta u prepodnevnim časovima. Podgrejati preostalu količinu i popiti u popodnevnim časovima.
Ne preporučuje se: trudnicama i dojiljama.
2.  „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima.
3.  „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
4. „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.

Druga faza – poboljšanje rada jetre i normalizacija funkcija endokrinog sistema. Poboljšanje krvne slike.

5. „VEJKAN“: po 1 kapsulu, trideset minuta pre ručka, popiti sa 250 ml vode.
6.    „HOLIKAN“: po 2 kapsule u popodnevnim satima, 1,5 sat nakon jela, popiti sa 250 ml vode.
7.    „ULJE ŽUTOG NOĆURKA“: uzimati 2 kapsule 2 puta dnevno u toku jela.
8.    „HITOZAN“: po 2 kapsule pre spavanja natašte, uzimati sa čajem – tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana po 3 kapsule, i sledećih 14 dana po 4 kapsule, piti sa 250 ml vode.
9.    „SPIRULINA“: po 4 kapsule u toku prepodneva popiti sa čašom tople vode. Može zameniti obrok.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.

METABOLIZAM MASTI

Napisao Milan Stanić                                                                                                              


Hiper lipoproteinemija – povećanje sadržaja lipoproteina u plazmi (serumu) krvi, povezano je s poremećajem razmene masti (lipida).
Lipidi su složene organske materije koje se obrazuju sjedinjavanjem masnih kiselina i alkohola, pre svega glicerola.
Poznato je da postoji veliki broj prostih i složenih lipida, koji se razlikuju po svom nastanku. Oni vrše veoma važne funkcije u  organizmu čoveka: neophodna su komponenta ćelijskih membrana, koje se sastoje od proteinsko-lipidnih kompleksa, predstavljaju najmoćnije molekularne izvore energije – jedan molekul lipida proizvodi mnogo više energije nego jedan molekul glukoze ili belančevina.
Lipidi su neophodni za sintezu mnogih hormona, biološki aktivnih supstanci, prenos rastvorljivih vitamina u vodi i lekovitih supstanci.
Masnoće biljnog i životinjskog porekla (prosti lipidi) koje preko hrane dospevaju u organizam, razlažu se u utrobi na glicerol i masne kiseline, koje se apsorbuju i prenose svim ćelijama, u kojima se iz ovih komponenti sintetizuju sve vrste lipida potrebnih organizmu.

Poremećaj lipidne razmene može da nastane u bilo kojoj fazi - od razlaganja i apsorbovanja u utrobi, do sinteze određenih vrsta lipida u ćelijama, što se manifestuje promenama koncentracije nekih oblika lipoproteida u serumu krvi – dislipoproteidemija.
Ovakvi poremećaji mogu biti nasledni – primarni (retko se sreću) i sekundarni, koji nastaju kao posledica oboljenja jetre (holestaza, hepatitisi, ciroze), pankreasa (pankreatitis, šećerna bolest), bubrega, endokrinih žlezda (hipoterioza, hipofizna insuficijencija), alkoholizma.
Crevna mikroflora deluje na procese prenosa lipida i holesterola – nedostatak bifidobakterije i aktivni procesi truljenja u debelom crevu doprinose nagomilavanju holesterola u organizmu.
Najrasprostranjeniji oblik poremećaja razmene lipida je preterana količina holesterola u organizmu.

Holesterol je složeno organsko jedinjenje, slično mastima, koje se u organizmu neprekidno stvara i koristi za izgradnju ćelijskih membrana, dajući im tvrdoću i otpornost, kao i za sintezu polnih i steroidnih hormona, vitamina D.
Holesterol je supstanca od vitalnog značaja. U jetri se obrazuje 50-80% ukupne količine holesterola, a preostali holesterol dospeva u gotovom obliku preko proizvoda životinjskog porekla (salo, masno meso, puter, jaja i dr.).
S obzirom da se holesterol, kao i druge masti, ne rastvara u vodi, njegov prenos između organa i tkiva vrši se «u pakovanju» od rastvorljivih belančevina, i to u obliku lipoproteinskih kompleksa.
Jedna vrsta takozvanih lipoproteida niske gustine  (LDL /low density lipoproteins) prenosi holesterol u tkiva, a druga – lipoproteidi visoke gustine (HDL /high densiti lipoproteis), eliminiše višak lipoproteida iz ćelija.
Zbog toga postoji gruba podela na «loše» (u sastavu LDL) i «dobre» (u sastavu HDL) holesterole. Višak «lošeg» i nedostatak «dobrog» holesterola je polazna karika i osnova za nastanak ateroskleroze u biohemijskom pogledu.
Kada i zbog čega dolazi do neravnoteže? Ni jedan čovek nije u stanju da je oseti jer nastaje postepeno, počev od mladih dana.
Naš obrok mora da sadrži 40% kalorija koje se dobijaju razlaganjem ugljenih hidrata. Pri tom, ugljeni hidrati ne treba da izazivaju suštinske promene sadržaja šećera u krvi, a samim tim i insulina. U takve ugljene hidrate ubrajaju se neglazirani pirinač, ovas, heljda, povrće koje ne sadrži skrob (šparga, zelen, brokoli, karfiol, crveni i beli kupus u glavicama, tikvice, zelene mahunarke). Iz obroka treba izbaciti skrob (pšenica, krompir i proizvodi koji su napravljeni od njih ili od brašna), a takođe i visoko rafinisani šećer.
I loše masti mogu da stvaraju šećer i skrob. Šećer se rastvara na sitnije molekule i obnavlja u vidu masti. Ove masti se nazivaju trigliceridima. One popunjavaju masne ćelije, dovode do poremećaja krvotoka i povećavaju rizik od suženja koronarnih arterija.
Trideset posto dnevnih kalorija trebalo bi da se dobiju iz nemasnih belančevinastih izvora – mesa, ribe, divljači, belanca od jajeta i nemasnih mlečnih proizvoda. Broj kalorija koje se dobijaju iz ovih proizvoda, treba da bude dovoljan da bi se obezbedio jedan gram belančevina na svaki kilogram nemasne telesne težine. Nemasna telesna težina može da se izračuna na jednostavan način:

Pol	Konstitucija	Koeficijent
Ženski	Vitka	0.75-0.8
	Gojazna	0.65
	Debela	0.55-0.6
Muški	Vitka	0.8-0.85
	Gojazna	0.7
	Debela	0.6-0.65

Kada odredite kategoriju kojoj pripadate, potrebno je da svoju telesnu težinu pomnožite s koeficijentom i dobićete nemasnu telesnu težinu, i samim tim broj grama nemasnih belančevina koji treba da unesete u toku dana prema vašoj telesnoj težinom (to je isto ako biste nemasnu telesnu težinu  pomnožili sa 1,1 gramom).
30% dnevnih kalorija treba da čine korisne nezamenljive masti: maslinovo ulje, nerafinisano kukuruzno, suncokretovo, sojino i dr., biljne masti i morski lipidi (tunjevina, bakalar, losos i dr.), a samo neznatna količina masti životinjskog porekla (najviše 10%).
Mnogobrojna istraživanja su pokazala da razne bolesti mogu da nastanu zbog nedostatka određenih masti, i da možemo da se izborimo s mnogim bolestima te vrste ukoliko organizmu obezbedimo neophodne masti, koje nisu zastupljene u dnevnom  obroku većine ljudi.
Problem nije u tome što konzumiramo masnu hranu – već što unosimo loše masti, a izostavljamo dobre.
Postoje samo tri vrste masti – zasićene, koje potiču iz mlečnih proizvoda i crvenog mesa i one su najčešće loše; nezasićene, koje potiču iz povrća i biljnih masti, su dobre; monozasićene, koje potiču iz ribe i maslina,  su najbolje.
Mast je organizmu potrebna iz nekoliko razloga: ona je naš osnovni izvor rezervnog goriva, ulazi u sastav membrana svih telesnih ćelija i mekom opnom obavija sve naše organe, dok nezamenljive masne kiseline služe kao građevinski materijal za izgradnju mnogobrojnih ekozanoida, koje organizam proizvodi. Ove hemijske supstance slične hormonima, od kojih se mnoge nazivaju i prostaglandinima, u velikoj meri utiču na zdravlje.
Ekozanoidi su osnovni regulatori razmene materije i oni raspoređuju energiju u čovekovom organizmu. Mogu da snižavaju krvni pritisak, povećavaju telesnu temperaturu, šire ili sužavaju otvor bronhija, stimulišu proizvodnju hormona, deluju na imunitet, zgrušnjavanje krvi, upalne reakcije, povećavaju osetljivost nervnih vlakana i kontrolu bola. I to nije sve. Oni u određenoj meri zavise od hranljivih masti, pa specifičnu aktivnost konkretnog ekozanoida možemo pripisati onoj klasi masti iz koje on potiče.
Ukoliko ih ima u normalnim količinama, odlučujuću ulogu imaju makrokomponente ishrane – određene vrste polinezasićenih masti u čijem se sastavu nalazi linolna kiselina. Naš organizam apsorbuje ove vrste masti, i nakon toga ih prerađuje u etapama, da bi se mogli dobiti različiti ekozanoidi, i to ne samo «dobri» nego i «loši».
Dejstvo različitih ekozanoida kao regulatora razmene materija, u zavisnosti od osnovnog sastava hrane, može da bude korisno ili štetno po organizam. Postupak postepenog pretvaranja linolne kiseline u «dobre» ili «loše» ekozanoide zavisi od nivoa insulina u krvi, čija se koncentracija povećava kada preko hrane unosimo prekomernu količinu šećera i skroba.
Upravo stalno prisustvo veće količine insulina u krvi usporava aktivnost enzima D6D (delta-6-desaturaza), koji katalizuje proizvodnju «dobrih» ekozanoida i ubrzava rad enzima D5D, što dovodi do proizvodnje ekozanoida koji su štetni po organizam jer: povećavaju arterijski pritisak, zgrušavaju krv, smanjuju aktivnost imunološkog sistema, pojačavaju upalne reakcije i osećaj bola.
Ako želimo da poboljšamo svoje zdravlje, treba da unosimo masti od kojih se obrazuju korisni ekozaonoidi.
Postoje tri porodice takvih masti: OMEGA-3, OMEGA-6 i OMEGA-9.
Prva dva tipa masti obrazuju korisne ekozanoide. Masti omega-9 su u tom pogledu daleko slabije.
Istinska tajna dobrog zdravlja je u održanju dijetetske ravnoteže između dve osnovne klase – omega-3 i omega-6, tako da se i ekozanoidi takođe  izbalansiraju u organizmu.
Setite se pedala za kočenje i gas: da bismo efikasno upravljali vozilom obe su nam neophodne. Ukoliko se jedna od njih pokvari, može da dođe do saobraćajnog udesa.
To se događa s mastima. Mnogo je važnije koju mast upotrebljavamo u hrani od toga - u kojoj je količini trošimo. Problem je u tome što svi više trošimo masti omega-6 (suncokretovo, kukurzno ulje i dr.) a gotovo da smo izbacili iz dnevnog obroka proizvode koji su bogati mastima omega-3 (ulje od lana, morske ribe i dr.).
Početkom 70-ih godina dva danska naučnika su utvrdila da se kod Eskima, zahvaljujući masnim kiselinama koje su sadržane u ribi, ne sreću oboljenja krvnih sudova srca, bez obzira što dnevno troše mnogo masti i holesterola.
Rak, reumatoidni artritis i druga zapaljenska oboljenja, ateroskleroza, tromboza i slabost imunološkog sistema povezani su s nedostatkom masti omega-3. Hranljivi izvori ovih masti su: riba i riblje ulje, laneno ulje, ulje od oraha, jaja od kokoške koja se hrani semenom od lana. U sastavu masti omega-3 nalaze se tri nezamenljive masne kiseline: alfa-linolna kiselina, ekozopentenska kiselina i dokozoheksenska kiselina.
Zahvaljujući dvema poslednjim nezamenljivim masnim kiselinama, ako ih konzumiramo u dovoljnoj količini možemo da:
-          za 30-50% smanjimo količinu masti u krvi i samim tim smanjimo rizik od obrazovanja tromba u krvnim sudovima srca i mozga
-          sigurno snizimo nivo arterijskog pritiska
-          sprečimo  rizik  nastanka aritmije
-          smanjimo broj srčanih napada i mogućnost ponovnog infarkta
-          smanjimo rizik od iznenadne smrti za 50%
-          povećamo količinu serotonina koji je potreban velikom mozgu, što  poboljšava koeficijent inteligencije
-          smanjimo nivo enzima koji oštećuju tkivo hrskavice
-          smanjimo trošenje i obnovimo proces «podmazivanja» hrskavice na zglobovima
-          smanjimo nivo supstance – leukotriena LTV4, koji je uzrok nastanka zapaljenskih procesa na zglobovima kod reumatoidnog artritisa
-          povećamo elastičnost kože, sprečimo pojavu bora i procese prevremenog starenja kože
-          poboljšamo oštrinu vida i sprečimo distrofičke promene na mrežnjači oka, naročito kod starijih ljudi.
Masti omega-6 sadrže dve druge nezamenljive masne kiseline – linolnu i gama-linolnu. Prva je sadržana u suncokretovom i kukuruznom ulju, a druga u ulju enotere.
Važno je da masti omega-3 i omega-6 budu u ravnteži, u svojevrsnom Jin-Jang odnosu.
Masti omega-9 su mononezasićene i sadržane su u maslinama, bademima, lešnicima, kikirikiju, semenkama od susama i avokadu. Pored svih lekovitih svojstava ovih masti, u njima se može naći vrlo malo nezamenljivih masnih kiselina.
Disbalans omega-masti – nije jedina opasnost koja nam preti od hranljivih masti. Problem je često u tome kako se ulja i masti proizvode i koriste.
Rafinisana ulja sadrže oštećene ili nezamenljive masne kiseline, koje su sasvim uništene grubim hemijskim procesima. Takođe, u ovim mastima se skoro nikad ne zadržavaju karotenoidi i vitamin E. Dalje, prilikom pakovanja ulja obično se koristi ambalaža od providnog stakla ili plastike, zbog čega su ti proizvodi podvrgnuti lošem uticaju svetlosti koja razgrađuje ulje.
Visoka temperatura u uljima inicira mnogobrojne raznovrsne promene na molekularnom nivou i stvara niz štetnih elemenata kao što su slobodni radikali ili peroksid lipida, koji su štetni po zdravlje.
Opasna su i hidrogenizovana biljna ulja, sadržana u margarinu i u proizvodima koji su pravljeni od njega (pecivo, kolači, čipsevi i dr.). Zbog toga što margarin sadrži trans-masne kiseline, češći je  rizik od nastanka srčanih oboljenja zbog toga što njegov unos utiče na povećanje nivoa LDL (lipoproteina niske gustine) više nego bilo koja druga masna hrana – maslac, svinjetina i ovčetina.

Promene sadržaja holesterola u krvi sa uzrastom

Uzrast, godine	Holesterol ukupan, mM/l	Holesterol LDL mM/l	Holesterol HDLmM/l
0-19	3.1-5.9	1.6-3.5	0.8-1.8
20-29	3.1-6.2	1.6-4.5	0.8-1.9
30-39	3.6-7.0	1.8-4.9	0.8-2.2
40-49	3.9-8.0	2.1-5.3	0.8-2.2
50-59	4.1-8.5	2.3-5.7	0.8-2.2

Poželjan sadržaj običnog holesterola, kome treba težiti u bilo kom uzrastu je 5.0-5.2 mM/l. Ovakva koncentracija holesterola onemogućava razvoj ateroskleroze.
Osnovnu opasnost predstavlja postepeno nekontrolisano povećanje sadržaja holesterola, koje čovek sam ne može da primeti, a koje aktivira molekularni mehanizam ateroskleroze.
Vrednosti povećanih nivoa koncentracije holesterola:
5.2-5.6 mM/l – laka hiper-holesterolemija, zona rizika ateroskleroze
5.7-8.0 mM/l – umerena i prosečna hiper-holesterolemija, neophodna korekcija dijetom
preko 8.0 mM/l – izražena hiper-holesterolemija koja zahteva medicinsko lečenje.

Hiper-holesterolemija može da nastane:
-        usled preteranog unošenja holesterola preko hrane koja sadrži  zasićene (granične) masne kiseline
-        usled njegove pojačane sinteze u samom organizmu
Primarni način smanjenja sadržaja holesterola je dijeta s niskim sadržajem masti životinjskog porekla i lako apsorbujućih ugljenih-hidrata, kao i korigovanje prekomerne težine.
Ako se posle mesec i po dana posle takve dijete nivo holesterola značajno nije smanjio, to znači da ga sam organizam previše sintetizuje, i zbog toga je neophodno preduzeti druge mere i specijalne preparate koji usporavaju taj proces.
Danas se smatra da je jedan od glavnih uzroka pojačane sinteze holesterola aktiviranje peroksidne oksidacije lipida i povećanje koncentracije oksidisanih formi LDL u krvi.
Oštećene membrane površinskih ćelija krvnih sudova zbog oksidacije lipida predstavljaju osnovu za nastanak aterosklerotičnih naslaga.  Intenzitet peroksidne oksidacije lipida (POL) u organizmu se kontroliše pomoću antioksidantnog sistema.
Ukoliko je otkriven veći sadržaj holesterola, neophodno je da se uradi detaljnija analiza lipida – da se odredi sadržaj triglicerida, LDL, HDL.

Trigliceridi su estri glicerola i masnih kiselina različite prirode
0.5-1.5 gr/l        – normalna koncentracija u krvi
0.45-1.84 mM/l – poželjne vrednosti za muškarce
0.40-1.53 mM/l - za žene
Povećana koncentracija se javlja zbog držanja dijeta s visokim sadržajem ugljenih-hidrata, unosa peroralnih kontraceptivnih sredstava, alkohola, kortikosteroida, kod hipertenzije, pankreatitisa, nefrotskog sindroma, hipotireoze, šećerne bolesti, ishemijske bolesti srca, hepatitisa, ciroze jetre, začepljenja žučnih kanala, urođenih hiperlipidemija.
Smanjenje koncentracije nastaje usled nedovoljne ishrane, poremećene apsorpcije u stomaku, hipertireoze, unošenja askorbinske kiseline i heparina.

Lipoproteidi su kompleksi masnih kiselina i drugih lipida s albuminom ili globulinima seruma krvi.
Normalan odnos frakcija (elektroforetska deoba) i njihova apsolutna koncentracija:
1.3-4.2 gr/l   alfa-lipoproteidi (HDL)         (32-36%)
3.2-4.5 gr/l   beta-lipoproteidi (LDL)        (54-64%)
0.8-1.5 gr/l       prebeta-lipoproteidi (LPONP)   (13-15%)
Patološke promene sadržaja lipoproteida nastaju uglavnom u obliku povećanja koncentracije – hiperlipidemije, koja se odnosi na jedan ili grupu lipida.
Ako postoji dizbalans u pokazateljima lipidne razmene –  to u prvom redu izaziva rizik od razvoja ateroskleroze i kao posledica toga dolazi do apopleksije ili infarkta miokarda. Njihova uzajamna povezanost prikazana je u tabeli.

Lipidi krvi i verovatnoća razvoja ateroskleroze

i ishemijske bolesti srca

Pokazatelj	Mala verovatnoća	Umerena verovatnoća	Velika verovatnoća
Obični holesterol mM/l	ispod 5.7	5.7-6.2	preko 6.2
Holesterol HDL(dobar) mM/l
Muškarci	preko 1.3	1.05-1.3	ispod 1.05
Žene	preko 1.55	1.3-1.55	ispod 1.3
Koeficijent aterogenosti	ispod 3	3-4	preko 4
Trigliceridi mM/l	ispod 1.6	1.6-2.2	preko 2.2

U «TJANŠI» postoje tri preparata koji normalizuju lipidnu razmenu i imaju sposobnost smanjenja holesterola u krvi, a ako se koriste duži period –  rastvaraju naslage holesterola i tako poboljšavaju opšte stanje krvnih sudova. To su preparati «San Gao», «Ljan Jan» i «Ulje od jegulje».
«San Gao» normalizuje reološka svojstva krvi, što je naročito važno kod kardiovaskularne patologije. «Ljan Jan» je koronarolitik, koji obezbeđuje veliki priliv krvi u srčani mišić, i samim tim poboljšava njegovu ishranu, sprečavajući hipoksiju miokarda. Ovaj preparat je efikasan za lečenje stenokardije, postinfarktnog stanja, nekih oblika tahiaritmije.
«Omega 3», pored toga što ima antisklerotično dejstvo pojačava procese razmene na ćelijskom nivou u različitim tkivima, kao što je i  srčani mišić.

BIOKOREKCIJA METABOLIZMA MASTI

Prva faza – čišćenje creva i izbacivanje holesterola
1.    »DVOSTRUKA CELULOZA»: uveče, 30 min. pre jela sažvakati ili rastvoriti 2 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. U toku dana piti 2-3 litra tečnosti, uzimajući u obzir i tečnost koju unosite s hranom. Posle 5-7 dana povećati dozu  do 4 tablete 2 puta na dan.
Druge BAD uzimati sat i po - dva pre ili posle unosa DVOSTRUKE CELULOZE.
2.    «ATNILIPIDNI ČAJ»: ujutru, sat vremena pre jela 1 kesicu čaja preliti sa 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti  malim gutljajima tokom dana.
3.    «BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE»: uzimati pre jela po 2 tablete 3 puta na dan, dobro ih sažvakati. Popiti s čajem.
4.    «DIGEST»: uzimati posle svakog jela, dobro sažvakavši. Popiti sa ½ čaše čaja.
Doziranje: po 2 tablete 2 puta na dan.
Predviđena doza za kuru – 3 nedelje.

Druga faza – obnavljanje poremećene razmene lipida.
5.    «BIOKALCIJUM»: uzeti po jednu kafenu kašičicu sa 250 ml vode,  ujutru  30 min. pre doručka, piti malim gutljajima.
6.    «BIOCINK»: po 2 kapsule uveče,  2 sata posle večere, popiti sa 250 ml vode.
7.    «HITOZAN»: po 2 kapsule uveče, popiti sa 250 ml vode, posle nedelju dana povećati dozu do 3 kapsule.
Predviđena doza za kuru – 1 mesec.

Treća faza – čišćenje krvnih sudova.
8.    «LJAN JAN»: uzimati 30 min pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u vreme maksimalne aktivnosti meridijana žuči od 23 do 01 časova i jetre od 01 do 03 časa. (ukoliko vam vreme ne odgovara, odaberite vreme prema tabeli satnice po meridijanima)
9.    «SAN GAO»: uzimati 30 min. pre jela po 1 kapsulu 2 puta na dan u periodu aktivnosti meridijana srca od 11 do 13 časova i perikarda od 19 do 21 časa.
Predviđena doza za kuru – 5 nedelja.
Trajanje osnovnog programa korekcije – 3 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 2 kure.

KOLITIS

Napisao Milan Stanić                                                                                                                  


Kolitis je upala sluzokože debelog creva. Jedan od najozbiljnijih oblika kolitisa je atipičan ulcerozni kolitis – oboljenje nepoznatog porekla, koje je karakteritično po hroničnom zapaljenskom procesu u debelom crevu i pojavi čireva, krvarenja i gnojenja. Može da nastane, ili da se pogorša prilikom emocionalnog stresa.
Simptomi su: bolovi spazmatskog karaktera i nagomilavanje gasova u crevu, hroničan proliv, ponekad s tragovima krvi, povraćanje, slabost, gubitak težine i anemija. Ukoliko organizam izgubi mnogo vode i mineralnih supstanci, bolest može da dovede do smrti.
Kod težeg oblika atipičnog čirnog kolitisa, primenjuje se izuzetno lagana dijeta. U njen sastav  ne ulaze namirnice  (u uobičajenom smislu te reči), već  neophodne i lako apsorbujuće supstance (aminokiseline, glukoza, mineralne supstance, polivitamini, peptidi, manja količina biljnog ulja).
Upotreba vezujućih, absorpcionih i sredstava protiv dijareje dovodi do ublažavanja upalnog procesa, i ima dopunsko dejstvo.
Treba naglasiti da dugotrajno uzimanje antibiotika ponekad dovodi do dijareje, koja može da postane uzrok nastanka pseudo-membranoznog kolitisa. Posle prestanka uzimanja antibiotika i uzimanja preparata protiv bakterija koje izazivaju ovu vrstu kolitisa, subjektivan osećaj bolesnika se poboljšava.
Spazmatični kolitis (iritabilni kolon, sindrom nadraženog creva).
Uzrok je: funkcionalni poremećaj. Većina smatra da kolitis nastaje kao posledica negativnih emocija.
Simptomi su: bolovi u predelu stomaka, povraćanje, nagomilavanje gasova u želucu i crevima (meteorizam), zatvori ili tvrda, oskudna stolica koju može da zameni retka stolica ili dijareja.

BIOKOREKCIJA KOLITISA

Prva faza – čišćenje creva i sprovođenje dezintoksikacije.
1.    «ANTILIPIDNI ČAJ» ujutru sat vremena pre jela 1 kesicu čaja preliti sa 250 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min. piti malim gutljajima tokom 10-15 min. Ponovo prokuvati tu istu kesicu čaja i popiti u drugoj polovini dana.
2.    «DIGEST» može da se pije posle svakog obroka bez obzira na period aktivnosti meridijana, dobro sažvakati po 2 tablete 2-3 puta na dan. Popiti sa ½ -1 čašom vode.
3.    «HITOZAN» po 2 kapsule uveče popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru – 1,5 mesec.

Druga faza – obnavljanje funkcije creva regeneracijom epitela sa resicama.
4.    «BIOKALCIJUM» uzimati po jednu kafenu kašičicu sa 250 ml vode ujutru, 30 min. pre doručka, piti malim gutljajima.
5.    «BIOCINK» po 2 kapsule uveče, 2 sata posle večere, popiti sa 250 ml vode.
6.    «KANLI» uzimati po 1 kapsulu 2 puta na dan 30 min. pre jela, popiti s vodom.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa biokorekcije – 2,5 meseci.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure.

KLIMAKS I MENOPAUZA

Napisao Milan Stanić                                                                                                               


Kada se reproduktivni period života kod žena završava, u jajnicima se smanjuje proizvodnja ženskih polnih hormona i počinje faza, koju nazivamo klimakterijum. Mentrualni ciklusi trpe izmene, postaju tegobniji kod nekih žena, lakši kod drugih, prestaju da budu redovni, i u celini postaju sve ređi, dok na kraju potpuno ne prestanu. Ovakvo stanje naziva se menopauzom.
Međutim, u periodu smanjenja proizvodnje estrogena kod nekih žena dolazi do sasvim haotičnih menstrualnih perioda. Osim toga, završetak reproduktivnog perioda može biti propraćen: emocionalnom nestabilnošću, depresijom, valunzima, povećanjem telesne mase i skupljanjem tečnosti u organizmu.
Iako se mnoge žene oslobađaju od ovih simptoma zahvaljujući hormonalnoj terapiji, ovde mogu pomoći i biološki aktivni preparati.
Vitamin C i bioflavonoidi, delujući uzajamno, sprečavaju skupljanje tečnosti i odlive kod menopauze. Vitamin E olakšava simptome kao što su: glavobolja, valunzi i zamor.

BIOKOREKCIJA KLIMAKTERIJUMA I MENOPAUZE

Prva faza – čišćenje creva i krvnih sudova.

1.    „DVOSTRUKA CELULOZA“: uveče, 30 minuta pre uzimanja hrane, sažvakati, izmrviti ili promešati sa vodom 3 tablete i popiti sa 250 ml pročišćene vode. Tokom dana uzimati 2-3 l tečnosti, računajući na količinu hrane koja se unosi u tečnom obliku.
Kontraindikovano u slučajevima: krvavljenja usled čira na želucu i crevima.
Predviđena doza za kuru - 2 nedelje.

2.    „ANTILIPIDNI ČAJ“: ujutru, sat vremena pre uzimanja hrane sipati na jednu kesicu čaja 500 ml ključale vode i ostaviti da odstoji 15 min, piti malim gutljajima tokom dana. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
Kontraindikovano u slučaju: dece do 12 godina, trudnica i dojilja.
3.    „HITOZAN“: po 2 kapsule ujutru natašte, piti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru - 1,5 mesec.

Druga faza – uspostavljanje narušenog metabolizma.

4.    „BIOKALCIJUM“: uzimati ujutru po 1 kafenu kašičicu na 250 ml vode 30 minuta pre doručka, malim gutljajima. Preporučuje se prijem sa čajem od šipka.
5.    „BIOCINK“: uzimati po 2 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, sa 250 ml vode.
6.    „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete dnevno. Popiti sa 1/2-1 čašom vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.

Treća faza - uspostavljanje narušenih endokrinih funkcija i povećanje zaštitnih funkcija imunološkog sistema (u skladu sa uzrastom).

7.    „IKAN“: početi sa 2 kapsule tokom 7 dana, zatim po 3 kapsule tokom 7 dana, preostalih 115 kapsula – po 4 kapsule dnevno, trideset minuta pre doručka, piti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru – 1,5 mesec.
8.    „VEJKAN“: po 1 kapsulu popodne, 1-1,5 sat nakon unosa hrane, piti sa 250 ml vode.
9.    „KORDICEPS“: po 2 kapsule u vreme ručka, 1-1,5 sat nakon uzimanja hrane, piti sa najmanje 250 ml vode tokom 7 dana, zatim u narednih 10 dana uzimati po 3 kapsule, i tokom sledećih 14 dana po 4 kapsule.
10.     „KANLI“. Način primene: uzimati po 1 kapsulu 2 puta dnevno sa 1/2-1 čašom mlake vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 4 meseca.
Tokom godine sprovode se 3 kure.

KATARAKTA

Napisao Milan Stanić                                                                                                             


Sočivo oka ima kristalno prozračnu strukturu, smešteno je direktno iza zenice  i njegova uloga se sastoji u tome da pomaže u fokusiranju lika na mrežnjači.

U ranom uzrastu sočivo je mekano i njegov oblik se lako menja prilikom skupljanja i opuštanja mišića, koji su pričvršćeni za njega, što omogućuje da se jasno vide bliski i udaljeni predmeti. Međutim, sa godinama sočivo postaje sve tvrđe i sposobnost da se vide predmeti izbliza - opada.

Osim toga, u providnom sočivu nastaju posebna zamućenja, koje su nalik na oštećenja koja srećemo kod dragulja. Ovakvo zamućenje ili katarakta je neprozirno i izaziva slabljenje vida. Ukoliko se na njih ne obrati pažnja, čitavo sočivo će postati neprozirno i oko neće biti u stanju da vidi.

Jedno od zaista čudesnih dostignuća medicine sastoji se u tome da su očni hirurzi naučili da uklanjaju oštećeno sočivo i zamenjuju ga veštačkim sočivom, zahvaljujući čemu se vid ponovo uspostavlja.

Kod progresivnog oblika katarakte takva operacija je najefikasnije sredstvo lečenja.

Neke supstance sprečavaju nastanak ove bolesti, ili usporavaju njen razvoj.
Medicinska istraživanja su utvrdila da su ljudi koji unose malo vitamina C u većoj meri podložni razvoju katarakte. Ova činjenica se ne odnosi na ulogu vitamina C kao antioksidansa.
Čak i u slučaju nastanka katarakte, vitamin C usporava ili zaustavlja njen razvoj i poboljšava vid prilikom unosa 500 mg vitamina jedanput dnevno. Nakon nekoliko dana je potrebno povećati dozu do 1 g vitamina jedanput dnevno. Zatim uzimajte ovu dozu dva puta na dan.
Nakon što ste postigli takav nivo dnevnog unosa (2 g), počnite da povećavate doze i zaustavite se na dnevnoj dozi od 4 g.
Vitamin E je drugi jak antioksidans, koji takođe igra važnu ulogu u zaštiti sočiva od katarakte. Počnite sa dozom od 100 ME i nastavite  unos tokom nedelju dana. Budući da kod nekih ljudi vitamin A povećava krvni pritisak, proverite svoj pritisak pre nego što pređete na veću dozu. Ukoliko se on nije povećao više od 140/90, povećajte svakodnevni unos na 200, a zatim na 400 ME vitamina E.
Selen je mikroelement koji je neophodan organizmu za sintezu sopstvenog moćnog dezaktivatora slobodnih radikala, glutation-peroksidaze, koja štiti sočivo od uzrasnih promena. Ukoliko uzimate manju dozu selena, možete smanjiti unos vitamina E. To je naročito važno za ljude koji pate od povišenog pritiska i nemaju mogućnost da uzimaju veće količine vitamina E.
Beta-karoten, prethodnik vitamina A, takođe štiti oči od oksidacionih procesa i uzrasnih promena. Pošto je beta-karoten daleko manje toksičan u odnosu na vitamin A, nuspojave su manje verovatne. Prvo povećajte unos prehrambenih namirnica sa visokim sadržajem beta-karotena, kao što su: narandžasto, žuto i tamnozeleno povrće. Često ljudi, kod kojih rano nastaje katarakta, pate takođe od deficita riboflavina (vitamina B₂).
Deficit cinka, neophodnog za normalno usvajanje glukoze u ćelijama sočiva, doprinosi nastanku katarakte kod zamorčića (uključujući ribe), kao i kod čoveka.
Unos cinka posebno je značajan za starije ljude, koji često pate od nedostatka ovog mikroelementa i katarakte. Jelovnik, bogat prostim šećerima, može doprineti razvoju katarakte. Treba smanjiti ili čak prestati sa unosom saharoze i ksiloze. Potrebne šećere treba uglavnom unositi putem svežeg voća i mlečnih proizvoda, pri čemu ukupna količina šećera treba da bude ograničena na 30-50 % svih unetih ugljenih hidrata.
Mlečni proizvodi, kako je gore navedeno, kao i prost šećer, koji je zastupljen u mleku – laktoza, mogu doprineti nastanku katarakte, naročito kod ljudi sa urođenim poremećajem razmene laktoze i njene „sestre“ galaktoze.
U poslednje vreme se pojavio novi biokorektor sa visokom biološkom aktivnošću kao prirodna zamena šećera – ekstrakt stevije. Domovina stevije je Južna Amerika (Brazil, Paragvaj). Korisne osobine ove biljke omogućuju steviozidi (diterpenski glikozidi), koji se nalaze u njenim listovima i po svojoj strukturi su fitosteroidi, poboljšavaju energetsku razmenu organizma, normalizujući funkcije enzimskih sistema unutar organizma, koji učestvuju u upravljanju procesa razmene kiseonika. Jedna kap ekstrakta stevije odgovara jednoj čajnoj kašičici šećera. Za razliku od šećera, ona ne sadrži ugljene hidrate i praktično je bez kalorija, što doprinosi normalizaciji metabolizma, nivoa glukoze u krvi i smanjenju potrebe za insulinom. Ona je efektivna kod: šećerne bolesti, ateroskleroze, hipertenzije, stenokardije, IBS, gojaznosti, oboljenja organa za varenje, katarakte, imunodeficitnih stanja, artritisa, sindroma hroničnog umora.

BIOKOREKCIJA KATARAKTE

Prva faza – uspostavljanje poremećenog metabolizma i mikrocirkulacije krvnih sudova očne jabučice.
1.    „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti jednu kesicu čaja litrom vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 7-14 minuta. Uzimati po jednu čašu 4 puta dnevno.
2.    „BIOCINK“: po 4 kapsule ujutru, 30 minuta pre jela, sa 250 ml čaja.
3.    „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati po 2 kapsule, sat i po nakon ručka, sa 250 ml vode.
4.    „ULJE OD JEGULJE“: uzimati po 2 kapsule 2 puta dnevno 30 min  pre jela, piti sa vodom.
5.    „HITOZAN“: po 3 kapsule uveče, 30 minuta pre obroka, piti sa najmanje 250 ml pročišćene vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.


Druga faza – održanje normalnog metabolizma u unutrašnjoj sredini oka i sočivu.
6.    „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima po 2 tablete 2 puta dnevno. Popiti sa ½-1 čašom mlake vode.
7.    „HOLIKAN“: po 2 kapsule ujutru 30 min pre doručka, popiti sa 250 ml pročišćene vode.
8.    „VEJKAN“: po 1 kapsulu u popodnevnim satima, 1-1,5 nakon ručka, popiti sa 250 ml pročišćene vode.
Predviđena doza za kuru: 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije: 2 meseca.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.

KAMEN U BUBREGU

Napisao Milan Stanić                                                                                                       

Ovo oboljenje bubrega i mokraćnih puteva povezano je sa obrazovanjem kamenja u bubrežnom parenhimu, karlici, mokraćnoj bešici, i to od sastavnih delova mokraće.
Uzroci pojave kamenja u bubregu su: poremećaji metaboličkih procesa, poremećaji anatomskog razvoja mokraćnih puteva, nasledni nefrozo/nefrito-sindromi. U grupu spoljnih uzroka ubrajaju se: klimatski, geohemijski uslovi, osobenosti ishrane i dr. Ovi činioci utiču na sadržaj mokraće. Postoje endemijska žarišta, u čijem slučaju se kamen u bubregu susreće naročito često, a određeni značaj ima povećana funkcija paratireodnih žlezda, koja izaziva smetnje u razmeni fosfora i kalcijuma.
Kamenje u bubregu izaziva bolove u oblasti karlice, koji povremeno imaju karakter napada (bubrežna kolika), bolovi se proširuju na preponski deo, napad grča može biti praćen povišenom temperaturom, hematurijom. Nastanak komplikacija (akutan i hroničan pijelonefritis, arterijska hipertenzija, akutna i hronična bubrežna insuficijencija) dovodi na odgovarajućih izmena kliničke slike bolesti.
Kamenje u mokraćnoj bešici češće se sreće kod osoba muškog pola. NJihovom formiranju doprinosi otežan protok mokraće (adenom, rak prostate).
Upotreba većih količina belančevina životinjskog porekla (meso, živina ili riba) doprinosi gubitku kalcijuma, koji se izbacuje putem bubrega. To označava porast nivoa kalcijuma u mokraći, što stvara povoljne uslove za razvoj kamena u bubrezima.
Takav efekat se delimično umanjuje ukoliko je u Vašem obroku zastupljeno dosta kalijuma i vitamina B₆, koji je neophodan za razlaganje oksalne kiseline.
Ukoliko imate predispoziciju za nastanak kamena u bubregu, trudite se da ne prekoračujete navedenu normu unosa belančevina. Namirnice biljnog porekla obično ne sadrže sve nezamenljive aminokiseline, međutim belančevina soje odgovara ovom zahtevu. Uzmite to u obzir, ukoliko odlučite da pređete na vegetarijanski način ishrane, jer Vas česti recidivi bolesti kamena u bubregu mogu navesti da donesete takvu odluku. U tom slučaju neophodno je da izaberete takve namirnice biljnog porekla koje bi zadovoljile dnevnu potrebu za nezamenljivim aminokiselinama.
Biljno vlakno u količini od 40-50 g svakog dana smanjuje intenzivnost usvajanja kalcijuma i sprečava razvoj oboljenja.
Upotreba 2-2,5 l tečnosti doprinosi stalnom ispiranju bubrega.
Upotreba velike količine natrijuma (pre svega putem kuhinjske soli) potpomaže gubitak kalcijuma sa mokraćom. Visok sadržaj kalcijuma u mokraći može dovesti do formiranja kamenja u bubregu koji u svom sastavu imaju kalcijum.
Ukoliko ste više puta imali kamen u bubregu, nemojte previše soliti hranu i nemojte često jesti namirnice kao što su: čips, posoljeno meso, riba i kiseli kupus. Namirnice, bogate oksalatima, u spoju sa kalcijumom obrazuju čvrst talog, tj. kamenje.
Ograničite upotrebu: mahunarki, kakaoa, instant kafe, peršuna, rabarbera, spanaća, čaja, cvekle, mrkve, celera, čokolade, krastavaca, grejpfruta, kupusa, pasulja, bibera i slatkog krompira – sve ove namirnice bogate su oksalatima.
Obrok sa visokim sadržajem šećera takođe doprinosi porastu nivoa kalcijuma u mokraći, što stvara povoljne uslove za razvoj kamena u bubrezima. Pored toga, šećer stimuliše povećanje sadržaja oksalata i mokraćne kiseline (komponenta još jedne vrste kamena).
Kofein i alkohol stimulišu izbacivanje kalcijuma putem mokraće i na taj način se povećava verovatnoća nastanka kamena sa sadržajem kalcijuma. Gubitak kalcijuma preko mokraće povećava se kod žena koje primaju estrogene.
Ukoliko se prilikom rastvaranja vitamina C u organizmu obrazuje oksalat ili oksalna kiselina, visok nivo vitamina C može doprineti nastanku kamena od oksalata kalcijuma. Istraživanja su pokazala da se sadržaj oksalata u mokraći bitno ne povećava  u slučaju da upotreba vitamina C ne prelazi 6 g u toku dana; čak i u tom slučaju, riziku su izgleda podvrgnute samo osobe koje imaju predispozicije za bolest kamena u bubregu.

BIOKOREKCIJA KAMENA U BUBREGU

Korekcija ishrane
Prva faza – borba sa upalom i izbacivanje mokraćne kiseline iz organizma putem bubrega.
1.     „ANTILIPIDNI ČAJ“; ujutru, sat premena pre uzimanja hrane, preliti jednu kesicu čaja sa 500 ml vruće vide i sačekati da odstoji 15 minuta, piti malim gutljajima 10-15 min. Istu kesicu popariti sa 500 ml vode i popiti popodne.
2.     „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE - TABLETE“: uzimati pre jela, rastvarajući u ustima 2 puta po 2 tablete na dan. Popiti sa 1/2-1 čašom vode.
3.     „KORDICEPS“: po 2 kapsule ujutru, 30 minuta pre uzimanja hrane piti sa 250 ml tokom 7 dana, zatim 3 kapsule - 10 dana, 4 kapsule - 14 dana.

Predviđena doza za kuru: 1 mesec.

Druga faza – ponovno uspostavljanje mikrocirkulacije, korekcija metabolizma u bubrezima.
4.     „ČAJ ZA MRŠAVLJENJE“: preliti 1 kesicu čaja litrom vode, poklopiti i ostaviti da odstoji 7-14 minuta. Uzimati jednu čašu 4 puta dnevno tokom 10 dana u mesecu.
5.     „BIOKALCIJUM ZA POBOLJŠANJE RADA MOZGA“: uzimati ujutru, 30 minuta pre doručka, po 2 kapsule sa 250 ml vode.
6.     „BIOCINK“: po 3 kapsule uveče, 1,5 sat nakon večere, popiti sa 250 ml vode.
Predviđena doza za kuru -  18-20 dana.

Treća faza – čišćenje krvnih sudova, poboljšanje metaboličkih procesa.
7.     „HOLIKAN“HOLIKAN - ZDRAVLJE ZA SRCE po 2 kapsule ujutru, 30 minuta pre doručka, popiti sa 250 ml ANTILIPIDNOG ČAJA.
8.     „HITOZAN“: po 2 kapsule uveče, 30 minuta pre uzimanja hrane, popiti sa najmanje 250 ml pročišćene vode tokom 7 dana, zatim 3 kapsule - 10 dana, i 4 kapsule - 14 dana. Za decu od 12 godina doza preparata je duplo manja.
9.     „BILJNA ESENCIJA ZA MRŠAVLJENJE – TABLETE“: uzmati po 2 tablete 2 puta dnevno pre jela, rastvarajući u ustima. Popiti sa ½-1 čašom mlake vode.
Predviđena doza za kuru - 1 mesec.
Trajanje osnovnog programa korekcije - 2 meseca i 20 dana.
U toku godine se sprovode najmanje 3 kure lečenja.